Konrad: Jelisejski sporazum bi mogao da bude nadahnuće za Srbiju

Na komentar da je Nemačkoj i Francuskoj nakon kraja Drugog svetskog rata bilo potrebno gotovo 20 godina da bi, 22. januara 1963, potpisale Jelisejski sporazum, da je od ratova na Balkanu iz devedesetih prošlo i više od 20 godina, ali da je kosovsko pitanje i dalje nerazrešeno, kao i da su Srbija i Hrvatska ovih dana opet pokušavale da otople svoje odnose, a međuetnički odnosi u BiH nisu previše odmakli od dana Dejtona, i pitanje da li se može doći njihovim receptom do pomirenja Srba i Albanaca ili Srba i Hrvata, ambasadorka Nemačke Anke Konrad je rekla:

"Ako pogledate Jelisejski sporazum, a ove godine je šest decenija od njegovog donošnje, to je veliki uspeh koji je izgrađen na volji predsednika Šarla de Gola i kancelara Konrada Adenauera, koji su odlučili da posle toliko godina rata žele da okrenu novi listi. Imali su političku mudrost i hrabrost da potpišu sporazum i da za to imaju podršku naroda obe zemlje", rekala je Konrad za tv Prvu.

Naglasila je da je Jelisejski sporazum jedinstveni dokument.

"Mislimo da to moze da bude nadahnuće za Srbiju da sprečimo to da neki sukob bude večan. Verujem da je pomirenje moguće, mi smo otišli korak dalje, i postali partneri i prijatelji", odgovorila je Konrad na pitanje da li sporazum poput Jelisejskog može da bude uzor u odnosima Srba i Albanaca, kao i Srba i Hrvata.

Košar: Želimo novu dinamiku dijaloga, predlog nema kazneni pristup prema Srbiji

Ambasador Francuske Pjer Košar izjavio je da zapadne zemlje žele da daju novu dinamiku dijalogu i da je cilj normalizacija odnosa između Beograda i Prištine.

"Predsednik Vučić rekao je da je taj dokument poverljiv, ne možemo govoriti o detaljima, ali taj dokument ima jedan cilj. A to je da se prebrodi i prevaziđe konflikt koji godinam traje. Želimo da damo novu dinamiku dijalogu, normalizacija Beograda i Prištine je cilj, a mi to želimo da ubrzamo", rekao je Košar za Prvu.

On je tako odgovorio na pitanje da prokomentariše to što su mediji objavili nacrt nemačko-francuskog predloga, za koji je predsednik Vučić sinoć rekao da je zapravo prethodna verzija tog plana, koja se ne razlikuje mnogo od poslednje verzije i da li može da otkrije u čemu su te razlike.

Košar je kazao da nije učesnik u pregovorima, ali da može da kaže da oni nemaju kazneni pristup prema Srbiji. 

"Ne govorimo o sankcijama i ucenama. Mi samo predstavljamo prednosti i koristi ukoliko obe strane pristanu, u suprotnom biće posledica, ali to nisu sankcije, već prilika za razvoj regiona", tvrdi Košar i dodaje da oni samo predstavljaju način da se izađe iz ove situacije. 

On je rekao da je normalizacija odnosa postavljena kao cilj još pre 10 godina i da je sada važno da se taj proces ubrza. 

"Želimo da srpska manjina na KiM može da živi u miru i ima dobre odnose sa svim narodima. Govorimo o normalizaciji i nadamo se da će taj put ubrzati put Srbije i Kosova i njihov put ka članstvu u EU", rekao je Košar.  

Košar je istakao da su događaji kao što je jučerasnja pucnjava (u kojoj je povređen Miljan Delević) za žaljenje, i da je potrebno ubediti obe strane da se zaista trude da zaštite kako Srbe na Kosovu i Metohiji, tako i kosovske albance od nasilja i mržnje. 

"Mi želimo istinsko pomirenje koje će omogućiti narodu da živi u miru u toj zemlji", rekao je ambasador.  

Što se tiče formiranja Zajednice srpskih opština Košar je rekao da je ZSO već dogovorena i da se to mora sprovesti što pre. 

"ZSO je već dogovorena i ona se mora sprovesti što pre je moguće. To je važan element, svi izaslanici i svi predstavnici naših zemallja zastupljenih u pregovorima su na tome insistirali. Mora biti implementirano", istakao je Košar. 

Košar je rekao da je na Beogradu i Prištini da pregovaraju o detaljima ZSO, ali da su glavni elementi već dogovoreni 2013. i 2015. godine.  

"Moramo da imamo status te ZSO, mi se nadamo da je to cilj i da će to smiriti situaciju i ljudi prihvatiti da žive zajedno, i smatrati da su njihova prava zaštićena pravnim poretkom na Kosovu", rekao je ambasador. 

Što se tiče pada podrške javnog mnjenja u Srbiji prema Evropskoj uniji, Košar kaže da su svesni te percepcije i da bi želeli da podrška EU u Srbiji bude veća. 

"Moram da kažem da sam pomalo šokiran načinom na koji je EU predstavljena kao antisrpska. Da li je antisrpski da mladi srpski studenti dolaze preko Erazmusa i slično. Da li je antisrpski Srbiji dati 300 miliona evra pomoći godišnje? To nije antisrpsko ponašanje i važno je da znate da ne tražimo da mladi Srbi idu da ratuju u Ukrajini, mi nudimo nešto drugo i nadamo se da će to pomoći popravljanju imidža EU u Srbiji", rekao je Košar. 

Izvor: Tanjug