Palestina: Ispaljene rakete na Tel Aviv, poginulo 198 Palestinaca; Izrael: Najmanje 200 Izraelaca ubijeno

Ispaljeno 150 raketa na Tel Aviv

Brigada "Izedin al Kasam", naoružano krilo Hamasa, saopštila je da su ispalili 150 raketa na Tel Aviv, kao odgovor na današnje bombardovanje stambene kule u centru Gaze.

Najmanje 200 Izraelaca ubijeno, poginuo 161 Palestinac

U izraelskim vazdušnim udarima poginuo je 161 Palestinac, a ranjeno je oko 1.100 ljudi, saopštili su palestinski zvaničnici, prenosi BBC. 

Broj Izraelaca koji su poginuli u današnjem napadu Hamasa porastao je na 200, saopštilo je Ministarstvo zdravlja Izraela.

Ranjeno je više od 1.000 njih, saopšteno je.

Terorističke ćelije Hamasa iz Gaze infiltrirale su se u brojne zajednice na jugu Izraela, a pored toga, na centar i jug zemlje je ispaljeno na hiljade raketa.

Predstavnici Hamasa saopštili su danas da je ta palestinska organizacija raketnim udarima na Izrael započela operaciju "Potop Al Aksa" i da su njeni pripadnici zarobili veliki broj Izraelaca, među njima i visoke oficire vojske.

Zamenik šefa Hamasa Saleh al Aruri izjavio je za TV Al Džaziru da je Hamas očekivao operaciju Izraela protiv njihove grupe, prenosi Rojters.

Podsetimo, nakon napada na južni i centralni Izrael za koji je odgovornost preuzeo Hamas, izraelska vojska saopštila je da je pokrenula operaciju "Gvozdeni mačevi”.

Palestinsko Ministarstvo zdravlja proglasilo vanredno stanje u svim bolnicama

Palestinska ministarka zdravlja Maj Al-Kajla proglasila je vanredno stanje u svim palestinskim bolnicama.

Ona je izdala naredbu skladištima Ministarstva i bankama krvi da snabdevaju bolnice neophodnim medicinskim materijalom, lekovima i jedinicama krvi, prenosi arapski list Al-Hayat.

Ministarka je napomenula da su "sve bolnice na Zapadnoj obali spremne da prime ranjenike iz pojasa Gaze kao rezultat agresije koju je okupacija pokrenula u ovom trenutku".

Novi sukob u višedecenijskoj borbi

Kako podseća BBC, Velika Britanija je preuzela kontrolu nad područjem poznatim kao Palestina pošto je Osmansko carstvo, koje je vladalo ovim delom Bliskog istoka, poraženo u Prvom svetskom ratu. 

Područje su naseljavale jevrejska manjina i arapska većina. 

Netrpeljivosti su počele da rastu kada je međunarodna zajednica dala Britaniji zadatak da u Palestini uspostavi "nacionalni dom" za Jevreje. 

Jevreji su oblast smatrali pradomovinom, ali palestinski Arapi su takođe polagali pravo na zemlju i usprotivili se uspostavljanju "nacionalnog doma". 

Između dvadesetih i četrdesetih godina 20. veka, pristizao je sve veći broj Jevreja - mnogi su bežali od progona u Evropi i tražili domovinu posle Holokausta u Drugom svetskom ratu. 

Sve češće je dolazilo do nasilja između Jevreja i Arapa, ali i do napada na britansku upravu.

Ujedinjene nacije (UN) su 1947. godine izglasale da se Palestina podeli na dve države, jevrejsku i arapsku, a Jerusalim je postao međunarodni grad. 

Taj plan su prihvatile jevrejske vođe, ali ga je arapska strana odbila i plan nikada nije sproveden. 

Pošto nisu uspeli da reše problem, Britanci su otišli 1948. godine, a jevrejske vođe proglasile su stvaranje države Izrael. 

Mnogi Palestinci su se usprotivili i počeo je rat. Učestvovale su i vojske susednih arapskih zemalja. 

Stotine hiljada Palestinaca pobeglo je ili je proterano iz domova za vreme ovog sukoba. 

Ovaj događaj Palestinci nazivaju Al Nakba ili "Katastrofa". 

Do trenutka kada su se borbe završile primirjem naredne godine, Izrael je kontrolisao veći deo teritorije. 

Jordan je zauzeo teritoriju koja je postala poznata kao Zapadna obala, a Egipat Gazu. Jerusalim je bio podeljen između izraelskih snaga na zapadu i jordanskih na istoku. 

Kako nikada nije došlo do mirovnog sporazuma - svaka strana je krivila drugu - decenije koje su usledile donele su nove ratove i sukobe. 

U ratu 1967. godine, Izrael je okupirao istočni Jerusalim i Zapadnu obalu, kao i veći deo sirijske Golanske visoravni, Gazu i egipatsko Sinajsko poluostrvo. 

Većina palestinskih izbeglica i njihovih potomaka živi u Gazi i na Zapadnoj obali, kao i u susednim državama Jordanu, Siriji i Libanu. 

Ni njima, ni njihovim potomcima Izrael nije dozvolio da se vrate kućama - izraelske vlasti tvrde da bi to preplavilo zemlju i ugrozilo njeno postojanje. 

Izrael za ceo Jerusalim tvrdi da je njihov ceo glavni grad, dok Palestinci proglašavaju istočni Jerusalim za glavni grad buduće palestinske države. 

Sjedinjene Američke Države su jedna od samo nekolicine zemalja koje su priznale pretenzije Izraela na ceo grad dok ističu da o konačnom statusu grada treba odlučiti putem pregovora. 

U poslednjih 50 godina, Izrael je sagradio naselja na ovim prostorima, gde sada živi više od 600.000 Jevreja. 

Palestinci, uz podršku većine država i međunarodnih tela, kažu da su ovi domovi ilegalni po međunarodnom pravu, ali Izrael to poriče. 

Napetosti između Izraela i Palestinaca koji žive u istočnom Jerusalimu, Gazi i na Zapadnoj obali, vrlo su česte.

Izvor: Tanjug