Odbor za finansije prihvatio Predlog budžeta za 2025. godinu

Odbor je prihvatio i predloge Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu kao i o završnom računu budžeta Srbije za 2023. godinu. Predlog Zakona o budžetu jedna je od tačaka predloženog dnevnog reda sednice Skupštine Srbije koja je zakazana za sutra sa početkom u 10 časova.

Poslanici opozicije su na sednici Odbora za finansije i javnim slušanju o budžetu za 2025. kritikovali plan državne kase, posebno u delu zaduživanja i kamata.

Poslanik Demokratske stranke Nenad Mitrović rekao je da skoro dve trećine velikih projeka nije završeno, da su uzeti krediti, novac potrošen, a projekti nisu završeni. On je naveo da naredne godine samo za kamate treba platiti 1,9 milijardi evra. 

Poslanik Srbija centra Slobodan Cvejić ocenio je da je budžet nedovoljno transparentan. On je rekao da budžet počiva na fiskalnom deficitu i zaduživanju za pokrivanje deficita.  

"Vlast je ranije govorila o smanjenju fiskalnog deficita na 1,5 odsto, a onda je došlo do zaokreta i ide se na deficit od tri odsto", dodao je Cvejić. 

Deficit od tri odsto je, po njegovom mišljenju, primeren kada se rešava neka kriza. On je rekao da na otplatu kamata ide 1,9 milijardi evra, što je 10 odsto prihoda budžeta, dok je javni dug za četiri godine povećan za više od 50 odsto.  

Poslanica grupe Srce Verica Milanović rekla je da povećanje fiskalnog deficita na tri odsto "plaši", jer je preporuka da srednjoročno deficit bude 1,5 odsto.  

Poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić rekao je da "ne vidi šta je loše u budžetu".  

Ministar finansija Siniša Mali je naglasio da se za zdravstvo izdvaja 5,5 milijardi evra, a za operacije u cilju smanjenja lista čekanja oko četiri milijarde dinara.  

On je naveo da se budžet za kulturu povećava sa 15,6 na 17,8 milijardi dinara i da je izdvojeno još 4,3 milijarde za objekte kulture. 

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković navela je da se u ovogodišnjem izveštaju o napretku kaže da Srbija nije ostvarila napredak u transparentnosti budžeta.  Ona je tvrdila da civilni sektor mora praktično da "moli" da bi prisustvovao javnom slušanju. 

Predsednik Odbora Veroljub Arsić rekao je da to nije tačno, da su zahtev za učešće poslali posle podne, a odgovor dobili ujutru.  

Predstavnik organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić rekao je da bi bilo smisleno da se država ugleda na svoje opštine koje organizuju javne rasprave i pitaju građane šta da finansiraju budžetom. 

On je naveo da neke opštine u Srbiji dnevno ili mesečno objavljuju trošenje budžeta, pa bi to mogla da radi i Vlada Srbije. Nenadić je pozvao poslanike da ne pristanu na objedinjenu raspravu o budžetu i zakonima koji sa njim nisu vezi. 

Izvor: Tanjug, FoNet