Posledice rata i jačanje bezbednosti glavne teme predstojećeg samita EU-Zapadni Balkan
Zajedničko suočavanje s posledicama rata u Ukrajini, jačanje bezbednosti i otpornosti na strano mešanje biće na agendi samita Evropske unije i Zapadnog Balkana sledeće sedmice u Tirani, saopštio je Savet EU.
Sastanak 6. decembra u glavnom gradu Albanije biće prvi samit EU-Zapadni Balkan koji će biti održan u nekoj zemlji Zapadnog Balkana, a na kraju skupa se očekuje usvajanje deklaracije.
"Samit predstavlja priliku da se ponovo potvrdi ključni značaj strateškog partnerstva EU i Zapadnog Balkana, regiona s jasnom evropskom perspektivom", navodi se u saopštenju.
Lideri EU i Zapadnog Balkana razgovaraće o "saradnji u suočavanju sa zajedničkim izazovima koji proističu iz ruske agresije protiv Ukrajine".
Posebno će biti razmotrene negativne posledice rata na energetsku i bezbednost u hrani na Zapadnom Balkanu, navodi se u saopštenju.
Na agendi samita biće i intenziviranje političkog angažovanja, s posebnim fokusom na mlade.
Lideri će proceniti napredak koji je ostvaren u integraciji Zapadnog Balkana u unutrašnje tržište EU, modernizaciji platnih sistema u skladu sa evropskim standardima, digitalnoj oblasti i primeni Zelenih koridora.
"Samit će biti prilika da se razgovara o koordinisanim akcijama po pitanjima bezbednosti i odbrane, koji su postali još važniji u kontekstu ruske agresije protiv Ukrajine", saopštio je Savet EU.
To uključuje, dodaje se, borbu protiv strane manipulacije informacijama i poboljšanje kolektivne sajber bezbednosti.
Među temema skupa biće upravljanje migracijama, usklađivanje sa viznom politkom EU i saradnja na vraćanju migranata, saopštio je Savet EU, napominjući da se broj migranata na zapadnobalkanskoj ruti značajno povećao tokom protekle godine.
Lideri će razgovarati i o saradnji u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala.
Prethodni samit EU-Zapadni Balkan, održan u junu u Briselu, zavšen je bez konretnih rezultata i nezadovoljstvom zapadnobalkanskih lidera jer nije doneta odluka o početku pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, viznoj liberalizaciji za Kosovo niti davanju statusa kandidata BiH.
Mesec dana kasnije, 19. jula, Evropska unija je formalno otvorila pregovore o pristupanju sa Skopljem i Tiranom.
Ambasadori država članica EU su 30. novembra odobrili ukidanje viznog režima za Kosovo najkasnije od 1. januara 2024. godine. Ambasadori su usaglasili pregovarački mandat za bezvizni režim za građane Kosova na osnovu kojeg će predsedavajući EU započeti pregovore sa Evropskim parlamentom.
Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliver Varhelji, koji je ove sedmice boravio u poseti BiH, izjavio je za RTRS da ukoliko u BiH bude nastavljen ubrzan proces formiranja vlasti na svim nivoima, Evropski savet bi već 15. decembra mogao da odobri status kandidata za članstvo u EU.
Lideri EU i Zapadnog Balkana poslednji put su se sastali 3. novembra u Nemačkoj, u okviru Berlinskog procesa, kada su potpisali tri sporazuma čiji je cilj regionalno povezivanje i veća mobilnsot građana regiona.
Izvor: Beta