Ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza osuđen na 25 godina zatvora
Ruski opozicioni aktivista Vladimir Kara-Murza osuđen je na 25 godina zatvora zbog izdaje i drugih optužbi u vezi sa njegovim kritikama rata u Ukrajini, javlja BBC.
Sud je Kara-Murzu proglasio krivim za "veleizdaju", širenje "lažnih informacija" o ruskoj vojsci i nezakonit rad za "nepoželjnu" organizaciju.
Kara-Murza je tokom suđenja negirao optužbe, podseća BBC.
"Potpisujem svaku reč koju sam rekao. Ne samo da se ne kajem ni za šta, već sam ponosan na to“, rekao je Vladimir Kara-Murza u moskovskom sudu.
Osim što je kritikovao takozvanu specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, Kara-Murza je otvoreno govorio protiv predsednika Rusije Vladimira Putina.
Ovaj 41-godišnjak je odigrao ključnu ulogu u ubeđivanju zapadnih vlada da sankcionišu ruske zvaničnike zbog kršenja ljudskih prava i korupcije, navodi BBC.
Kazna od 25 godina zatvora je najveća koju je neki opozicionar dobio do sada.
Kara-Murza je uhapšen pre godinu dana u Moskvi, prvobitno zbog nepoštovanja policajca. Teže optužbe podignute su protiv njega od trenutka kada je bio u pritvoru.
Njegov slučaj je delimično zasnovan na govoru koji je održao političarima u SAD prošle godine, gde je rekao da Rusija čini ratne zločine u Ukrajini kasetnim bombama u stambenim naseljima i "bombardovanjem porodilišta i škola".
Aktivista je bio blizak opozicionaru Borisu Njemcovu, ubijenom 2015. godine u blizini Kremlja, kao i Mihailu Hodorkovskom, bogatom biznismenu koji je proveo deset godina u zatvoru jer se protivi Putinovoj politici.
Većina kritičara Kremlja nalazi se u zatvoru ili u egzilu. Najpoznatiji je Aleksej Navaljni, koji služi devetogodišnju zatvorsku kaznu zbog prevare, a taj slučaj se smatra političkim. Još jedan opozicionar, Ilja Jašin, služi kaznu od osam i po godina zatvora pošto je u decembru osuđen zbog kritike ruske agresije na Ukrajinu.
Podsetimo, njegovo ime se pominjalo i u Srbiji kada je izjavio da su pripadnici ruske opozicije prisluškivani tokom sastanka u Beogradu. On je optužio tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina da je transkripte tih razgovora predao Moskvi, što je Vulin negirao.
EU: Politička zloupotreba pravosuđa
Evropska unija najoštrije je osudila presudu moskovskog suda.
U saopštenju Evropske službe za spoljne poslove navodi se da odluka suda jasno pokazuje političku zloupotrebu pravosuđa, kako bi se povećao pritisak na one koji se protive ratu u Ukrajini.
Ističe se da suđenje Kara-Murzi nije ispunilo međunarodne standarde, kao i da su sudske rasprave bile nepristupačne za posmatrače.
''Evropska unija je solidarna sa svim onim Rusima koji su procesuirani, zatvoreni ili zastrašeni jer se bore za ljudska prava, govore istinu i kritikuju režim'', navodi se u saopštenju.
Istovremeno, EU je poziva Rusiju da obezbedi pristup odgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti za Vladimira Kara-Murzu i druge zatvorenike.
'Pozivamo Rusiju da odmah i bezuslovno oslobodi sve zatvorenike zbog politički motivisanih optužbi. Takođe pozivamo Rusiju da ukine svoje opresivno zakonodavstvo, uključujući zakone koji cenzurišu istinite informacije o ratu Rusije protiv Ukrajine, i zakone o takozvanim 'stranim agentima' i 'nepoželjnim organizacijama' koji se koriste samo za suzbijanje građanskog društva i nezavisnih glasova'', glasi zaključak saopštenja.
UN traže "hitno" oslobađanje Kara-Murze
Visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk pozvao je na "hitno" oslobađanje Vladimira Kara-Murze.
"Niko ne treba da bude lišen slobode zbog ostvarivanja ljudskih prava i pozivam ruske vlasti da ga oslobode bez odlaganja. Dok je u pritvoru, prema njemu se mora postupati humano", rekao je Tirk.
Nemačke i britanske vlasti su takođe reagovale na presudu. Nemačka vlada je osudila presudu ruskog suda ocenjujući da je cilj te i drugih presuda da se isključe i spreče kritički glasovi u Rusiji.
Britanske vlasti su zatražile da Kara-Murza bude odmah oslobođen i dodale da će na razgovor da pozovu ruskog ambasadora u Londonu Andreja Kelina da bi mu prenele da je presuda "u suprotnosti sa međunarodnim obavezama Rusije o poštovanju ljudskih prava".
Izvor: BBC, Beta, Tanjug