Javne ličnosti o Zoranu Đinđiću: Srbiju je izvukao iz ponora, njegovo ubistvo je zajednička tragedija
Na današnji dan, pre 20 godina, ubijen je Premijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić, u dvorištu zgrade Vlade Srbije. Zoran Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS), a za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi. Povodom 20. godišnjice od atentata, mnoge javne ličnosti govorile su o Zoranu Đinđiću.
Ivan Vujačić: Zoran Đinđić je Srbiju izvukao iz ponora
Bivši ambasador Ivan Vujačić izjavio je danas da je Zoran Đinđić najzaslužniji za oslobađanje Srbije od autoritarnog režima koji je Srbiju odveo u ponor.
Vujačić je, povodom 20 godina od ubistva premijera, rekao agenciji Beta da se 5. oktobar ne bi dogodio da nije bilo Đinđića i Demokratske stranke (DS).
"Đinđić je jedan od retkih koji nije imao iluzije da će režim Slobodana Miloševića biti lako smenjen. Shvatio je da u uslovima Miloševićevog režima istinska politika kao delatnost nije moguća, već da se politika mora shvatiti kao revolucionarno sredstvo za smenu režima kao preduslova za fundamentalnu promenu društvenog sistema", kazao je Vujačić.
Po rečima Vujačića, jednog od najbližih Đinđićevih saradnika, Đinđić je od DS-a načinio stožer okupljanja opozicije u akcionom smislu i stranku podredio višim državnim interesima.
"Pošto sam bio u vrhu DS-a tokom 90-tih, bez lažne skromnosti i na osnovu svih mojih saznanja, tvrdim da se 5. oktobar 2000. godine, ne bi dogodio da nije bilo Zorana Đinđića i DS-a. On je najzaslužniji za oslobađanje Srbije od jednog autoritarnog režima koji je Srbiju odveo u ponor. Ovo mu ni dan danas nisu oprostili pojedinici i stranke bivšeg režima koji uporno demonizuju 5. oktobar i vrše reviziju istorije 90-tih", ocenio je Vujačić.
Dodao je da Đinđić nije imao visoko mišljenje o intelektualcima zato što je "smatrao da nisu spremni da se dovoljno masovno, organizovano i posvećeno suprotstave pogubnoj politici koja zemlju vodi u propast".
"Ni intelektualci nisu imali baš visoko mišljenje o njemu. Njegove izjave su često tumačene na njegovu štetu. Sem tokom demonstracija 1996 -1997. nije bio popularan ni u narodu, što zbog neshvatanja, što zbog njegove demonizacije od strane režima. Nije mu to prijalo jer su mu bili neophodni i razumevanje i popularnost da sprovede visoko postavljene ciljeve", kazao je Vujačić, koji je 1992 -1996. godine bio šef poslaničke grupe DS-a u saveznom parlamentu.
Naglasio je da je Đinđić, kao premijer, vratio Srbiju na put ka Evropi.
"Sticaj okolnosti je bio takav da su se pred Srbijom na unutrašnjem planu postavila tri velika zadatka istovremeno: obnova (otklanjanje posledica bombardovanja i sankcija), tranzicija (reforme ka tržišnoj privredi i evropskom društvenom uređenju) i postepeno dostizanje standarda dobre vladavine. Započeo je rad na sva tri u uslovima institucionalne nesređenosti, brzog razlaza s daleko popularnijim Koštunicom, postojanja velike koalicije s brojnim malim strankama i nedefinisanim odnosima na nivou zemlje zbog težnje Crne Gore za odvajanjem", rekao je bivši funkcioner DS-a.
Sve to Đinđića nije pokolebalo, dodao je, jer je smatrao da će brzo moći da Srbiju povede u ireverzibilni proces modernizacije.
"Bio je zbog toga spreman da politički žrtvuje poziciju premijera i poziciju DS-a u vlasti i izgubi sledeće izbore. Smatrao je da treba da služi Srbiji, a ne ona njemu. Nažalost, posle dvedeset godina od njegovog ubistva dalje smo od Evrope nego što smo onda bili", istakao je Vujačić.
