Selaković o pitanju Kosova: Srbija ostaje posvećena pronaženju rešenja mirnim putem

Selaković je, govoreći na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija povodom šestomesečnog izveštaja generalnog sekretara UN o radu Unmika, naglasio da situacija na Kosovu "nije sasvim u skladu sa slikom koja je predstavljena u tom dokumentu" i da je odgovornost za to na Prištini, koja nastavlja da jednostranim potezima produbljuje etničke razlike, izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanje nealbanskog stanovništva

On je ocenio da "svojim neodgovornim ponašanjem", čelnici vlasti u Prištini "svesno sabotiraju napore, ne samo Beograda, već i EU i drugih" strana u međunarodnoj zajednici, a cilj j "izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza" i "zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba“.

Selaković je ocenio da "Priština aktivno radi i na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu, kao osnovnom mehanizmu za postizanje rešenja".

On je upozorio da se "kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive", a da se "raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote".

Prištinske institucije, rekao je Selaković, "planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje".

"Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode“, rekao je Selaković.

On je naglasio da je "neophodna istinska politička volja međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život" na Kosovu.

Selaković je upozorio da "Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, koja, kontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, zapravo pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalaženje bilo kakvog kompromisnog rešenja".

Srbija, kako je rekao smatra "nedopustivim" pokušaje da se "aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju, samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima".

"Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno", rekao ej Selaković.

On je poručio da se Beograd "od samog početka" pridržava dijaloga, ali da "posvećenost druge strane" varira "u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti“.

Selaković je ukazao na da "zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva" u Prištini "prate i konkretni destabilišući koraci, poput mera o registarskim oznakama".

Srbija "ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom" Kosova, rekao je srpski šef diplomatije, ističući da su protesti građana "bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja".

Uprkos svemu, Beograd je "dosledno opredeljen za politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana", poručio je Selaković, ističući principe regionalne inicijative Otvoreni Balkan.

On je "kategorički" odbacio argumentaciju Prištine o navodnim protivustavnim principima za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), ističući da stav vlasti u Prištini o ZSO "predstavlja odnos prema srpskom narodu" i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava.

On je istakao da predstavnici Prištine u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj Kosova "završena stvar" iak već 14 godina "nisu priznati od strane većine članica UN".

"Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem“, upitao je Selaković.

Srpski šef diplomatije izrazio je očekivanje da će "UNMIK nastaviti da deluje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu", a "posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana" na Kosovu.

Selaković je poručio da je Srbija "uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalaženju održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti".

Stalne članice Saveta bezbednosti UN različito o Kosovu

Predstavnici stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) večeras su na sednici o radu Misije UN na Kosovu (Unmik) izneli različite stavove o rešavanju kosovskog pitanja i o situaciji na Kosovu.

Tokom razmatranja novog šestomesečnog izveštaja generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Unmika, predstavnik SAD je rekao da je potrebno "ozbiljno i hitno angažovanje" dve strane u dijalogu kako bi bila postignuta sveobuhvatna normalizacija odnosa Srbije i Kosova, zasnovana na uzajamnom priznanju.

Na sednici na kojoj se razmatra Guterešov izveštaj za period od 16. marta do 15. septembra 2022. godine, predstavnik SAD je kazao da Vašington "snažno ohrabruje" Srbiju i Kosovo da ne podižu tenzije, da se fokusiraju na napredak u dijalogu i da izbegavaju zapaljivu retoriku.

Naveo je da je Unmik imao važnu ulogu u održavanju mira u prošlosti, ali da je misija UN u međuvremenu postala suvišna.

"Razočarani smo što SB UN nije više učinio na ukidanju Unmika, s obzirom da imamo mnogo važnije prioritete", dodao je.

Predstavnik SAD je rekao i da nema potrebe održavati sednice SB UN o Kosovu na svakih šest meseci, već na godinu dana.

Ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da Kosovo ostaje "ključna tačka tenzija" na Balkanu i dodao da stanje zahteva "temeljnu pažnju" SB UN i međunarodne zajednice.

On je kazao da je zbog toga neophodan nastavak angažmana Unmika, kao "najvažnijeg garanta bezbednosti" na Kosovu.

Nebenzja je kazao da od 1999. na Kosovu postoji "kontinuirano kršenje prava Srba" i da se podstiče "atmosfera mržnje prema Srbima".

Ponovio je da je statusno neutralna pozicija Brisela u dijalogu pod znakom pitanja.

"Niko nije pokušao da primora Prištinu da primeni postignute sporazume, ni Evropska unija kao medijator", naveo je Nebenzja.

Nebenzja je kritikovao zapadne zemlje, rekavši da "postupaju kao da Rezolucija 1244 ne postoji" i da "nastavljaju da pripremaju alternativne opcije za rešenje u korist Prištine".

Predstavnik Velike Britanije je rekao da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine "od ključnog značaja" i dodao da London pruža punu podršku dijalogu pod okriljem EU.

On je rekao da "pozdravlja povećano angažovanje" Prištine u vezi sa manjinskim zajednicama, i dodao da je dijalog između zajednica "ključan za stabilnost Kosova kao multietničke države".

Naveo je da London ohrabruje prištinske vlasti da nastave takav angažman, naročito sa političkim predstavnicima Srba na Kosovu radi rešavanja otvorenih pitanja.

Britanski predstavnik je naveo da je Unmik imao važnu ulogu u napretku Kosova, ali da je situacija danas neprepoznatljiva u odnosu na 1999. godinu, kada je misija UN započela rad. Dodao je da je zato "vreme da se temeljno preispita oblik delovanja i uloga" Unmika na Kosovu.

Predstavnica Francuske je ukazala na važnost normalizacije odnosa Beograda i Prištine, navodeći da od nje zavisi budućnost EU.

Ona je ukazala da svi postignuti sporazumi treba u potpunosti da budu primenjeni i dodala da treba da budu izbegnuti jednostrani potezi koji mogu da podignu tenzije.

"Pozivamo obe strane da pokažu konstruktivan duh, naročito kada je reč o aktuelnim pitanjima poput energetike i registarskih tablica", navela je predstavnica Francuske.

Predstavnik Kine je rekao da Peking podržava dve strane u nastojanju da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, i dodao da teritorijalni integritet i suverenitet Srbije treba da budu poštovani u potpunosti.

On je kazao da Kina poziva obe strane, a naročito kosovske vlasti, da pokažu uzdržanost i da se uzdrže od jednostranih poteza.

Naveo je da SB treba da zadrži pažnju na kosovskom pitanju i da Unmik treba da nastavi rad u skladu sa Rezolucijom 1244.

Izvor: FoNet/Beta