Panel: Kultura u doba straha

Teolog Blagoje Pantelić rekao da u kulturi postoje oni koji pokušavaju da uspostave protektorat i da su doba socijalizma to bile birokrate.

Rekao je da je tada kultura dobijala najviše na značaju, ali da ni kulturni procesi nisu bilo strože kontrolisani kao tada kroz mehanizme cenzure i zabrane.

Funkcija toga bila je ideoligizacija kulture kako bi kultura postala propaganda, rekao je Pantelić i ocenio da današnje birokrate pokušavaju to isto, ali da za razliku od birokrata u socijalizmu nemaju ideologiju, nego agendu.

Za razliku od vremena socijalizma kulturni radnik danas neće biti hapšen nego kenselovan ili otpušten, ukazao je Pantelić. 

Danas se na strani onih koji pokušavaju da uspostave kontrolu nad kulturom nalazi i "nevidljiva ruka tržišta", naveo Pantelić i precizirao da je reč o biznismenima.

Dramaturškinja Minja Bogavac rekla je da je vreme u kome živimo veoma medijatizovano i da je taj novi fenomen veoma opasno oružje u proizvodnji straha.

Ona je ocenila da nikada u istoriji nismo bili "bombardovani tolikom količinom poruka", da zadatak odgoronih građana jeste da se informišu, ali da se često zaboravlja da su vesti koje stižu do nas "kreirane" i da nam mediji donose "predstavu sveta uređenu na neki način i nisu stvarnost sama".

Naglasila je da što više vremena provodimo informišući se sve više upijamo sliku sveta "koja kada bi bila stvarna svet bi prestao da postoji". 

Upozorila je da na taj način "plašenje postaje vid pervertirane zabave" jer "sa velikom količinom strasti pratimo pikantne detalje, jezive afere i dramatične situacije koje imaju prizvuk da su realne".

Glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće "Arhipelag" Gojko Božović istakao je da imamo previše informacija koje ne možemo ni saznajno ni emotivno da obradimo i da je tehnologija dovela do "čudesnog uspona" različitih oblika zabrana, cenzura, nadzora i praćenja.

Rekao je da su neki aspekti koji su ranije imali svoje draži, kao što je moda, koja je zauzimala uzak segment ljudskih interesovanja, sada postala mišljenje samo i da "postoje matrice mišljenja koje moraju da se prate ukoliko moderan čovek želi da bude uspešan".

Božović je ocenio da moderan čovek ne želi da se razlikuje, da ima svoj stav i kritičko mišljenje koliko želi da bude uspešan, a da bi bio uspešan mora da bude opšteprihvaćen zbog čega njegov stav mora da bude deo narativa koji će biti društveno poželjan i politički korektan.

Božović je istakao da je kriza "jedini naš kontinuitet" i naveo da je u nekim zemljama izvor straha tranzicija, u drugim ratovi, a u svim zemljama pandemije.

Sve te strahove dramatičnijim čini temeljno i radikalno promenjen status kulture, jer je pojavom masovne kulture sredinom 20. veka koju stvaraju selebriti nastao populizam koji je u ovom trenutku možda jedini globalni politički proces, zaključio je Božović.

Izvor: FoNet