NATO i EU potpisali treću Zajedničku deklaraciju
Generalni sekretar NATO pakta, Jens Stoltenberg, predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, i predsednik Saveta EU, Šarl Mišel, jutros su u NATO sedištu u Briselu, potpisali treću Zajedničku deklaraciju između ove dve organizacije.
Na pres konferenciiji koja je usledila, oni su podržali i pozdravili vojnu pomoć koju su najavili Francuska i Nemačka za Ukrajinu. „Pozdravljam nove najave od SAD, Nemačke i Francuske koji će da pošalju nove tipove oklopnih borbenih vozila”, izjavio je Stoltenberg i dodao da je posebno važno da to oružje mora takođe da dobije “neophodnu municiju, rezervne delove, trening i održavanje sistema”.
Zajednička deklaracija ima za cilj da pojača saradnju i koodinaciju nakon ruske invazije na Ukrajinu koja je, kako kaže deklaracija, narušila evropski bezbednosni poredak. Za Stoltenberga, ova zajednička deklaracija “potvrđuje da NATO ostaje osnova zajedničke odbrane i ključna organizacija za evro-atlantnsku bezbednost. Ali takođe priznaje vrednosti sposobne evropske odbrane koja doprinosi našoj bezbednosti”.
Partnerstvo NATO i EU dokument podiže na viši nivo
Ovaj dokument je ključna tačka za evroatlantsku bezbednost i stabilnost, a NATO i EU podižu partnerstvo na viši nivo s obzirom na “pretnje i izazove” koji “evoluiraju po obimu i veličini” kako je izjavio Stoltenberg. „EU i NATO sada su spremni da podignu saradnju na više nivo, a to znači da se okrenu prema rastućoj geo-strateškoj konkurenciji, problemu otpornosti i zaštiti kritične infrastrukture”, ističe šef Alijanse.
„Režim u Moskvi želi drugačiju Evropu, hoće da kontroliše sve susede i za njih demokratija i sloboda su pretnje, a to će imate dugoročne posledice na našu bezbednost. Zato moramo da produžimo vitalnu trans-atlantsku NATO vezu i partnerstvo između EU i NATO i našu podršku Ukrajini”, izjavio je Stoltenberg.
Stoltenberg: Poziv da sve članice EU koje nisu deo NATO to postanu
On je pozvao sve zemlje članice EU koje nisu članice NATO pakta, da se pridruže svim zajedničkim inicijativama. On se nada da će Finska i Švedska uskoro završiti proces pristupanja u NATO i podsetio da se radi o dugom procesu koji traje godinama dok je za Švedsku i Finsku taj proces ubrzan. Takođe je izjavio da Turska, koja još uvek nije ratifikovala članstvo Švedske i Finske u NATO, “ima legitimnu zabrinutosti za bezbednost, zbog toga što je ovaj naš saveznik stradao od najviše terorističkih napada i treba da se pozdravi to što Finska i Švedska rade sa našim turskim saveznikom na tome”.
Šarl Mišel je naglasio da Rusija nije postigla svoje očekivanje da će rat u Ukrajini dovesti do razjedinjavanja država članica EU i NATO i da se desilo suprotno. „Putin je hteo da bude manje NATO i manje EU, ali se desilo obratno – više NATO i više EU. EU takođe postaje jača i ubrzavamo proces proširenja sa Zapadnim Balkanom, a doneli smo i istorijsku odluku da dodelimo kandidatski status Ukrajini i Moldaviji i Gruziji EU perspektivu”. Zajednička deklaracija potpisana jutros, navodi da alijansa, "ostaje temelj kolektivne odbrane" za svoje članice i širu evroatlantsku oblast. I dodaje da NATO i EU prepoznaju “vrednost jače i sposobnije evropske odbrane koja pozitivno doprinosi globalnoj i transatlantskoj bezbednosti i koja je komplementarna i interoperabilna sa NATO-om“. Ovo je treća Zajednička deklaracija između ove dve organizacije. Prethodne dve su bile potpisane 2016. godine i 2018. godine.
Izvor: Tanjug