Sudija Lukić: Ubistvo Đinđića zajednička tragedija, nismo ništa naučil
Sudija Apelacionog suda Milomir Lukić ocenio je da je ubistvo premijera Zorana Đinđića "zajednička tragedija", ali da je izostalo neophodno preispitivanje i niko nije smatrao da snosi ikakvu odgovornost.
"Nesumnjiva ostavština i legat premijera doktora Zorana Đinđića su zakon i organi uspostavljeni kao pravni instrument za borbu protiv organizovanog kriminala. Međutim, kada je tražio njihovo usvajanje, nije mogao videti dubinu ove pošasti. Ona je, kakva ironija, isplivala u svoj veličini tek tokom suđenja i to u postupku za njegovo ubistvo", rekao je Lukić za agenciju Beta.
Lukić, član Veća u Specijalnom sudu koje je osudilo atentatore na Đinđića, podsetio je da "dokazi iz tog krivičnog predmeta neumoljivo svedoče o metastazi jednog društva", i da je organizovani kriminal postao deo institucija države, posebno bezbednosnog sektora.
"Na nivou je apsurda da tadašnjeg šefa balkanskog podzemlja, koji se inače sumnjiči za organizaciju ubistva premijera, u njegovim kriminalnim poduhvatima, 24 časa, fizički obezbeđuju dva pripadnika elitne službe bezbednosti, sa službenim značkama i dugim cevima", naglasio je Lukić.
Kako je konstatovao, sudsko veće je privelo suđenje kraju i "na jedan sveobuhvatan, potpun i zakonit način rešilo predmet optuženja".
Učinilo je to, predočio je, "uprkos nezabeležene opstrukcije suđenja, od pojedinih važnih političkih struktura i nosilaca političke vlasti, koji su direktno, na besprizoran način, napadali optužnicu, sudije koje sude u predmetu i sam tok suđenja".
"A potom, nije došlo do neke vrste preispitivanja koje je iz više razloga neophodno jednom društvu. Niti su ljudi koji su imali stvarna ovlašćenja i državne funkcije, na kraju, uočili svoju ličnu odgovornost i preduzeli korake u tom pravcu. Bezbednosni sektor je morao u tome da prednjači, jer su tokom suđenja uočeni kardinalni sistemski propusti, gotovo svih službi koje su zadužene za bezbednost premijera", naglasio je Lukić.
Kako je zaključio, nastavilo se dalje kao da ničega nije bilo, niko nije snosio posledice, niti smatrao da kod njega ima bilo kakve odgovornosti po bilo kom pitanju.
Pavićević (FPN): Srbija dve decenije posle Đinđića na lošijem putu nego što je bila tada
Profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević ocenio je da se Srbija, dve decenije posle ubistva premijera Zorana Đinđića nalazi na "znatno lošijem putu" nego što je tada bila.
On je za agenciju Beta ocenio da je Srbija "deklarativno još uvek za EU i evropske integracije", ali kako je kazao, to "prosto ne ide onim putem kako je tada krenulo".
Uz to, dodao je on, ni problem Kosova još uvek nije rešen.
"Ekonomski je odrađen nekakav posao, ali to nije onako kao što bi bilo na nekoj zamisli da to bude nekako pravednije. U tom smislu je nastavljen taj put, ali bez onih korektivnih mehanizama koji bi bili potrebni", kazao je Pavićević.
Pavićević je naveo da je "potpuno izgubljeno" nasleđe izboreno u vreme Đinđića koje se tiče izbora i izborne demokratije.
Upitan šta bi se desilo da nije bilo atentata i u kom pravcu bi se Srbije razvijala, on je odgovorio da "pretpostavlja da bi to bio jedan mučan put kojim bi se išlo", ali kako je kazao, ne bi bilo sadašnje vrste problema i Srbija bi bila demokratska država.
"Mislim da bi Srbija bila demokratska država i da ne bi bila ovako loše ocenjena u (evropskim) indeksima (za razne oblasti), ali da to ne bi išlo tako lako", kazao je Pavićević.
Prelević: Đinđić je znao da nađe put iz zarobljene države
Advokat Božo Prelević ocenio je da 20 godina nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, u opoziciji nema lidera koji bi kao Đinđić umeo da gleda unapred, vidi cilj i nađe put iz zarobljene države.
