<article>Hrvatska, Slovenija, Italija, Grčka, BiH, Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i San Marino okupile su se na forumu pod nazivom Strategija EU za jadransko-jonsku regiju (EUSAIR), a u zajedničkoj deklaraciji navele su 25 tačaka vezanih za svoju buduću međusobnu suradnju pod pokroviteljstvom Europske komisije.Prva tačka deklaracije bila je vezana za rat u Ukraijini, a zemlje potpisnice potvrdile su svoju posvećenost jedinstvu i teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine.“Mi, predstavnici vlada (…) na najsnažniji način izražavamo žaljenje zbog ilegalne i neopravdane agresije Rusije na Ukrajinu (…). Potvrđujemo svoju predanost suverenitetu, nezavisnosti, jedinstvu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okvirima njenih međunarodno priznatih granica (…)”, citirala je Hina navode iz deklaracije.Deklaracija nije zakonski obavezujući dokument, ali su usvojenim tekstom iskazani načelni politički stavovi zemalja potpisnica. Zagrebačka agencija navodi da je deklaracija objavljena nakon sastanka u Tirani koji je bio zatvoren za medije, a na njemu su učestvovali državni sekretari ministarstava spoljnih poslova.Predstavnik Srbije, zemlje koja Rusiji nije uvela sankcije, nije bio dostupan za komentar neposredno nakon sastanka, navela je Hina.Sve zemlje jadransko-jonske inicijative prihvatile su tekst deklaracije "u obimu koji je dostavljen i novinarima", rekao je zamenik ministarke spoljnih poslova BiH Josip Brkić i naglasio da je "svih 10 članica je jednoglasno prihvatilo tekst deklaracije”.Hrvatsku je na sastanku predstavljala državna sekretarka ministarstva spoljnih poslova Andreja Metelko-Zgombić.  “Usvojili smo deklaraciju, međutim naglasak je bio na sadašnjoj situaciji u Ukrajini, na koju smo se svi osvrnuli i dali punu podršku Ukrajini. Podržali smo svaki oblik pomoći i podrške koji možemo dati”, rekla je Metelko-Zgombić hrvatskim novinarima nakon sastanka.<h2>BiH preuzela predsedavanje Jadransko-jonskom strategijom EU</h2>Bosna i Hercegovina (BiH) preuzela je jednogodišnje predsedavanje Strategijom Evropske unije za jadransku i jonsku regiju (EUSAIR). Tom incijativom je proteklih godinu dana predsedavala Albanija.Zamenik ministarke spoljnih poslova BiH Josip Brkić izjavio je da će njegova zemlja nastaviti da radi na pojedinim temama "da nadogradi što je dosad učinjeno", ali isto tako da se BiH približi članstvu u EU. "Priroteti BiH tokom predsedavanja jadransko-jonskom regijom biće pitanje mladih, posebno u kontekstu proširenja EU-a. Taj generacijski cilj je i dalje pred nama, treba ga završiti", rekao je Brkić u razgovoru za Hinu u Tirani, glavnom gradu Albanije, gde se održava godišnji forum. Hrvatska je ušla 2013. godine u EU, te je poslednja primljena zemlja u tom bloku od 27 država. Evropska komisija, izvršno telo EU, uspostavila je 2014. godine Strategiju za jadransku i jonsku regiju (EUSAIR), kao način približavanja zemalja kandidata i potencijalnih kandidata Evropskoj uniji. U sklopu te strategije zemlje koje izlaze na Jadransko i Jonske more, ili se nalaze u njihovom zaleđu, a u kojima živi ukupno 70 miliona ljudi, međusobno sarađuju u područjima trgovine, zaštite životne sredine i turizma. Pri tome se njihove lokalne i regionalne vlasti, univerziteti, sindikati i kompanije zajednički prijavljuju za projekte finansirane novcem iz EU fondova.Izvor: FoNet, Beta</article>

