Mišel: Proširenje EU na Zapadni Balkan do 2030. realan cilj
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je danas da je njegova procena da Evropska unija i Zapadni Balkan do 2030. godine treba da budu spremni za proširenje realan, ali ambiciozan cilj, uz napomenu da je ovo prvi put u evropskoj istoriji da je lider neke od institucija EU bio tako jasan u vezi sa datumom.
On je u intervjuu slovenačkoj agenciji STA naglasio da postoji politička volja za proširenje u EU.
"Moramo da uradimo mnogo na obe strane da bismo bili sigurni da ćemo do 2030. godine biti spremni. Ne znači da će sve biti lako, ali znači da je, ako imamo političku volju, ako želimo da radimo zajedno, ako želimo da budemo iskreni jedni prema drugima, moguće da postignemo prave rezultate za ljude u regionu i unutar EU“, poručio je Mišel koji učestvuje na Bledskom strateškom forumu.
Mišel je rekao da, kada je reč o proširenju EU, u Evropskom savetu postoji potpuno drugačiji način razmišljanja u poređenom sa onim iz ranijih godina.
"Kada sam pre mnogo godina postao premijer Belgije, član Evropskog saveta, bilo je veoma teško zamisliti da ćemo na nivou Evropskog saveta, na nivou lidera, imati ozbiljne razgovore o temama proširenja, reforme, sporova i potrebe da se EU podvrgne reformi da bi bila spremna za proces proširenja", rekao je on.
Naglasio je da su se na poslednjem sastanku Evropskog saveta u junu svi lideri saglasili da će se o tome razgovarati na neformalnom samitu u Granadi u Španiji, početkom oktobra, i objasnio da će Evropska komisija potom predstaviti izveštaj o proširenju, koji će biti osnova za debatu i donošenje odluka na redovnom sastanku u Briselu u decembru.
Mišel je rekao da on očekuje i „neke fundamentalne odluke o Ukrajini, Moldaviji i drugim zemljama u regionu“.
"Izveštaj Komisije, koji će biti predstavljen u oktobru, biće važan podsticaj za zemlje koje žele da se pridruže EU da ostvare napredak i sprovedu neophodne reforme", rekao je Mišel.
On je istakao da je proces pristupanja zasnovan na dostignućima, tako da postoje razlike između različitih zemalja Zapadnog Balkana.
„Znam da postoji određeni nivo skepse, određeni nivo sumnje jer su se u poslednjih 20 godina odluke donosile presporo. Ali, želeo bih da ubedim svoje prijatelje na Zapadnom Balkanu, ne samo elitu, ne samo lidere, već i ljude u regionu, da je EU sve više uverena da će njena budućnost biti bezbednija ako budemo u stanju da obezbedimo da zemlje Zapadnog Balkana budu u potpunosti deo EU i punopravne članice EU“, naglasio je Mišel.
Sijarto: U redu 2030, ali zašto to ne bi bilo sutra
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je da je ključno da EU bude "snažnija i veća", odnosno da što je više moguće ubrza proces proširenja, kao i da je područje Zapadnog Balkana i ključno područje za tranzit energenata, što je dodatan razlog za proširenje. "
"U redu je 2030. godina, ali zašto to ne bi bilo sutra", rekao je Sijarto na panelu u okviru Bledskog strateškog foruma, aludirajući na izjavu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela koji je rekao da EU i zemlje kandidati moraju biti spremne za proširenje do te godine, prenosi Hina.
Ocenio je i da bi snažnija ekonomska saradnja sa Kinom pomogla Evropskoj uniji koja je proteklih godina zbog svojih odluka izgubila na snazi.
On je na panelu na Bledskom strateškom forumu rekao da je Evropska unija "u lošem stanju" na globalnom nivou jer je zbog svojih odluka značajno izgubila na snazi, posebno na tri velika područja - bezbednosti, ekonomskoj snazi i energetici.
Bone: Bez proširenja neće biti bezbednosti
Francuska državna sekretarka za evropska pitanja Lorens Bone rekla je na panelu da bez proširenja neće biti bezbednosti u Evropskoj uniji.
"Ako želimo mir, bezbednost i stabilnost - potrebno nam je to proširenje", naglasila je ona i rekla da je EU pod pretnjom jer je najveći demokratski region na svetu.
Bone smatra da se na proširenju treba raditi pre evropskih izbora jer je Evropski parlament trenutno sklon proširenju, a to možda neće biti slučaj u junu iduće godine.
Hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman ponovio je da se Hrvatska, kao "velika zagovornica proširenja", zalaže za individualni pristup zemljama kandidatima, na osnovu njihovih zasluga.
Izvor: Tanjug