Najviše plovno jezero na svetu nestaje
Vodostaj jezera Titikaka, najvišeg plovnog jezera na svetu i najvećeg jezera u Južnoj Americi, naglo opada nakon nezapamćenog toplotnog talasa zimi. Šokantno smanjenje utiče na turizam, ribolov i poljoprivredu, na koje se lokalno stanovništvo oslanja kada je upitanju egzistencija.
"Ne znamo šta ćemo raditi od sada do decembra jer će vodostaj nastaviti da pada", rekao je 63-godišnji Nazario Čarka, koji živi na jezeru i zarađuje prevozeći turiste po njemu.
Turisti su dugo bili privučeni plavom vodom i otvorenim nebom, najvećeg jezera Južne Amerike, koje se prostire na više od 3.200 kvadratnih milja, duž granice Perua i Bolivije.
Ponekad je opisivano kao "unutrašnje more", dom je Ajmarima, Kečuanima i Uru autohtonim zajednicama i nalazi se na nadmorskoj visini od oko 3.800 metara u centralnom delu Anda, što ga čini najvišim plovnim jezerom na svetu. Ekstremna nadmorska visina takođe izlaže jezero visokim nivoima solarne radijacije, što pojačava isparavanje i čini veći deo gubitaka vode.
Spektakularni pejzaž privlači posetioce iz celog sveta.
Više od tri miliona ljudi živi oko jezera, oslanjajući se na njegovu vode za ribolov, poljoprivredu i privlačenje turista koji oživljavaju ekonomiju inače zapostavljenog regiona.
Sada je jezero u opasnosti da izgubi deo te magije.
Iako je poznato da vodostaji svake godine variraju, ove promene postale su ekstremnije zbog klimatske krize. Rekordni zimski toplotni talas doveo je do povećanog isparavanja i smanjenja nivoa jezera, prema meteorologu CNN-a Tejloru Vardu, pogoršavajući vodostaje uzrokovane sušom.
Sikto Flores, direktor u Puno-u za Nacionalnu meteorologiju i hidrologiju Perua (Senamhi), rekao je CNN-u da je padavina tamo bila 49% niža od proseka od avgusta 2022. do marta 2023. godine, perioda koji uključuje kišnu sezonu tokom koje se nivoi vode obično oporavljaju.
Flores je rekao CNN-u da će do decembra nivoi vode ići ka najnižim zabeleženim od 1996. godine, ako jezero isparava po istoj stopi kao što to obično radi narednih meseci, što je opisao kao "veoma ozbiljno".
Ovo je deo "postepenog opadanja" nivoa vode na jezeru u poslednjih nekoliko godina, rekao je Flores, a nedavno istraživanje koje je analiziralo satelitske slike od 1992. do 2020. godine pokazalo je da jezero Titikaka gubi oko 120 miliona metričkih tona vode godišnje, što autori smatraju da je uglavnom posledica promena u padavinama i oticanju.
Zajednice koje se oslanjaju na ribolov suočavaju se s problemima zbog niskih nivoa vode, što dodaje postojećim problemima: opadanje ribljih zaliha usled zagađenja i prekomernog ribolova.
I poljoprivreda je pogođena sušom, pri čemu regionalne vlasti izveštavaju da su usevi loše prošli u poslednjoj žetvi. Većina kinoa i krompirskih useva, oba lokalna osnovna proizvoda, bili su pogođeni, kao i zob koja se koristi za ishranu stoke.
Opadanje nivoa vode utiče i na turizam, budući da su brodovi koji su služili za prevoz posetilaca oko jezera ostali zarobljeni dok se voda povlači.
"Veoma smo zabrinuti, pre svega zato što nivo vode trenutno dosta opada", rekao je 36-godišnji Julijan Huatamarca, koji prodaje lokalno napravljene tekstilne proizvode posetiocima na ostrvu Taquile.
"Želimo da se turisti vrate, posebno strani turisti", rekao je on.
Puno region, koji obuhvata celu peruansku stranu jezera Titikaka, dugo je bio poznat kao nerazvijena i marginalizovana regija zemlje.
Očekuje se da će nivoi vode i dalje padati tokom cele godine.
Nedavno, ekonomiju je potresla pandemija COVID-19 i talas društvenih nemira. Puno je postao epicentar demonstracija koje su tražile ostavku predsednice Dine Boluarte, koje su nastale zbog decenija nejednakosti, optužbi za korupciju i stagnacije životnih standarda.
Huattamarca je rekao CNN-u da tokom protesta nisu putovali u region. "Bili su malo uplašeni da idu", rekao je on.
Huattamarca je rekao da je mnogo ljudi napustilo područje u poslednjih nekoliko godina, posebno tokom pandemije.
"Morali su, nisu imali dovoljno novca za osnovne potrebe poput hrane", rekao je on.
Nedavna istorija sugeriše da bi trenutna suša mogla naterati više ljudi da napuste svoje domove, jer je prethodna suša 1991. godine izazvala talase migracije jer se subsistencijalna ekonomija srušila zbog nedostatka hrane.
Za druge, poput Čarke, suša remeti način života. Čarka je deo uruske indijanske grupe, koja živi na ostrvima napravljenim od sušenih trsaka totore koje plutaju po jezeru. Vekovima unazad, Urusi su pleli trske u otoke, kao i koristili ih za izradu zgrada i brodova, ali Čarka se brine da niži nivoi vode znače manje dostupnih trsaka.
"To će nas i dalje pogađati, neće biti više totore, ostrva se pogoršavaju, to nas ne brine", rekao je Čarka za CNN.
Gledajući u budućnost, teško je videti olakšanje.
El Niño, prirodna pojava obeležena toplijim temperaturama u tropskom Pacifiku, koja može značajno promeniti vreme u Južnoj Americi, trenutno je prisutan.
Grinia Avalos, zamenica direktora za klimatologiju u Senamhi, rekla je CNN-u da se očekuje da će ove toplije temperature trajati bar do februara 2024. godine. "Ovi uslovi će doprineti tome da će biti manje padavina u andskoj regiji", rekla je ona.
Za Konora Bakera, analitičara u Međunarodnoj kriznoj grupi, ova situacija zahteva dugoročne mere kako bi se zaštitili oni koji zavise od jezera.
"Iako su fluktuacije jezera povezane sa klimatskom promenljivošću i prirodnim oscilacijama, pogoršavajući uticaj klimatskih promena pojačava potrebu za održivim strategijama upravljanja", rekao je on za CNN.
"Lokalne zajednice koje zavise od jezera za izdržavanje su posebno ranjive, što naglašava hitnost suočavanja sa izazovima koje donose intenzivnije fluktuacije nivoa vode."
Izvor: CNN