Konačno utvrđeno – koronavirus može na nekim namirnicima da preživi danima
Naučnici su uradili testove koje je naručila Agencija za standarde hrane (FSA), namerno razmazujući virus na ambalažu i prehrambene proizvode, uključujući voće, peciva i flaširana pića. Birali su onu hranu koju bi ljudi mogli da konzumiraju bez kuvanja ili pranja, preneo je N1 saznanja BBC -ja.
Kako prenosi N1 saznanja britasnkih stručnjaka, virus kovida može danima da bude prisutan na nekim namirnicama.
Iako je dokazano da hrana danima može da ostane kontaminirana voirusom, rizik za potrošače ostaje veoma nizak, kažu oni.
U njihovom izveštaju se napominje da je „hrana i ambalaža koja se smatra delom ove studije veštački zaražena Sars-Cov-2 i stoga nisu odraz nivoa kontaminacije ovih namirnica u maloprodaji, a niži nivoi kontaminacije će zahtevati manje vremena da se smanji na nivoe koji se ne mogu otkriti.“
Važni nalazi
Kod većine testiranih prehrambenih proizvoda došlo je do „značajnog pada“ nivoa virusa tokom prva 24 sata. Ipak, u nekim slučajevima tragovi su preživeli oko nedelju dana, otkrio je tim Univerziteta u Sautemptonu.
„Za visoko infektivni agens kao što je Sars-Cov-2, koji se može preneti dodirom kontaminiranih površina, a zatim i licem, ovi nalazi su vredni pažnje“, kažu oni.
Naučnici prenose otkriće da virus može opstati u zaraznom stanju, na hrani i površinama pakovanja hrane, nekoliko dana pod određenim, uobičajenim uslovima.
Ali, kako dodaju, nema potrebe da kupci preduzimaju dodatne mere predostrožnosti prilikom rukovanja hranom – osim da peru ruke pre pripreme i unošenja hrane i ispiraju sveže proizvode kako bi se uklonila kontaminacija na površini.
Birali su hranu koja se često prodavala bez fabričkog šakovanja u prodavnicama, delikatesu ili pekarama, kao što su jabuke, paprike, sir, šunka, masline, hleb i kroasani.
Testirano pakovanje uključivalo je i flaše za piće, kartone i limenke.
Кoličina virusa koju su primenili je dizajnirana da simulira koliko bi moglo da padne na hranu ako neko ko je zaražen kašlje ili kija blizu nje, na primer, jer se Covid širi respiratornim kapljicama.
Udisanje zaraženih kapljica, umesto dodirivanja zaraženih površina, i dalje je glavni način na koji ljudi dobijaju kovid.
Entoni Vilson, vođa tima za procenu mikrobiološkog rizika u FSA, rekao je: „U ranim fazama pandemije nismo znali mnogo o tome kako će virus preživeti na različitim površinama hrane i ambalaži, tako da je procena rizika zasnovana na pretpostavci u najgorem slučaju.
„Ovo istraživanje nam daje dodatni uvid u stabilnost koronavirusa na površinama različitih namirnica i potvrđuje da su pretpostavke koje smo dali u ranim fazama pandemije bile adekvatne i da je verovatnoća da se kovidom može zaraziti preko hrane veoma mala“, navode naučnici.
Testovi hrane
Sveže voće i povrće
Čini se da virus duže traje na proizvodima sa neravnim površinama – brokoliju i malinama – nego na onima sa glatkom korom kao što su jabuke (iako su neke ohlađene sveže paprike imale virus koji se mogao otkriti i nedelju dana kasnije).
Jabuke sadrže prirodne hemikalije u svojoj kori koje mogu početi da razgrađuju virus kovida u roku od nekoliko minuta ili sati, kažu naučnici.
Peciva
Peciva kao što su čokoladna peciva imaju malo virusa nakon nekoliko sati – možda zato što su obložena finim slojem jaja tokom pečenja, kažu naučnici FSA. Jaja sadrže arahidonsku kiselinu koja može imati antivirusni efekat.
Delikates
Čini se da sir i hladno meso, sa visokim sadržajem proteina i masti, omogućavaju virusu da preživi danima – verovatno nedelju dana.
Posude za piće i gotova jela
Kovid može da preživi do nedelju dana na plastičnim površinama. Na kartonu, to može potrajati nekoliko dana. U slučaju aluminijumskih limenki, virus ostaje samo nekoliko sati, kažu istraživači.
Izvor: N1