<article>Ovonedeljne energetske tenzije između Rusije i Zapada dodatno su uzburkale nestabilna tržišta energenata, a cena prirodnog gasa je danas dostigla 104 evra po megavat-satu, dok je pre nekoliko dana bila 94 evra. Gasprom je juče saopštio da će zabraniti korišćenje gasovoda Jamal kojim gas preko Poljske stiže do Nemačke. Gasprom je ranije već obustavio isporuku gasa Poljskoj i Bugarskoj jer su odbile zahtev Moskve da plaćaju taj energent u rubljama. Strahuje se da će gasni sporovi i prekidi u snabdevanju nastaviti da eskaliraju zbog rata u Ukrajini. U utorak je ukrajinski operater zatvorio gasovod kojim gas stiže iz Rusije u Evropu, navodeći da ruske snage ometaju rad kompresorske stanice na delu ukrajinske teritorije pok kontrolom Moskve i da preusmeravaju gas. Energetske tenzije su dodatno porasle u sredu kada je Rusija uvela sankcije nemačkoj filijali Gasproma, nad kojom je vlada u Berlinu preuzela kontrolu u aprilu. Nemački vicekancelar Robert Habek rekao je da se gubitak ruskog gasa može nadoknaditi iz drugih izvora. Svi ti potezi su negativno uticali na energetska tržišta. Evropske uslužne kompanije i vlade ostvarile su dovoljan napredak da pokriju potrebe za gasom tokom godine bez ruskih zaliha, ali će se suočiti sa teškoćama tokom zime. Visoke cene prirodnog gasa povećale su račune za grejanje i struju. Vlade u Evropi pokušavaju da se reše zavisnosti od ruskih energenata, a Evropska komisija je predložila mere za smanjenje njihovog uvoza za dve trećine do kraja godine. Za sada nije poznato da li je to izvodljivo. Pre ruskog napada na Ukrajinu 24. februara, Evropa je iz Rusije dobijala 40 odsto prirodnog gasa i 25 odsto nafteIzvor: Beta-AP</article>

Ovonedeljne energetske tenzije između Rusije i Zapada dodatno su uzburkale nestabilna tržišta energenata, a cena prirodnog gasa je danas dostigla 104 evra po megavat-satu, dok je pre nekoliko dana bila 94 evra. 
 
Gasprom je juče saopštio da će zabraniti korišćenje gasovoda Jamal kojim gas preko Poljske stiže do Nemačke. Gasprom je ranije već obustavio isporuku gasa Poljskoj i Bugarskoj jer su odbile zahtev Moskve da plaćaju taj energent u rubljama. 
 
Strahuje se da će gasni sporovi i prekidi u snabdevanju nastaviti da eskaliraju zbog rata u Ukrajini. 
 
U utorak je ukrajinski operater zatvorio gasovod kojim gas stiže iz Rusije u Evropu, navodeći da ruske snage ometaju rad kompresorske stanice na delu ukrajinske teritorije pok kontrolom Moskve i da preusmeravaju gas. 
 
Energetske tenzije su dodatno porasle u sredu kada je Rusija uvela sankcije nemačkoj filijali Gasproma, nad kojom je vlada u Berlinu preuzela kontrolu u aprilu. Nemački vicekancelar Robert Habek rekao je da se gubitak ruskog gasa može nadoknaditi iz drugih izvora. 
 
Svi ti potezi su negativno uticali na energetska tržišta. 
 
Evropske uslužne kompanije i vlade ostvarile su dovoljan napredak da pokriju potrebe za gasom tokom godine bez ruskih zaliha, ali će se suočiti sa teškoćama tokom zime. Visoke cene prirodnog gasa povećale su račune za grejanje i struju. 
 
Vlade u Evropi pokušavaju da se reše zavisnosti od ruskih energenata, a Evropska komisija je predložila mere za smanjenje njihovog uvoza za dve trećine do kraja godine. Za sada nije poznato da li je to izvodljivo. 
 
Pre ruskog napada na Ukrajinu 24. februara, Evropa je iz Rusije dobijala 40 odsto prirodnog gasa i 25 odsto nafte
Izvor: Beta-AP

Prenosimo

Gasna rafinerija "PCK-Raffinerie GmbH" u Nemačkoj. Foto: Beta/Patrick Pleul/dpa/AP

Novi rast cena prirodnog gasa posle ruskih restriktivnih mera