Sve oči uprte u Krim: Da li se Ukrajina priprema za ponovno preuzimanje poluostrva?
Tokom ove nedelje zabeleženi su spektakularni ukrajinski napadi na poluostrvo Krim, u kojima su pogađeni ruski ratni brodovi i rakete.
Procene pričinjene štete mere se u milijardama dolara, pa se postavlja pitanje: Da li se Ukrajina sprema da ponovo preuzme Krim koji je Rusija anektirala 2014. godine?
Krim je ruska tvrđava, pa je važno biti oprezan u celoj priči.
“Strategija ima dva glavna cilja. Uspostaviti dominaciju u severozapadnom Crnom moru i oslabiti ruske logističke mogućnosti za njihove odbrambene linije na jugu, u blizini Tokmaka i Melitopolja”, kaže Oleksandr Musijenko iz kijevskog Centra za vojno-pravne studije.
Drugim rečima, operacije na Krimu idu ruku pod ruku sa kontraofanzivom Ukrajine na jugu.
“Oni zavise jedni od drugih“, kaže Musijenko.
Nedavni uspesi Ukrajine na Krimu
U sredu su krstareće rakete dugog dometa, koje su Kijevu isporučile Velika Britanija i Francuska, zadale težak udarac veoma hvaljenoj ruskoj crnomorskoj floti u njenoj matičnoj luci Sevastopolj.
Satelitski snimci Sevmorzavodskog doka prikazuju dva nagorela broda.
Britansko ministarstvo odbrane je u petak saopštilo da je veliki amfibijski desantni brod Minsk "gotovo sigurno funkcionalno uništen".
Pored njega, jedna od ruskih dizel-električnih podmornica klase Kilo, “Rostov na Donu” – korišćena za lansiranje krstarećih raketa Kalibr na mete u Ukrajini na udaljenosti od nekoliko stotina kilometara – “verovatno je pretrpela katastrofalnu štetu“.
Možda će i podjednako važni i suvi dokovi, vitalni za održavanje celokupne crnomorske flote, verovatno bili van upotrebe "mnogo meseci", saopštilo je ministarstvo.
Ukrajina u subotu objavila nove detalje
Saopšteno je da su specijalne snage odigrale ključnu ulogu, koristeći čamce i neimenovano “podvodno sredstvo“ da bi izašle na kopno, pre nego što su iskoristile “specijalna tehnička sredstva“ da im pomognu u identifikaciji i gađanju plovila.
Ali čim su požari jedva ugašeni u Sevastopolju, došlo je do dramatičnijih noćnih eksplozija kada je Ukrajina digla u vazduh jedan od najmodernijih ruskih sistema protivvazdušne odbrane, S-400, oko 64 km severno kod Jevpatorije.
To je bila još jedna sofisticirana operacija u kojoj je korišćena kombinacija dronova i ukrajinskih projektila Neptun da zbuni i uništi ključnu komponentu ruske protivvazdušne odbrane na poluostrvu Krim.
Značajna napomena: ruski pokušaji da koriste upravo ovu tehniku iznad Kijeva su generalno propali, uglavnom zahvaljujući prisustvu američkih raketa presretača Patriot.
U četvrtak je po drugi put za manje od mesec dana Ukrajina uništila raketni sistem zemlja-vazduh S-400 na poluostrvu.
Dana 23. avgusta, u Olenivki, na zapadnom delu poluostrva Tarhankut, Ukrajina je uspela da uništi još jedan lanser i obližnju radarsku stanicu.
Smatralo se da Rusija nema više od šest lansera S-400 na Krimu. Sada je izgubila dva.
Napadnuti su i ruski radarski položaji na priobalnim gasnim platformama a, prema Kijevu, korišćene su eksperimentalne pomorski dronovi za napad na lanser raketa na ulazu u luku Sevastopolj.
Sa svojim vazdušnim bazama, koncentracijom trupa, poligonima za obuku i crnomorskom flotom, Krim je bio ključna meta posle ruske invazije.
“Na Krimu još uvek imaju mnogo zaliha, sa artiljerijskim granatama i drugim vrstama naoružanja. A to im je glavna logistička linija snabdevanja“, kaže Musijenko.
Tokom meseci, operacije Kijeva su postale sofisticiranije, od napada dronom u avgustu 2022. koji je uništio oko devet ruskih aviona u vazduhoplovnoj bazi Saki, do današnjih kombinovanih napada dronovima i raketama.
Sa naprednijim oružjem za koje se smatra da će uskoro stići, Musijenko očekuje da će Ukrajina pokrenuti još sofisticiranije operacije.
“Kada dobijemo ATACMS (taktičke balističke rakete) od Sjedinjenih Država, mislim da ćemo pokušati da upotrebimo – u istom napadu – balističke rakete, krstareće rakete i dronove“, kaže on.
“A to će biti ozbiljan problem za sistem protivvazdušne odbrane Rusije. Pokušaćemo da ih zaslepimo “, dodaje on.
“Svaki uspešan napad čini sledeći lakšim. Raščišćavamo put I stvari postaju sve jednostavnije”, kaže Musijenko.
Najnoviji izveštaji iz Vašingtona sugerišu da je Bajdenova administracija blizu odobravanja isporuke raketnog sistema velikog dometa ATACMS Kijevu, nakon meseci ukrajinskog lobiranja.
Da li to znači da je Kijev sve bliži svom cilju - oslobađanju Krima?
“Bližimo se tome, ali ima još mnogo toga da se uradi“, kaže penzionisani kapetan ukrajinske mornarice Andrij Riženko.
“Moramo da oslobodimo obalu Azovskog mora i presečemo kopneni koridor“, kaže on, misleći na sporu, ofanzivu Ukrajine na jugu.
Ukrajina je skoro godinu dana udarala na vezu Moskve do Krima, ali ruska teška oprema se i dalje kreće duž vitalne pruge.
Uprkos tome što je sada mnogo bolje branjen, Kijev je i dalje veoma blizu.
“Kada zatvorimo Krimski most, to će za njih biti logistički problem“, kaže Riženko.
Odsecanje Krima bi bilo katastrofalno za Rusiju i pružilo bi dobar podsticaj ukrajinskoj teškoj ofanzivi na jug.
Dakle, da li je sve ovo uvod u pokušaj Ukrajine da povrati poluostrvo?
Analitičari u Kijevu pokušavaju da ne prejudiciraju stvari.
“Mislim da bi ovo mogla da bude priprema za oslobođenje Krima, ali razumem da će za to biti potrebno vreme. Ono što trenutno pokušavamo da uradimo je da očistimo put do Krima”, kaže Musijenko.
U subotu je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksij Danilov rekao da Ukrajina koristi sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju da primora Rusiju da napusti Krim.
“Izgleda da ćemo, ako Rusi sami ne napuste Krim, morati da ih ’poguramo‘“, rekao je on u jednom radio intervjuu.
Izvor: BBC