"Način na koji je on streljan je sramota za ovu državu i za njene službe bezbednosti", rekao je za agenciju Beta advokat Prelević, koji je na suđenju za atentat na Đinđića zastupao člana njegovog obezbeđenja Milana Veruovića, teško ranjenog u tom događaju.
Prelević je podsetio da je prvi komentar u medijima, nepun sat posle ubistva Đinđića, bio njegov, kada je izjavio da je to nesaglediv gubitak za Srbiju.
"Ako bih opisao Zorana Đinđića - on je znao da gleda unapred. Bio je jedinstven u toj svojoj odlučnosti, energiji i u tome što je video cilj, kako se nešto može okončati. Mislim na 5. oktobar. Ne znači da je on to učinio sam, ali on je uglavnom trasirao put do tog cilja, da se izađe iz zarobljene države, na način koji je podrazumevao najmanje žrtava", rekao je Prelević.
Đinđić je, ukazao je Prelević, bio "doktor nauka, ali je ujedno umeo da se na najpragmatičniji način suoči sa praktičnim pitanjima koja su život, a ne teorija, i tu je energiju realizovao 5. oktobra".
"Ja nisam neko ko će od Đinđića da stvara famu, pravio je i greške. Danas vidimo neke njegove ljude pored Vučića. I nije ih malo. Bio je izuzetan, ali ne možete da od njega pravite potpuno bezgrešnog čoveka, da ga pretvarate u nešto što nije", rekao je Prelević.
Ejdus (FPN): Srbija je dve decenije posle Đinđića u političkom smislu spin diktatura
Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Filip Ejdus ocenio je da je Srbija, dve decenije posle ubistva premijera Zorana Đinđića (1952 - 2003), u političkom smislu "iznutra zarobljena i spolja usamljena spin diktatura".
Ejdus je za agenciju Beta kazao da bi, da Đinđić nije ubijen, Srbija verovatno brže uspostavlja demokratske institucije i vladavinu prava.
"Dve decenije posle ubistva Đinđića, Srbija je u političkom smislu iznutra zarobljena i spolja usamljena spin diktatura kojom upravljaju najgori, a iz koje odlaze najbolji", rekao je on.
Ocenio je i da bi, da nije bilo atentata na Đinđića, Srbija verovatno brže napredovala ka članstvu u Evropskoj uniji (EU).
"Da nije bilo atentata, Srbija bi verovatno bržim koracima uspostavljala demokratske institucije i vladavinu prava, rešavala teritorijalna i regionalna pitanja i napredovala ka članstvu u EU, a možda i NATO", kazao je on.
Svilanović: Današnjoj Srbiji nedostaje Đinđićeva energija
Nekadašnji ministar spoljnih poslova Savezne Republike Jugoslavije Goran Svilanović izjavio je da današnjoj Srbiji nedostaje energija Zorana Đinđića i njegova volja i spremnost za razgovor sa običnim narodom.
"Imao je ogromnu energiju usmerenu da objasni građanima da je došlo neko drugo vreme u kojem je mnogo toga vezano za njihove lične odluke i deo njihove lične odgovornosti i da postoji ogroman prostor u onome šta Vlada može da uradi za građane, ali i obrnuto - šta građani mogu da urade za sebe, da se promene", rekao je Svilanović Tanjugu povodom dve decenije od ubistva Đinđića.
Dodaje da je Đinđić imao potrebu da edukuje i da promeni način razmišljanja ljudi koji će glasati bilo za ili protiv njega, a da su sa njim nestala ta stalna insistiranja da se sa građanima otvoreno razgovara.
"Imam ogromno poštovanje upravo za tu vrstu hrabrosti da se građanima kaže "da, to boli, to jako boli i biće loše pre nego što bude bolje". Ostavio je trag koji pamte svi bez obzira šta su o njemu tada mislili. Danas su svi svesni koliko vremena protekne dok se neke odluke ne donesu i koliko su teške posledice tih odluka", poručio je Svilanović.
