Reporter BBC-a u Nagorno-Karabahu: Strah od egzodusa Jermena, dok Azeri prikazuju zarobljeno naoružanje

Strah od humanitarne katastrofe u Karabahu raste dok na hiljade ljudi spava na ulicama Stepanakerta.

Etnički Jermeni stižu u kamp ruskih mirovnih snaga u blizini Stepanakerta u Nagorno-Karabahu, foto: Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service via AP

Azerbejdžanska vojska prikazala je teško naoružanje zarobljeno u Nagorno-Karabahu, i pored upozorenja da se na hiljade civila bez skloništa nakon predaje jermenskih separatista u tzom regionu.

Tenkovi, topovi i RPG-ovi bili su među oružjem koje je moglo da se vidi u prvoj dozvoli datoj novinarima od kada su separatisti pristali da se razoružaju ove nedelje.

Etnički jermenski lideri kažu da je na hiljade ljudi bez hrane i skloništa.

Dozvoljena je samo jedna isporuka pomoći od 70 tona hrane.

Konvoj Međunarodnog crvenog krsta prvi je stigao na spornu teritoriju otkako ju je Azerbejdžan zauzeo munjevitom operacijom pre pet dana. Rusija je saopštila da je takođe isporučila pomoć, ali se ne zna koja je količina u pitanju.

Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali njegove velike oblasti već tri decenije kontrolišu etnički Jermeni, a najmanje 200 ih  je poginulo, uključujući 10 civila, dok je azerbejdžanska vojska ulazila u enklavu.

Sada, raseljeno iz sela i odvojeni od rođaka, nekoliko hiljada ljudi spava u šatorima ili na otvorenom u blizini aerodroma u glavnom gradu Stepanakertu, poznatom kao Kankendi u Azerbejdžanu, rekli su zvaničnici Karabaha.

Aerodrom se takođe nalazi u blizini baze ruskih mirovnjaka (prema podacima sa terena, pet mirovnjaka je poginulo tokom poslednjih borbi).

Azerbejdžan je u subotu saopštio da sarađuje sa ruskim mirovnim snagama u Nagorno-Karabahu na razoružanju etničkih jermenskih snaga - što je jedan od ključnih zahteva u zamenu za prekid vatre.

 Azeri prikazali trofeje

U dvorištu vojnog štaba u Suzi, u blizini glavnog grada regiona, azerbejdžanski vojni zvaničnici ponosno su izložili oružje koje su separatisti predali.

Tu se moglo videti nešto što je izgledalo kao tenk T-72, ​​nekoliko oklopnih transportera BMP-2, mitraljezi, jurišne puške, panciri i mine. Ocena reportera BBC-a je da je popunjena površina bila ekvivalentna polovini fudbalskog terena.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je do sada predato šest oklopnih vozila, više od 800 topova i oko 5.000 jedinica municije.

Šta će biti sa civilima?

Nejasno je šta će se dogoditi sa 120.000 etničkih Jermena u Nagorno-Karabahu. Azerbejdžan kaže da želi da reintegriše region, a jedan azerbejdžanski zvaničnik je rekao za BBC da "niko nikog ne izbacuje I ne tera".

“Da nam nije stalo do civila, žena i dece, jednostavno bismo ušli u Kankendi“, dodao je on.

Drugi zvaničnik kaže da je vojska pripremila kampove za izbeglice van Karabaha koji su "spremni da prihvate civile" - ali da postoji veliko nepoverenje sa obe strane i mnogi etnički Jermeni možda neće biti voljni da se presele.

 Azerbejdžan je takođe saopštio UN da će tretirati Karabaške Jermene kao "ravnopravne građane". 

Ali njihova sudbina je sada u rukama Azera.

Navodi se da dogovor o demilitarizaciji predviđa amnestiju za one borce iz Karabaha koji predaju svoje oružje i da oni mogu da odu u Jermeniju ako žele.

Jermenija je takođe postavila objekte za prihvat hiljada civila, ali je premijer Nikol Pašinjan rekao da ne želi da oni oni odu osim ako to ne moraju.

Ljudi u Stepanakertu kažu za BBC da će mnogi verovatno odlučiti da odu.

"Ne znam nikoga ko želi da ostane ovde. Imam veoma bliske starije rođake koji su izgubili sinove u prethodnim ratovima i oni više vole da umru ovde", rekao je novinar Siranuš Sargsjan.

“Ali za većinu ljudi, za moju generaciju, to je već četvrti rat”, dodaje on

Poziv za formiranje posmatračke misije

Američki senator Geri Piters, koji predvodi delegaciju Kongresa na granici Jermenije i Azerbejdžana, rekao je da su ljudi u Nagorno-Karabahu "veoma uplašeni" i pozvao na stvaranje međunarodne posmatračke misije.

“Mislim da svet mora tačno da zna šta se tamo dešava. Čuli smo od azerbejdžanske vlade da tamo nema šta da se vidi, nema razloga za brigu, ali ako je to slučaj, trebalo bi da dozvolimo međunarodnim posmatračima da ipak vide šta se tamo dešava”, rekao je on.

Područja  kojima je reporteru BBC-a bila dozvoljena poseta, izgledala su kao da su bez civila. Videli su se samo policajci, vojnici i nekoliko građevinskih radnika.

Nije bilo ni osmeha na licima ruskih mirovnjaka koje je reporter BBC-a sreo. 

Ali, do sada nije bilo ni većeg nasilja posle predaje etničikih Jermena.

Izvor: BBC