NBS odlučila da ne menja referentnu kamatnu stopu, povećana stopa obavezne rezerve

Međugodišnja inflacija u Srbiji se od aprila nalazi na opadajućoj putanji i u julu je dodatno usporila na 12,5 odsto, uz zabeleženu mesečnu deflaciju, što je u skladu sa ranijim procenama NBS.  

"Usporavanje inflacije je u najvećoj meri rezultat usporavanja rasta cena prerađene hrane i energije, kao i cena u okviru bazne inflacije, koja se od juna kreće na jednocifrenom nivou i u julu je iznosila 9,4 odsto međugodišnje", navodi se u saopštenju.  

Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, smanjujući se prosečno mesečno za oko jedan odsto, tako da bi krajem godine trebalo da iznosi oko osam odsto.  

Rast bruto domaćeg proizvoda je u drugom tromesečju ubrzan na 1,7 odsto međugodišnje, kao što je bila i prva procena Republičkog zavoda za statistiku, navodi se u saopštenju.  

Time je privredni rast u prvoj polovini godine iznosio 1,3 odsto međugodišnje, što je u skladu sa projekcijom NBS da će na nivou godine biti u rasponu od dva do tri odsto, dodaje se. 

"Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja u horizontu monetarne politike", piše u saopštenju.  

Slabljenje globalnih inflatornih pritisaka je nastavljeno, pre svega po osnovu nižih cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu, čije su cene i dalje znatno niže u poređenju sa prethodnom godinom, rešavanja zastoja u međunarodnim lancima snabdevanja, kao i efekata zaoštravanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka, navodi NBS. 

U zoni evra ukupna međugodišnja inflacija je nepromenjena u avgustu u odnosu na jul, ali je smanjena bazna inflacija, koja se izjednačila sa ukupnom inflacijom.  

Odluke Evropske centralne banke će u velikoj meri zavisiti od podataka koji budu pristizali imajući u vidu još uvek prisutnu neizvesnost u pogledu tempa dezinflacije u narednom periodu zbog nastavka rasta zarada u zoni evra, rekordno niske nezaposlenosti i visokih profitnih marži kompanija, saopštila je NBS.

NBS povećala stopu obavezne rezerve

NBS je saopštila da nastavlja odlučnu borbu protiv inflacije, povećanjem stopa obavezne rezerve koje će se primenjivati od obračunskog perioda 18. septembar – 17. oktobar 2023. godine.

Izvršni odbor centralne banke na današnjoj sednici usvojio je, kako je navedeno, Odluku o izmenama Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod NBS, pa se povećavaju stope obavezne rezerve na deviznu osnovicu za po tri procentna poena, na 23 odsto i 16 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno.

Povećavaju se i procenti dinarskog izdvajanja devizne obavezne rezerve za po osam procentnih poena, na 46 odsto i 38 odsto, za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno.

Stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu biće veće za po dva procentna poena i iznosiće sedam odsto i dva odsto, za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno.

"Obavezna rezerva je uobičajeni instrument monetarne politike koji stoji na raspolaganju centralnoj banci radi regulisanja likvidnosti, a time i uticaja na monetarne uslove bankarskog sektora", navela je NBS.

Dodaje se da povećanja tih stopa imaju za cilj da se u ambijentu, izuzetno visokog viška dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru, podrži dosadašnje pooštravanje monetarnih uslova, putem podizanja osnovnih kamatnih stopa NBS, što doprinosi vraćanju inflacije u granice cilja.

Ukupan procenjeni efekat ove mere na nivou bankarskog sistema je, po oceni NBS, povlačenje dinarske likvidnosti u iznosu od oko 115 milijardi dinara, dok bi efekat na deviznu likvidnost bio gotovo neutralan zbog povlačenja oko 25 miliona evra.

Na ovaj način, kako je navedeno, visoki viškovi dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru bili bi smanjeni za oko 20 odsto, što znači da će banke i dalje raspolagati značajnim iznosom slobodnih sredstava za obavljanje kreditne aktivnosti.

"Bankarski sistem u Srbiji dugi niz godina posluje u uslovima strukturnog viška dinarske likvidnosti, pri čemu se taj višak od maja prošle godine, a naročito u tekućoj godini, postepeno povećavao, prevashodno kao rezultat neto kupovine deviza NBS na domaćem deviznom tržištu u cilju sprečavanja prekomernog jačanja dinara u odnosu na evro, u uslovima izraženih aprecijacijskih pritisaka na domaću valutu", navela je NBS.

Dodaje se da smanjenje viška dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru putem povećanja obavezne rezerve, treba da podstakne i rast prometa na međubankarskom novčanom tržištu i time doprinese povećanju reprezentativnosti repernih kamatnih stopa na tom tržištu (BEONIA i BELIBOR).

Izmenom Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod NBS, ukinuto je ograničenje, koje se odnosilo na višak izdvojene devizne obavezne rezerve (iznad obračunate), uvedeno u ambijentu negativnih kamatnih stopa u evro zoni.

Imajući u vidu da, kako je navela centralna banka, kamatne stope Evropske centralne banke nisu više negativne i da su u proteklom periodu tome prilagođene i kamatne stope na finansijske instrumente u evrima, Izvršni odbor NBS ocenio je da su se stekli uslovi za ukidanje tog ograničenja.

Izvor: FoNet, Beta