Ko je Bjern Heke, kontroverzni lider ultradesničarske Alternative za Nemačku ?

Heke je postao poznat po svom radikalnom pristupu i kontroverznim stavovima koji su često izazivali polemike u nemačkom društvu. 

Rođen 1. aprila 1972. godine u Fuldi, obrazovanje je sticao na Univerzitetu u Frankfurtu, gde je stekao diplomu iz istorije.

Heke je na političku scenu došao 2013. godine kada je postao član AfD-a, stranke poznate po svojim nacionalističkim i antiimigrantskim stavovima. 

Ubrzo nakon ulaska u stranku, stekao je značajan uticaj i postao lider AfD-a u Tiringiji, a njegova politička karijera obeležena je stalnim naglašavanjem evropske i nacionalne suverenosti, kao i kritikom imigrantskih politika.

Jedan od najpoznatijih trenutaka u njegovoj karijeri bio je kontroverzni govor iz januara 2017. godine, kada je spomenik holokaustu u Berlinu nazvao “spomenikom srama“. 

Ova izjava izazvala je široku kritiku i povećala polarizaciju na nemačkoj političkoj sceni. 

Često se koristi radikalnim retorikama koje su ga stavile u sukob sa ostatkom političkog spektra.

Heke je 14. maja na regionalnom sudu u Halu osuđen na novčanu kaznu od 100 dnevnih zarada po 130 evra, jer je u maju 2021. završio govor u Merserburgu, u pokrajini Saska-Anhalt, zabranjenim pokličem nacističkog Sturmabteilunga (SA) “Sve za Nemačku“.

Presuda još nije postala pravosnažna, a već krajem juna mu je ponovo suđeno pred istim sudijom i istim tužiocem zbog toga što je ponovio taj poklič na skupu AfD-a u Geri u Tiringiji u decembru 2023. 

Oko 350 okupljenih ljudi je nakon njega skandiralo: „Nemačka, Nemačka!“

Prvom presudom bio je “šokiran“, preneo je tada Špigl, a Heke je suđenje nazvao farsom. 

“Znam da ću biti osuđen, ali za mene ovo više nije ustavna država, to moram vrlo jasno da kažem“, izjavio je tada.

Heke je, inače, šef poslaničkog kluba AfD-a u Tiringiji. Ogranak stranke u toj istočnoj pokrajini nemačka unutrašnja tajna služba, Služba za zaštitu ustava, klasifikovala je još 2021. godine kao desničarsko ekstremističku.

[related-content]

Sud mu ni prvi put nije poverovao da nije znao da je “Sve za Nemačku“ zabranjeni slogan Hitlerovih jurišnih trupa. 

Ali, kako se navodi, teško da kao istoričar to nije znao. 

Skandal je izbio još 2017. godine, kada je jedan političar AfD-a dao da se taj slogan odštampa na plakatima u kampanji za savezne izbore. 

Tri godine kasnije, poslanik u Saskoj-Anhaltu koristio se njime tokom govora.

Hitlerov SA dao je da se ta krilatica ugravira na noževe njenih članova. Na prvom suđenju, Hekeu su pokazali fotografije takvog noža. 

Međutim, on je i dalje tvrdio da to “nije slogan SA“, već da se radi o „svakodnevnim rečima“ koje je “ponekad koristio SA“. 

Takođe je naveo da je u Geri samo izrazio svoj bes zbog krivičnog postupka zbog govora u Merserburgu. 

“Ja sam potpuno nevin u vezi s tim“, istakao je tada Heke.

Inače, na platformi YouTube postoji snimak govora u Geri, u kojem Heke govori o “reemigraciji“ i konkretnim planovima za proterivanje ljudi iz Nemačke. Zatim pominje suđenje protiv sebe i uzvikuje: „Sve za...“  I čeka da neko iz publike uzvikne:  “Nemačku!“, na šta uzvraća osmehom. 

Nakon decenija testiranja granica dopuštenog, Heke tu granicu više nije pomerao sam. Okupljeni su to učinili umesto njega, piše Njujork tajms. 

Američki list ga je nazvao čovekom koji priprema teren za ekstremističku Nemačku, koji gura mejnstrim ka krajnjoj desnici. 

Kritičari ga smatraju ne samo izazovom za politički poredak, već i pretnjom za nemačku demokratiju.

Heke je verovatno najpoznatiji političar AfD-a, a Špigl ga je 2022. nazvao pravim šefom te stranke, iako su njeni formalni lideri Tino Chrupalla i Alice Weidel

Bio je šef Fligela, rasformiranog krajnje desnog krila AfD-a, od kojeg se stranačko rukovodstvo javno trudilo da se distancira. 

Po njegovom mišljenju, Nemačka je u suštini diktatura, “pozorišna predstava vlasti i lažne opozicije u paralisanoj stranačkoj državi“, bez demokratije i pravne države. 

Heke veruje da samo on i AfD istinski govore u ime naroda.

U Nemačkoj su nacistički izrazi i slogani zabranjeni. 

