Mustafa Kuleli, potpredsednik EFJ-a: Novi zakon o dezinformacijama mogao bi da izbriše poslednje ostatke slobode u Turskoj
Turski parlament usvojio je juče novi strogi zakon o medijima koji predviđa do tri godine zatvora za novinare i korisnike društvenih mreža koji šire lažne ili obmanjujuće informacije, prenosi NUNS.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) piše da je Sindikat novinara Turske (TGS) osudio zakon kao potez turskog premijera Erdogana da uguši kritičke glasove uoči opštih izbora u junu 2023. Potpredsednik Evropske federacije novinara (EFJ), Mustafa Kuleli, govorio je o uticaju na novinarstvo i slobodu govora u Turskoj.
Svrha ovog zakona nije da se bori protiv dezinformacija, već da okonča izveštavanje o činjenicama i slobodu izražavanja. Sada kada je zakon usvojen, rizikuje se da se izgube i poslednji ostaci slobode izražavanja. Visoko politizovano tursko pravosuđe ima „štap cenzure“ u svojim rukama, te dozvoljava sudovima da izreknu zatvorske kazne do tri godine novinarima i redovnim korisnicima društvenih medija koji navodno „otvoreno šire obmanjujuće informacije“. U osnovi, bilo kakve kritičke objave na društvenim mrežama mogu se proglasiti dezinformacijama. To će obezbediti pravni osnov za mnoge zloupotrebe od strane pravosuđa, koje je već zavisno i politički kontrolisano. Milioni korisnika interneta u Turskoj rizikovaće zatvorske kazne.
Najsporniji delovi novog zakona
Član 29 uvodi novo krivično delo „javnog širenja obmanjujućih informacija“ u turski pravni sistem. Kako je ovaj zločin definisan prilično nejasno i otvoreno, nije do kraja definisano kako će tužioci odrediti „lažne vesti“ i one koji učestvuju u njihovom širenju. Društvene mreže i internet sajtovi će morati da predaju lične podatke korisnika za koje se sumnja da „propagiraju obmanjujuće informacije“. Pored toga, zakon uključuje pojmove kao što su „dezinformacije“, „neosnovane informacije“ i „iskrivljene informacije“, bez davanja zakonskih definicija.Takođe se spominje „bezbednost“, „javni red“ i „javni mir“, koji su više puta korišćeni protiv novinara u slučajevima pravnog uznemiravanja. Kriminalizacija takvih radnji može dovesti do razvoja događaja koji bi mogli uzdrmati korene demokratije i suštinske principe slobode izražavanja.
Brzina kojom je donet ovaj zakon može ukazivati na to da je cilj vlade da poveća pritisak na novinare i korisnike društvenih mreža pred izbore. Predlog, pripremljen bez konsultacija sa novinarskim organizacijama i civilnim društvom, bio je kontroverzan čak i unutar vlade.
izvor: NUNS