Hrvatska, Slovenija, Italija, Grčka, BiH, Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i San Marino okupile su se na forumu pod nazivom Strategija EU za jadransko-jonsku regiju (EUSAIR), a u zajedničkoj deklaraciji navele su 25 tačaka vezanih za svoju buduću međusobnu suradnju pod pokroviteljstvom Europske komisije.
Prva tačka deklaracije bila je vezana za rat u Ukraijini, a zemlje potpisnice potvrdile su svoju posvećenost jedinstvu i teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine.
“Mi, predstavnici vlada (…) na najsnažniji način izražavamo žaljenje zbog ilegalne i neopravdane agresije Rusije na Ukrajinu (…). Potvrđujemo svoju predanost suverenitetu, nezavisnosti, jedinstvu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okvirima njenih međunarodno priznatih granica (…)”, citirala je Hina navode iz deklaracije.
Deklaracija nije zakonski obavezujući dokument, ali su usvojenim tekstom iskazani načelni politički stavovi zemalja potpisnica. Zagrebačka agencija navodi da je deklaracija objavljena nakon sastanka u Tirani koji je bio zatvoren za medije, a na njemu su učestvovali državni sekretari ministarstava spoljnih poslova.
Predstavnik Srbije, zemlje koja Rusiji nije uvela sankcije, nije bio dostupan za komentar neposredno nakon sastanka, navela je Hina.
Sve zemlje jadransko-jonske inicijative prihvatile su tekst deklaracije "u obimu koji je dostavljen i novinarima", rekao je zamenik ministarke spoljnih poslova BiH Josip Brkić i naglasio da je "svih 10 članica je jednoglasno prihvatilo tekst deklaracije”.
Hrvatsku je na sastanku predstavljala državna sekretarka ministarstva spoljnih poslova Andreja Metelko-Zgombić. &nbsp;“Usvojili smo deklaraciju, međutim naglasak je bio na sadašnjoj situaciji u Ukrajini, na koju smo se svi osvrnuli i dali punu podršku Ukrajini. Podržali smo svaki oblik pomoći i podrške koji možemo dati”, rekla je Metelko-Zgombić hrvatskim novinarima nakon sastanka.
<h2>BiH preuzela predsedavanje Jadransko-jonskom strategijom EU</h2>
Bosna i Hercegovina (BiH) preuzela je jednogodišnje predsedavanje Strategijom Evropske unije za jadransku i jonsku regiju (EUSAIR). Tom incijativom je proteklih godinu dana predsedavala Albanija.
Zamenik ministarke spoljnih poslova BiH Josip Brkić izjavio je da će njegova zemlja nastaviti da radi na pojedinim temama "da nadogradi što je dosad učinjeno", ali isto tako da se BiH približi članstvu u EU. 
 
"Priroteti BiH tokom predsedavanja jadransko-jonskom regijom biće pitanje mladih, posebno u kontekstu proširenja EU-a. Taj generacijski cilj je i dalje pred nama, treba ga završiti", rekao je Brkić u razgovoru za Hinu u Tirani, glavnom gradu Albanije, gde se održava godišnji forum. 
 
Hrvatska je ušla 2013. godine u EU, te je poslednja primljena zemlja u tom bloku od 27 država. 
 
Evropska komisija, izvršno telo EU, uspostavila je 2014. godine Strategiju za jadransku i jonsku regiju (EUSAIR), kao način približavanja zemalja kandidata i potencijalnih kandidata Evropskoj uniji. 
 
U sklopu te strategije zemlje koje izlaze na Jadransko i Jonske more, ili se nalaze u njihovom zaleđu, a u kojima živi ukupno 70 miliona ljudi, međusobno sarađuju u područjima trgovine, zaštite životne sredine i turizma. 
 
Pri tome se njihove lokalne i regionalne vlasti, univerziteti, sindikati i kompanije zajednički prijavljuju za projekte finansirane novcem iz EU fondova.
Izvor: FoNet, Beta

Prenosimo

Srpski predstavnik državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Nemanja Starović (gornji red, drugi s desna) i ostali članovi generalnog sekretarijata Jadransko-jonske inicijative u Tirani.  Foto: Adriatic & Ionian Initiative/twitter

Srbija potpisala deklaraciju o neopravdanoj agresiji Rusije