Sećanje na stradale u "Oluji" - Vučić: Reći danas da više neće biti zločina je najsvetija obaveza

Vučić: Reći danas da više neće biti zločina je najsvetija obaveza

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je povodom obeležavanja 27. godišnjice etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske u akciji "Oluja"  da je godinama srpskom narodu stvaran osećaj krivice i govorilo da su sami krivi kad su ubijani i proterani.

"Time smo i pravdali i ponavljali zločin, ravnodušnost proglasili za vladajuću ideoligiju a zaborav za nacionalnu obavezu i time smo i sami bacili kamen na najtužniju kolonu u našoj istoriji", rekao je Vučić na skupu u Novom Sadu.

On je dodao da se devetu godinu za redom na ovakav način obeležava pogrom, težak zločin i najaveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata, a da godinama u Srbiji kao da nije bilo svedoka zločina, nikoga ko bi ispričao kako su Srbi ubijani i kuće im paljene i kako su ih kamenovali dok su napuštali svoje kuće ili da su bombardovali izbegličku kolonu.

Za to vreme, kako je naveo "Srbija je propadala i izvinjavala se svima i za šta treba i za šta nije bilo potrebe".

"Reći danas da nema više ćutanja i da smo svi mi svedoci da zločina više neće biti je najsvetija obaveza, ona od koje nećemo odustati, ali to nije lako ispuniti", rekao je predsednik Srbije i istakao da su Srbi jednako Srbi bilo gde da su rođeni.

Vučić je rekao da Srbija više nema nameru da savija glavu i da će da potvrdi da "zabranjeni grad" Jasenovac i "Oluja" nisu mit - već činjenice sa kojima Srbi žive.

"Ne očekujte od Srba da se odreknu svojih mrtvih, pretekli smo i Jasenovac i 'Oluju'", rekao je Vučić.

On je naveo Srbija želi mir gotovo po svaku cenu, da želi da ničiji život ne bude ugrožen, kao i da čuvamo jedni druge kao i oni nas.

Vučić je podsetio na nedavna dešavanja na severu Kosova i rekao da svetskim liderima poručuje da "više nemamo kud".

Dodao je da će država na "histerije laži i pretnji" odgovarati pozivajući na mir.

"Poslednjih nekoliko dana bilo mi je najteže u prethodnih nekoliko godina. Doterali su nas do ivice, kada sam morao da kažem da mi više nemamo kud. Kad je tako, onda ćemo čuvati i braniti naš narod, a vi gledajte možete li sa nama", rekao je Vučić.

Porfirije: Narod pamti "Oluju", ali pamćenje nije zlopamćenje

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije poručio je večeras da srpski narod pamti strašne avgustovske dane 1995. godine i neprijateljske akcije, da neko ne bi mogao da kaže da se nisu dogodili, ali je poručio da "pamćenje nije zlopamćenje".

Patrijarh je, na manifestaciji u Novom Sadu kojim se obeležava Dan sećanja na stradale i prograne Srbe u akciji "Oluja" pre 27 godina, rekao da "smo se sabrali da se setimo onih koji su bili nevine žrtve strašnih avgustovskih dana 1995. godine".

Sabrali smo se da se setimo nasilnog egzodusa našeg naroda sa područja Dalmacije, Banije, Korduna, Like i zapadne Slavonije, ne zaboravljamo žrtve kristalne noći u Zadru, u Medaku i ličkim selima. To su kamičci u mozaiku našeg stradanja i raspeća, zajedno sa Jadovnom, Jastebarskom, Glinom i Jasenovcem, rekao je patrijarh.

Klanjamo se i pamtimo, ali to nije zlopamćenje. Pamtimo da ne bi neko mogao da kaže to se nije desilo, da to nije istina, da su to bile humanitarne aktinvosti i obične ustanove gostoprimstva onima koji nisu imale gde gavu da sklone, predočio je poglavar Srpske pravoslavne crkve.

Stotinu puta kažem da ne zlopamtimo, ponovio je on, da nas zlopamćenje ne bi savladalo, jer bi gnev i mržnja satrli nas same.

Podsećajući na reči patrijarha Germana u Jasenovcu, patrijarh Porfirije je rekao da praštati moramo, jer Bog tako zapoveda, ali da molitveno i na svaki drugi način zaboravljamo nećemo, ne smemo i ne možemo.

On je istakao da je, najblaže rečeno, nerazumno, pogrešno i nepravedno kada neko nalazi razlog da onemogući bilo kome, "prosjaku, bogatom ili siromašnom, predsedniku ili premijeru koji ima potrebu da ode u Jasenovcu i da se susretne sa sobom, sa Bogom i da smireno upali voštanicu i uznese molitvu Spasitelju".

Sabiraćemo se na molitvu i na ovakvim mestima, Novom Sadu, Beogradu, čitavoj našoj predivnoj Srbiji, koja nas je prigrilila beskrajnom širinom, rekao je patrijarh.

U Srbiji ne pitamo kako se krstiš ili Bogu moliš, u Beogradu, Novom sadu, Nišu ne pitamo koje si vere, koje su ti narodnosti otac i majka, naveo je patrijarh.

Takvu Srbiju volimo i za nju se molimo, takva da ostane, da ima mesta i dobrote za sve, svaku dušu i svako ime. Bog ne pravi razliku među imenima, svaki čovek je Bogu jednako vredan, poručio je patrijarh.

Na glavnom trgu u Novom Sadu, obeležavanju "Oluje" prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Skupštine Vladimir Orlić, premijerka Ana Brnabić, ministri, poslanici, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednica RS Željka Cvijanović, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i građani.

Akcija "Oluja" je počela 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Više od 250.000 Srba iz Hrvatske, su u kolonama automobila, kamiona, traktora... stigle u Srbiju, iz svog zavičaja.

Akcija je, zvanično, trajala četiri dana i završila se padom Srpske Krajine i uspostavljanjem kontrole Hrvatske nad tom teritorijom.

Međunarodnu krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je "Oluju" u prvostepenoj presudi hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču okarakterisao kao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostota bivše RKS u Hrvatskoj.

Međutim u drugostepenoj presudi su te tvrdnje odbačene i generali su oslobođeni.

Srpsko tužilaštvo za ratne zločine je nedavno podiglo prvu optužnicu za ratne zločine počinjene tokom Oluje, protiv četiri oficira hrvatske vojske zbog sumnje da su naredili akciju u kojoj su stradali civili u izbegličkoj kolini.

Za 25 godine od "Oluje", hrvatsko pravosuđe podiglo je tri optužnice za ratne zločine nad krajiškim Srbima i to protiv ukupno sedmorice pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih jedinica.

Suđenja su rezultirala sa dve osuđujuće presude, od čega je jedna pravosnažna.

Srbija je do sada stambeno zbrinula 25.048 porodica sredstvima iz budžeta Srbije i sredstvima donatora, od kojih je najveći Evropska unija kroz Regionalni stambeni program.

Izvor: Beta/FoNet/Tanjug