Podrška Zapadnom Balkanu
Evropska unija pripremila je paket podrške u sektoru energetike za zemlje Zapadnog Balkana vredan milijardu evra, od kojih je 500 miliona evra za hitne potrebe, dok će ostatak novca biti raspoređen u vidu kratkoročnih i srednjoročnih mera, navodi se u dokumentima za današnji samit EU - Zapadni Balkan u Tirani.
Od 500 miliona evra za hitne mere podrške domaćinstvima, malim i srednjim preduzećima, Srbija može da računa na budžetsku podršku od 165 miliona evra, Severna Makedonija i Albanija na po 80 miliona evra, Kosovo 75 miliona evra, Bosna i Hercegovina 70 miliona evra a Crna Gora na 30 miliona evra.
Kada je reč o ostatku novca, 500 miliona evra za kratkoročne i srednjoročne programe i investicije, za Srbiju je planirano ulaganje u rekonstrukciju hidroelektrane Vlasina i vetropark Kostolac. Za Vlasinu je predviđeno 16,1 milione evra granta EU, zajam EBRD od 61,6 miliona evra, odnosno kompletna investicija je vredna 77,9 miliona evra, a njen završetak je planiran za 2028. godinu. Kada je reč o Kostolcu, grant EU je 31,2 miliona evra, KfW grant i zajam bi iznosili 81,8 miliona evra. Kompletna investicija vredna je 145,3 miliona evra, a predviđen datum završetka je 2024. godina.
Učesnici samita EU - Zapadni Balkan u Tirani su uoči sastanka potpisali i deklaraciju o smanjenju tarifa rominga počev od 1.oktobra 2023. godine. Ceremoniji su pristustvovali lideri zapadnobalkanske šestorke - premijer Albanije Edi Rama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović, predsednica Kosova Vjosa Osmani i premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski.
Nehamer: Zapadni Balkan važan za EU
Austrijski kancelar Karl Nehamer istakao je danas u Tirani da je partnerstvo sa Zapadnim Balkanom strateški važno ne samo za Austriju, već i za celu EU. „Dobro je što se Samit EU-Zapadni Balkan održava po prvi put u zemlji regiona. Time šaljemo vidljivu poruku da je naše približavanje važno“, naveo je on. Upitan za Akcioni plan EU protiv migracije na Zapadnom Balkanu ocenio je da je to prvi važan korak u borbi protiv ilegalne migracije. Međutim, ukazao je da migrantski talas ne postoji samo preko balkanske rute, već i preko Bugarske i Rumunije.
„Austrija ima svoje zahteve a to je da se obezbeđuju spoljne granice EU, da se reši pitanje proterivanja ilegalnih migranata. Ima tu još mnogo tema o kojima treba pričati“, rekao je on. Nehamer je istakao da Austrija trenutno ne daje pristanak proširenju Šengena na Rumuniju i Bugarsku, te da je potrebno više vremena. „Imamo 75.000 neregistrovanih migranata u Austriji, a oni su ušli preko zemlje EU. Najpre moramo ta pitanja rešiti. Ako od 100.000 otkrivenih migranata 75.000 nije registrovano to je problem“, istakao je on. Nehamer je rekao da se radi o bezbednosti ne samo Austrije već i EU. Upitan za Srbiju Nehamer je podsetio na posetu Beogradu i inicijativu sa Mađarskom. „Imamo sa Srbijom poseban dogovor. Srbija ukida viznu liberalizaciju za neke zemlje. Ukidanje za Tunižane je već delovalo, a ukida se i za Indijce krajem godine“, naglasio je on. Izrazio je nadu da će se Evropska komisija više angažovati u vezi borbe protiv ilegalne migracije.
Izvor: FoNet, Tanjug