Izveštaj HRW za 2023. godinu: Čak 93 odsto žrtava od kasetne municije civili, najveći broj u Ukrajini

"Od potpune invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, u Ukrajini je zabeleženo preko hiljadu žrtava kasetnom municijom", navodi se u izveštaju objavljenom danas na sajtu HRW. 

Globalno, 219 ljudi je ubijeno ili povređeno od kasetne municije 2023, a ovaj broj predstavlja značajno smanjenje u poređenju sa rekordnim skokom iz prethodne godine. Međutim, dodaje se, stvarni broj je verovatno mnogo veći jer mnoge žrtve ostaju neprijavljene. 

"Samo u Ukrajini je 2023. prijavljeno više od 50 napada kasetnom municijom, pri čemu nije zabeležen broj žrtava", stoji u izveštaju. 

Ističe se da su ruske i ukrajinske snage u Ukrajini koristile kasetnu municiju 2023. i do jula 2024. godine, dok je nova upotreba zabeležena i u Mjanmaru i Siriji. 

Rusija koristi zalihe stare kasetne municije i novorazvijenih modela u Ukrajini od 2022. 

Između jula 2023. i aprila 2024. američki predsednik Džozef Bajden odobrio je pet transfera u Ukrajinu američke kasetne municije isporučene artiljerijskim projektilima kalibra 155 mm i balističkim projektilima, ističe HRW. 

Dodaje se da nijedna od ovih zemalja nije potpisnica Konvencije o kasetnoj municiji, koja ima 112 članica, kao i da nije bilo potvrđenih izveštaja ili navoda o novoj upotrebi, proizvodnji ili transferu kasetne municije od strane bilo koje države članice otkako je konvencija usvojena u Dablinu 30. maja 2008. 

Izveštaj iz jula 2024. pokazuje da je kasetna municija uskladištena u američkoj vojnoj bazi u Nemačkoj, koja je ratifikovala konvenciju, prebačena u Ukrajinu od jula 2023. godine. 

SAD su uklonile svoje zalihe kasetne municije iz Norveške i Velike Britanije tokom 2010. godine, ali još uvek mogu da drže zalihe u svojim vojnim bazama u zemljama članicama kao što su Italija, Holandija i Španija. 

"Svi članovi konvencije treba da budu jasni u protivljenju stranom gomilanju kasetne municije i tranzitu kasetne municije preko njihove teritorije, vazdušnog prostora ili voda", upozorio je Hjuman rajts voč. 

[related-content]

U decembru 2023. konvencija je dostigla značajnu prekretnicu kada je Peru završio uništavanje svojih zaliha kasetne municije, pošto je to bila poslednja država članica sa deklarisanim zalihama koja je izvršila ovu obavezu, navodi se u izveštaju HRW. 

Dodaje se da su Bugarska, Slovačka i Južna Afrika najavile završetak uništavanja svojih zaliha kasetne municije u septembru 2023. 

Prema izveštaju, 28 zemalja i drugih područja je kontaminirano ili se sumnja da su kontaminirane ostacima kasetne municije. 

Centralna Srbija je kontaminirana ostacima kasetne municije u tri opštine: Bujanovcu, Tutinu i Užicu, na manje od 10 kvadratnih kilometara teritorije, dok je na području Kosova i Metohije kontaminirano nešto više od 9 kvadratnih kilometara. 

Napadi kasetnom municijom izazvali su civilne žrtve u Mjanmaru, Siriji i Ukrajini 2023. godine, kao i u Azerbejdžanu, Iraku, Laosu, Libanu, Mauritaniji i Jemenu. 

Bosna i Hercegovina je završila čišćenje ostataka kasetne municije u avgustu 2023. godine, postavši deveta država članica koja je ispunila svoje obaveze čišćenja prema konvenciji. 

"Međutim, u alarmantnom razvoju događaja, Litvanija je u julu 2024. usvojila zakon kojim se odobrava njeno povlačenje iz Konvencije o kasetnoj municiji. Povlačenje će stupiti na snagu šest meseci nakon što Ujedinjene nacije i države članice konvencije budu obaveštene, osim ako Litvanija ne povuče ovu meru ili krene u rat", navodi se u izveštaju. 

"Monitor kasetne municije 2024" je 15. godišnji monitoring izveštaj Koalicije za kasetnu municiju, globalne koalicije nevladinih organizacija čiji je suosnivač Hjuman rajts voč. 

Izveštaj će biti predstavljen zemljama koje učestvuju na 12. sastanku Konvencije o kasetnoj municiji u Ujedinjenim nacijama u Ženevi od 10. do 13. septembra.

Izvor: Tanjug