Janković: Položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji zahteva suočavanje sa izazovima

Kako se navodi u saopštenju kabineta poverenice, ona je to rekla povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom i istakla da brojne prepreke, poput arhitektonske i komunikacione nepristupačnosti, nedovoljne podrške u oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, ograničavaju kvalitet života osoba sa invaliditetom i da bi trebalo više raditi na njihovom uklanjanju.

Janković je govorila i o preporukama i inicijativama poverenika, podsetivši na poslednju preporuku koja je upućena svim domovima zdravlja u kojoj je ukazano na obavezu obezbeđivanja pristupačnosti objekta koji domovi zdravlja koriste i usluga koje pružaju.

Ona je istakla da je veoma važno stvoriti mogućnosti za ekonomsko osnaživanje i  zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a tim povodom je danas održan edukativni skup za poslodavce "Kako do ravnopravnosti na radnom mestu", kao deo ciklusa obuka koje Poverenik organizuje u saradnji sa Nemačkom razvojnom saradnjom GIZ, a kome su prisustvovali predstavnici 25 kompanija, Privredne komore Srbije i Nemačko-srpske privredne komore.

Poslodavci koji su učestvovali u radionici dobili su priliku da kroz novo izdanje Kodeksa ravnopravnosti i Uputstva za razumno prilagođavanje radnih mesta i poslova za osobe sa invaliditetom bolje razumeju svoje zakonske obaveze, ali i društvenu odgovornost.  

Potpisivanjem Partnerstva za ravnopravnost kompanije su se obavezale da kroz razmenu dobre prakse sa drugim članovima mreže doprinesu izgradnji inkluzivnijeg društva.  

Poverenica je na skupu poručila da poslovni svet i ljudska prava nisu odvojeni, već se isprepliću, gradeći temelje za odgovorno i uspešno poslovanje koje pruža jednake šanse svima, uključujući i osobe sa invaliditetom, navodi se u saopštenju.

"Nasilje nad ženama u digitalnom svetu u porastu, pravni okvir i sistematski pristup su rešenje"

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je danas da su žene češće žrtve digitalnog nasilja, iako su u digitalnom svetu nasilju podložni i žene i muškarci.

Ona je rekla na skupu povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i globalne kampanje 16 Dana Aktivizma pod nazivom "Odlajkuj Nasilje".

Na skupu se moglo čuti i da su istraživanja pokazala da je 25 puta veća verovatnoća da će žene biti žrtve nasilja u digitalnom svetu nego muškarci i da je to najčešće slučaj iz osvete kada se na mrežama dele intimne fotografije ili snimci devojaka.

Takođe, svaka treća devojčica u svetu je doživela neku vrstu digitalnog nasilja, a u Srbiji čak 84 odsto devojaka smatra da su same doprinele tome da budu žrtve.

Prema rečima Brankice Janković, digitalno nasilje je jednako opasno kao i svako drugo nasilje.

"Da bi se ova slika popravila, neophodno je napraviti pravni okvir koji reguliše ovu oblast. Policija i pravosuđe moraju da budu u korak sa tehnologijama, moraju da se obrazuju i neprestano upoznaju sa materijalom", istakla je Janković.

Naglasila je da je pored pravnog okvira neophodno i kontinuirano obrazovanje, ali i promena kulturnih obrazaca, jer, kako je podvukla, mi kreiramo jezik i kulturu u digitalnom svetu.

Dodala je i da žrtve nasilja u digitalnom svetu zaslužuju svaku vrstu pomoći, podrške i oporavka i da je nipodaštavanje ovog vida nasilja jedna od velikih i najčešćih grešaka koje pravimo.

Direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić istakao je da oni koji vrše digitalno nasilje, i koji se verovatno osećaju zaštićenije jer to rade na internetu, pa misle da su tako sakriveni, neće biti otkriveni i da će ih sistem kazniti.

Naglasio je da je u Srbiji na snazi nulta tolerancija na bilo koji oblik nasilja, pa tako i na digitalno nasilje.

"Napori Pravosudne akademije idu ka tome da svaki oblik nasilja mora biti sprečen, procesuiran, vidljiv u sistemu i da oni koji čine nasilje moraju biti svesni da će sistem reagovati i da će zaštititi žrtve", rekao je Vujić.

Kao put ka tome, on vidi brze i efikasne postupke, poštovanje normi i propisanih kazni.

Takođe, navodi da mora postojati i spisak počinilaca nasilja jer, ako imamo nultu toleranciju za bilo koji oblik nasilja, onda mora postojati i spisak onih koji ga čine, a povratnici moraju brzo biti prepoznati i adekvatno kažnjeni.

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, rekla je da je zabeležen porast nasilja nad ženama u digitalnom svetu i da je borba za ravnopravnost polova sada najpotrebnija.

"Kada neke stvari ne budu uobičajene i društveno prihvatljive, tek onda ćemo moći da zaustavimo nasilje nad ženama", zaključila je Halačeva.

Izvor: Tanjug/ Beta