Hekeovi kritičari tvrde da je njihovim oživljavanjem pokušao da nacističke ideje učini prihvatljivijim. Za njih, Heke personifikuje napor krajnje desnice da destigmatizuje nacističku prošlost Nemačke. 

Međutim, njegove pristalice vide ga kao borca za veće slobode.

“Da li želimo da zabranimo nemački jezik zato što su nacisti govorili nemački?“ upitao je na sudu. 

Pre suđenja mnogi Nemci nikada nisu čuli za nacistički poklič „Alles für Deutschland“, sda se o njemu raspravlja i često se pominje u TV emisijama i novinskim člancima. 

Heke je rođen u porodici istočnih Prusa koji su, poput miliona drugih Nemaca, pobegli pred Crvenom armijom i našli utočište u zapadnoj Nemačkoj. 

Kao nastavnik istorije i fizičkog, 2003. godine počeo je da objavljuje pisma čitalaca u novinama, u kojima je, na primer, relativizovao Holokaust. 

Takođe je zabeleženo da je 2010. godine učestvovao na neonacističkom skupu.

Heke se preselio u Tiringiju 2013. godine i pomogao u osnivanju tamošnjeg ogranka AfD-a. 

On je, između ostalog, kritikovao nemačku politiku sećanja, tvrdeći da suočavanje s nacističkim ratnim zločinima i Holokaustom iskrivljuje istoriju jer zasenjuje ostala nemačka dostignuća.

“Više nema nemačkih žrtava, ostali su samo nemački počinioci,“ rekao je 2017. godine. 

Saradnike bivše kancelarke Angele Merkel nazvao je „Tat-elitom“, terminom koji su koristili oficiri SS-a. 

Više puta je postavljao pitanje zašto Nemci i dalje izbegavaju pojam „Lebensraum“, izraz za „životni prostor“ koji su nacisti koristili za ekspanziju u istočnoj Evropi. 

Spomenik Holokaustu u Berlinu nazvao je „spomenikom srama“, a jednom je izjavio da je problematično “što se Hitler prikazuje kao personifikacija apsolutnog zla.“

Godinama su, čak i unutar AfD-a, pokušavali da ga drže po strani, a danas njegovi istomišljenici zauzimaju čak dve trećine ključnih pozicija u stranci, piše Njujork tajms. 

AfD je evoluirao od male, evroskeptične konzervativne stranke do daleko radikalnije partije koja zagovara “reemigraciju“, masovnu deportaciju imigranata, pa čak i onih sa nemačkim državljanstvom, ukoliko po njihovom mišljenju nisu dovoljno dobro asimilovani. 

Jezu izaziva i istorijsko podsećanje: Tiringija je bila prva nemačka pokrajina u kojoj su nacisti preuzeli vlast.

Pre suđenja u maju, Heke je u jednoj televizijskoj emisiji tvrdio da ga namerno lažno predstavljaju i da on, inače, osuđuje naciste.

 Podsećamo da je, na nedavno održanim evropskim izborima u Nemačkoj, AfD zauzeo drugo mesto sa 15,9 odsto osvojenih glasova, iza opozicionih demohrišćana CDU-CSU (30 posto). 

U Hekeovoj Tiringiji bili su prvi sa 30,7 glasova, a taj su rezultat su u nedelju, na pokrajniskim izborima nadmašili. 

AfD je bio relativni pobednik tih izbora s 32,8% glasova, ispred CDU-a, BSV-a i ostalih stranaka. Oko 

Oko pet miliona Nemaca na istoku imalo je pravo da glasa u nedelju, a prema istraživanju javnog servisa ZDF-a, 36 odsto mlađih od 30 godina u Tiringiji glasalo je za AfD, daleko više od bilo koje druge stranke. 

 AfD se sa 30,6 odsto se našao odmah iza konzervativne Hrišansko-demokratske unije (CDU) i u susednoj Saksoniji.

Istraživanja javnog mnjenja im sada, na nacionalnom nivou, daju između 15 i 18 odsto glasača. 

Nemački Viši sud iz Minstera presudio je početkom maja da nemačka obaveštajna služba BfV sme da nastavi da tretira stranku krajnje desnice "Alternativa za Nemačku" (AfD) kao potencijalno ekstremističku stranku, zbog čega ima pravo da sprovodi nadzor nad njom.

Ovom presudom je sud iz savezne nemačke države Severna Rajna-Vestfalija odbio žalbu AfD na presudu nižeg suda iz Kelna 2022. godine, navodeći da je BfV "održala srazmernost u svojim merama". 

BfV ima dozvolu, prema ovoj presudi, da istražuje i vrši nadzor nad AfD, uključujući prisluškivanje poziva, kao i da regrutuje članove te stranke kao doušnike, preneo je DW. 

AfD se nalazi pod pojačanim nadzorom i zbog navodnih rasističkih izjava njenih članova i navoda da u njenim redovima ima špijuna Rusije i Kine. 

Izvor: Jutarnji, Insajder