Lečić: Jedan od razloga uklanjanja Đinđića bio je problem sa Kosovom
Jedan od nekadašnjih ministara u Vladi Zorana Đinđića Branislav Lečić smatra da je jedan od razloga ili motivacija za uklanjanje Zorana Đinđića bio problem sa Kosovom. U izjavi Tanjugu povodom 20 godina od ubistva srpskog premijera, on je objasnio da je uzrok tome, između ostalog bio i to što je bio pragamtičan u političkom smislu i da je znao da Srbija, s tim kamenom kakvo je nerešeno pitanje Kosova i Metohije, ne može da se digne u sferu i demokratskog uređenja i ekonomskog uspeha.
Lečić smatra da je Đinđićeva pojava promenila Srbiju, i da se ona oseća i danas i dodaje da u zemlji koja sebe smatra demokratskom, ili teži demokratiji, ne može ubistvo premijera da se tretira kao nešto što se može večno odlagati, već da politička pozadina, zajedno sa egzekutorima, mora da bide dostupna javnosti.
Dodao je da je sa Đinđićem delio zajedničke patriotske ideje i ocenio da je srpski premijer stradao zato što je izjednačio nacionalno sa demokratijom, a demokratiju sa nacionalnim.
"To je, izgleda, paradoksalno, ali nije. To je u jakoj harmoniji, da sačuvate sopstveni identitet, svoju ličnu kartu, a da pritom to učinite na demokratski način i u unutrašnjoj politici, i u svom spoljašnjem nastupu. Nekim ljudima, ili nekim silama, očigledno ne odgovara da mala zemlja bude zaista demokratska, a da bude i nacionalna, odnosno da sačuva svoj identitet" navodi on.
Kardiolog Ristić: Sećam se ubistva Đinđića kao da je juče bilo
Povodom 20 godina od ubistva premijera Zorana Đinđića, kardiolog Miljko Ristić rekao je za Tanjug da se tog ubistva seća kao da je bilo juče i dodao da je taj atentat bio stvar koja je okupirala pažnju ljudi ne samo u našoj zemlji, već u celom svetu.
Seća se da je u prostoru Urgentnog centra bilo policije sa puškomitraljezima, vojske i da tu nije moglo da se uđe.
''Kada sam ušao u ambulantu za reanimaciju, već su bila otvorena vrata. Ulazim trčeći, pokojni premijer je ležao, na žalost, potpuno bled, bez svesti. Kada je pogođen, on je automatski prestao i da diše i cirkulacija je stala, a pogođen je u srce'', seća se Ristić i dodaje da je od momenta kada je upucan do reanimacije prošlo oko 15 minuta do pola sata i da je to bilo fatalno za njegov centralni nervni sistem.
Kardiohirug se priseća da je Đinđić faktički iskrvario dok nije još ni stigao u KCS, ali da su se nadali da će moći da uspostave cirkulaciju. Na kraju su, dodaje Ristić, shvatili da pokojni premijer gubi krv na nekom drugom mestu i da to ne može biti nigde drugde do u trbuhu, koji je bio potpuno intaktan".
Kod metaka za atentat, kako pojašnjava, strahoviti su ti pritisci, ne samo na putu, nego i bočno. Jedina šansa za spas bila je, kako kaže Ristić, transplatacija jetre, ali, dodaje, organa jetre, bubrega i srca ni dan danas nema dovoljno, a posebno za hitne slučajeve''.
Prpa: Đinđićeva politika veoma bitna za istoriju Srbije
Đinđićeva politika je strašno bitna za istoriju Srbije i ima sve elemente da bude kamen temeljac njene budućnosti, izjavila je u intervjuu FoNetu istoričarka Branka Prpa i naglasila da su građani odgovorni za svoju državu, a ne Vučić, niti bilo ko od političara i političkih elita.
Ona je u serijalu Kvaka 23 ukazala da je Đinđićevim ubistvom zaustavljena redefinicija destruktivne i mračne prošlosti, što je Srbiju i dovelo do situacije u kojoj se danas nalazi. Kako je ocenila u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, od ubistva Zorana Đinđića najviše su profitirali oni koje smo pokušavali da smenimo, a čije ideje danas živimo kao posledicu sveopšte propasti.
Izvor: Beta/Tanjug/Insajder/FoNet