Predstavnici zapadnobalkanske šestorke, EU i SAD u Kotoru o Planu rasta za region

Predsednik Vlade Crne Gore, Milojko Spajić, domaćin samita, dočekao je lidere regiona Zapadnog Balkana, koji učestvuju na ovom skupu. 

Na samitu učestvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama, predsednica Saveta ministara Bosne i Hercegovine Borjana Krišto, premijer Kosova Aljbin Kurti, premijer Severne Makedonije Talat Džaferi, evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji, pomoćnik američkog državnog sekretara zadužen za Evropu i Evroaziju Džejms O'Brajen, a po prvi put prisutan je i francuski predstavnik za Zapadni Balkan Rene Trocaz. 

Samit se otvara panelom "Aktuelna situacija i planovi za budućnost - novi plan rasta", na kojem će govoriti i Vučić. 

Na drugom panelu "Doprinos jačanju regionalne saradnje" govoriće generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju u Evropskoj komisiji Gert Jan Kopman. 

Na događaj su, osim lidera i ministara iz zemalja regiona, pozvani i Savet za regionalnu saradnju, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka, Svetska banka, Transportna zajednica, Atlantski savez, Energetska zajednica, Fondacija za otvoreno društvo, ReSPA, GIZ, visoki predstavnici Evropske komisije i drugi. 

Regionalni samit biće završen zajedničkom konferencijom za novinare na kojoj će se obratiti Spajić i Varhelji. 

Tokom samita, predsednik Srbije će imati i niz važnih susreta sa evropskim i svetskim zvaničnicima, privrednicima i predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija. 

U delegaciji Srbije su i ministar finansija Siniša Mali i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević. 

Interesovanje medija iz celog regiona je ogromno, a bezbednosne mere su podignute na najviši nivo. 

Ovo je treći regionalni samit lidera Zapadnog Balkana koji se održava u poslednjih nekoliko meseci, prethodna dva održala su se u Tirani i Skoplju.

Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila u novembru, a EU pre dve nedelje, predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratna sredstva, a četiri milijarde povoljni krediti koje daje EU.

Uslov za dobijanje sredstava je sprovođenje reformi, pre svega u oblasti poštovanja demokratskih mehanizama, vladavine prava i osnovnih prava. Plan se odnosi na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobije određenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.

Za Srbiju i Kosovo postoji i preduslov - "konstruktivan angažman na normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza" koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Implementacionog aneksa iz Ohrida, kao i iz svih prethodnih sporazuma postignutih u briselskom dijalogu.

Izvor: Beta. Tanjug