NBS predložila ograničavanje kamatnih stopa na stambene kredite na pet odsto do kraja 2025.godine
Kamatne stope na stambene kredite, kako na one koji su već u otplati, tako i na nove koje će banke odobravati, neće moći da prelaze pet odsto do 31. decembra 2025. godine. Ovo je predviđeno Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i odnosi se na fiksne i promenljive kamatne stope.
Ograničenje obuhvata stambene kredite, keš i potrošačke zajmove, dozvoljene minuse i kreditne kartice, a primena zakona je planirana od 1. jula 2025. godine, dok će odredbe o ograničenju kamatnih stopa početi da važe ranije, od 1. januara 2025. godine.
Kako su za Insajder rekli iz NBS, tokom i nakon javne rasprave izvršeno je nekoliko izmena u nacrtu, odnosno Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
“Najpre ograničenje kamatne stope od pet odsto će važiti za sve postojeće korisnike stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom, ali će se odnositi i na novoodobrene kredite sa fiksnom i promenljivom stopom. Ograničenje će važiti do kraja 2025. godine, jer je ocenjeno da će do kraja te godine prosečna promenljiva kamatna stopa biti na nivou od oko 5%, zbog konstantnog pada stope EURIBOR. Inače, važno je ukazati da bi bez ovog ograničenja, a nakon prestanka privremene mere kamatna stopa kod stambenih kredita sa promenljivom stopom iznosila prosečno oko 6%”, kažu iz Narodne banke.
Kako navode, trajno ograničenje kamatne stope za stambene kredite sa fiksnom stopom vezano je za prosečnu ponderisanu stopu za novoodobrene kredite, a ne za postojeće (kako je prethodno bilo predloženo), jer je ocenjeno da je to sigurnije i primerenije rešenje, za tu vrstu stope, koje treba i dalje da podstiče odobravanje stambenih kredita u toj stopi.
“Maksimalne vrednosti kamatnih stopa kod stambenih kredita, za period od 1. januara 2026. godine, do kraja 2027 godine određene su na osnovu ponderisane stope uvećane za 1/5, a nakon toga taj koridor će biti nešto veći i iznosiće 1/4. Na taj način su prihvaćena uporedna iskustva, koja pokazuju da je kod trajnih ograničenja, potrebno odrediti ipak nešto širi koridor kako bi se očuvali tržišni mehanizmi, odnosno kako se ne bi dovelo u pitanje odobravanje ovih vrsta kredita, posebno u određenim okolnostima”, dodaje se u odgovoru NBS Insajderu.
Kako kažu iz Narodne banke, pored navedenih izmena, ovaj Predlog zakona predviđa još jednu mogućnost za korisnike stambenih kredita koji imaju probleme u otplati.
Naime, ti korisnici pored toga što sami mogu da prodaju nekretninu i da iz prodajne cene vrate dug banci, a ostatak zadrže, sada mogu i da dug prema banci izmire prenosom prava svojine na hipotekovanoj nekretnini. Na taj način mogu da u zavisnosti od okolnosti u kojoj se nalaze (iznos duga koji su do tada platili, učešće u kupoprodajnoj ceni i slično) odluče da prosto prenesu nekretninu na banku i time zatvore kredit.
“Naglašavamo da je to samo mogućnost za korisnika, koju on može, ali ne mora da koristi. Izvršen je niz drugih preciziranja prethodno predloženih rešenja, a dodatno su regulisana i određena otvorena pitanja iz prakse, poput načina vraćanja neiskorišćenih sredstava obezbeđenja. Takođe je zakonom dotaknuto i pitanje mogućnosti uređivanja načina rada kreditnog registra od strane Narodne banke Srbije. Institut nepravičnih ugovornih odredbi je sada detaljnije uređen uzimajući u obzir Evropsku direktivu o nepravičnim ugovornim odredbama, praksu Suda pravde u primeni te direktive kao i iskustva sa domaćom sudskom praksom. Iznos prevremene otplate kredita u vezi sa kojim korisnicima ne može biti naplaćena dodatna naknada je povećan sa milion na 1,2 miliona dinara”, kažu iz Narodne banke Srbije za Insajder.
Izvor: NBS/ Insajder