Savet Evrope i Evropski parlament postigli sporazum o Fondu za Zapadni Balkan
Predsedništvo Saveta Evrope i Evropski parlament postigli su privremeni sporazum o uspostavljanju Fonda za reformu i rast za Zapadni Balkan, saopšteno je u četvrtak iz Saveta Evrope.
Prema sporazumu, fond će pokriti period od 2024. do 2027. godine i očekuje se da će partnerima EU na Zapadnom Balkanu obezbediti do dve miljarde evra grantova i četiri milijarde evra zajmova, čime će biti dopunjen postojeći Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA III), i značajno povećana finansijska pomoć regionu, navodi se u saopštenju.
Cilj Fonda je da podrži partnere EU sa Zapadnog Balkana u sprovođenju reformi u vezi sa EU, kao i da stimuliše njihovu ekonomsko približavanje EU na osnovu Reformskih agendi bloka.
Pored toga, Fond treba da pomogne i u usklađivanju partnerksih zemalja kad je reč o vrednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama EU u cilju budućeg članstva u EU.
Varhelji pozdravio sporazum o Fondu za Zapadni Balkan
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji pozdravio je u četvrtak privremeni sporazum o uspostavljanju Fonda za reformu i rast za Zapadni Balkan koji su usvojili predsedništvo Evropskog saveta i Evropski parlament.
''Pozdravljam politički sporazum o Fondu za rast Zapadnog Balkana od šest milijardi evra. To znači podršku postepenoj integraciji regiona, donoseći prednosti članstva u EU čak i pre pristupanja, podsticanje ekonomskog rasta, kao i smanjenje ekonomskog jaza'', napisao je Varhelji na svom nalogu na mreži Iks.
Potpredsednica EK: Zemlje Zapadnog Balkana zaslužuju da ih EU uzima ozbiljno
Potpredsednica Evropske komisije, komesarka za vrednosti i transparentnost Vera Jurova izjavila je danas u Pragu da su zemlje Zapadnog Balkana zaslužile da Evropska unija pristupa ozbiljno njihovim ambicijama da postanu članice i da zato očekuje da će se ubrzati postepena integracija.
"Proširenje nije proces bez rizika. Očigledno je da ponudom da primimo Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju ulazimo u zonu koju ruski predsednik Vladimir Putin naziva zonom svog uticaja. To je nešto što ne sme da nas zaustavi. Kako te tri zemlje tako i države Zapadnog Balkana zaslužuju da njihove napore uzmemo ozbiljno", kazala je Jurova na međunarodnoj konferenciji tokom posete Pragu.
Evropska zvaničnica naglasila je da i te zemlje moraju ozbiljno da pristupaju principima Unije kao što su demokratija ili pravna država.
Jurova očekuje da će proširenje više ići putem postepene integracije koja bi počela zajedničkim tržištem, saradnjom u saobraćajnoj infrastrukturi, u tehnologijama i otvaranjem mogućnosti studentima iz zemalja kandidata da se obrazuju u EU.
Ona je kazala da će proširenje imati ne samo finansijske posledice po EU već otvoriti i pitanje sistema upravljanja.
"Veto je važna garancija za srednje i manje zemlje ali iza njega bi morao da stoji argument jasnog nacionalnog interesa. Veto ne sme da postane orudje za ucenjivanje ostatka Evrope", rekla je Jurova.
Pahor: EU što pre da se proširi
Na međunarodnoj konferenciji u Pragu bivši slovenački predsednik Borut Pahor rekao je da EU mora što pre da se proširi na zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajinu i Moldaviju, eventualno Gruziju.
"Ključno je to da Srbija ne ostane u sferi interesa Ruske Federacije. I kada bi sve ostale balkanske zemlje postale članice EU ukoliko ne postane i Srbija u tom delu Evrope neće biti bezbedno", kazao je Pahor i dodao da EU sada stoji pred osetljivim pitanjem kako da inspiriše Srbiju na demokratske reforme.
Izvor: Tanjug, Beta