Sudija Ustavnog suda: Medijska suđenja i kvazieksperti nanose štetu krivičnim postupcima
Sudija Ustavnog suda Srbije Milan Škulić ocenio je da danas imamo takozvana medijska suđenja, kao i svojevrsna suđenja u medijima, što se često svodi i na specifičke medijske zloupotrebe, naročito onda kada se prejudicira ishod konkretnog krivičnog postupka ili se pokušava stvoriti "očekivanje" javnosti o budućoj presudi.
“Kako sud ne živi pod staklenim zvonom, na taj se način vrši i specifičan pritisak na sud, što predstavlja svojevrstan vid kako pravne nekulture, tako i zloupotrebe prava. Nekada i neki nesavesni advokati svojim medijskim nastupima, koji su često i veoma agresivni, na takav način sebe svesno reklamiraju, kršeći time načelnu zabranu reklamiranja advokata”, ukazao je Škulić u intervjuu za Politiku.
Kako je istakao, poseban slučaj medijskih zloupotreba u vezi sa komentarisanjem aktuelnih krivičnih postupaka predstavljaju "gostovanja" raznih kvazieksperata za neke oblasti, poput, na primer, famozne forenzike, koja i nije ništa drugo nego, kod nas i širom kontinentalne Evrope, već decenijama postojeća kriminalistička tehnika.
“Ti "eksperti" u javnosti po pravilu zastupaju neke krajnje "neobične verzije" u odnosu na krivično delo koje je predmet postupka. Radi se o svojevrsnim nadriforenzičarima i nadrikriminalistima, koji su željni medijskog eksponiranja i samoreklame, ali u praksi često nanose veliku štetu aktuelnim krivičnim postupcima, a u najmanju ruku zbunjuju, pa i dezinformišu javnost”, upozorio je Škulić.
Upozorio je da je od ogromne važnosti da se maksimalno zaštiti privatnost učesnika krivičnog postupka, a naročito ranjivih i posebno osetljivih kategorija, kao što su maloletne žrtve teških krivičnih dela sa elementima nasilja.
"Dragocena vrednost je privatnost. Nikada nikome ne prija povreda njegove privatnosti, ali nikoga to tako teško ne pogađa kao maloletne žrtve teških krivičnih dela sa elementima nasilja", rekao je Škulić.
On je napomenuo da dete žrtva zločina nosi teške ožiljke kroz ceo život, naročito kada je žrtva seksualnog nasilja i kada je učinilac bliska osoba i da im treba pomoći kvalitetnim zakonodavstvom i boljim praksom postupanja sa žrtvama u krivičnom postupku.
"Ako se dete dodatno izloži medijskoj poplavi i kada lice takvog deteta, a naročito rane i ožiljci, kao i uopšte neposredni ili posredni podaci o njegovom identitetu počnu da pune naslovne strane, onda je ono nažalost teško žigosano i negova budućnost postaje neizvesna", zaključuje Škulić.
Izvor: FoNet