Nagorno-Karabah: Drugi dan azerbejdžanskih vojnih operacija na Južnom Kavkazu

Azerbejdžan je saopštio da se njegove vojne mere u Nagorno-Karabahu nastavljaju drugi dan nakon što je u utorak pokrenuo, kako je rekao, "antiterorističke" operacije u toj oblasti.

Saopšteno je da se sa operacijom neće prestati sve dok se etnički-jermenski separatisti ne predaju.

Tenzije u Nagorno-Karabahu ne jenjavaju

Tenzije na Južnom Kavkazu su već mesecima visoke, a razlog je otcepljena enklava, međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana.

Azerbejdžan i Jermenija su poslednji put ratovali pre tri godine.

U sredu ujutru, azerbejdžansko ministarstvo odbrane je saopštilo da je vojna oprema koja pripada jermenskim oružanim snagama "neutralizovana", uključujući vojna vozila, artiljeriju i protivvazdušne raketne instalacije.

Baku je u utorak naredio „nelegalnim jermenskim vojnim formacijama“ da predaju oružje i raspuste svoj „nelegalni režim“.

Azerbejdžan i Jermenija su prvi put ušli u rat početkom 1990-ih nakon pada Sovjetskog Saveza. Zatim je 2020. Azerbejdžan ponovo zauzeo oblasti u i oko Nagorno-Karabaha pre nego što je dogovoreno primirje koje su nadgledale ruske mirovne snage.

Etnički Jermeni u Karabahu apelovali su u utorak na prekid vatre i na početak pregovora. Ali iz azerbejdžanskog ultimatuma bilo je jasno da je cilj Bakua da završi osvajanje planinske enklave.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan optužio je Azerbejdžan da je započeo kopnenu operaciju koja ima za cilj „etničko čišćenje“.

Na stotine jermenskih demonstranata, frustrirani odgovorom svoje zemlje, sukobili su se sa policijom ispred parlamenta u Jerevanu, osuđujući svog lidera kao izdajnika i pozivajući ga da podnese ostavku.

Azerbejdžan je saopštio da bi pregovori mogli da počnu u gradu Jevlah, nekih 100 km severno od regionalnog glavnog grada Karabaha, Kankendi, koji etnički Jermeni nazivaju Stepanakert.

Ruski mirovnjaci i blokada koridora

Od kraja 2020. godine, 3.000 Rusa je pratilo krhko primirje, ali je pažnja Moskve prema ovom regionu popustila zbog invazije na Ukrajinu.

Procenjuje se da u planinskoj enklavi Nagorno-Karabaha živi oko 120.000 etničkih Jermena. 

Rusija je saopštila da su njeni vojnici evakuisali skoro 500 civila iz najugroženijih područja, dok su separatisti rekli da su pomogli u evakuaciji ukupno 7.000.

U proteklih devet meseci, Azerbejdžan je uveo efikasnu blokadu jedinog puta u enklavu iz Jermenije, poznatog kao koridor Lačin.

Baku je saopštio da je pokrenuo svoju operaciju kao odgovor na smrt šest osoba, uključujući četiri policajca, u dve eksplozije mina koje su se desile u utorak ujutro.

 Tada su se oglasile sirene za vazdušni napad i čuo se zvuk artiljerije i pucnjava u glavnom gradu Karabaha. 

Stambene zgrade su oštećene, a novinar Siranuš Sargsjan opisao je da je video da je pogođena zgrada u susedstvu.

Zvaničnici Karabaha rekli su da je pet osoba ubijeno, a na desetine ranjeno, uključujući žene i decu.

Zvaničnici odbrane u otcepljenom regionu kažu da je azerbejdžanska vojska „prekršila prekid vatre duž cele linije dodira raketno-artiljerijskim udarima“. Drugi predstavnici Karabaha govorili su o "vojnoj ofanzivi velikih razmera", iako se u kasnijim izveštajima navodi da je intenzitet vatre smanjen.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana je insistiralo da nije gađalo civile ili civilne zgrade, i da se "samo legitimni vojni ciljevi onesposobljavaju upotrebom visokopreciznog oružja".

Baku je  optužio jermenske snage za "sistematsko granatiranje" položaja azerbejdžanske vojske i saopštio da je odgovorion pokretanjem "lokalnih, antiterorističkih aktivnosti... “da razoruža i obezbedi povlačenje formacija oružanih snaga Jermenije sa svojih teritorija".

U kratkom televizijskom obraćanju, premijer Jermenije je odbacio tvrdnje da je njegova vojska umešana u sukob.

Reakcije 

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je upozoreno na ofanzivu Azerbejdžana samo nekoliko minuta unapred i pozvalo obe zemlje da poštuju primirje potpisano posle rata 2020. 

Regionalni specijalni predstavnik EU Toivo Klar rekao je da postoji „hitna potreba za hitnim prekidom vatre“ .

I rusko ministarstvo spoljnih poslova i američki državni sekretar Entoni Blinken pozvali su Alijeva da odmah prekine vojnu akciju u toj oblasti.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je u sredu ujutro na hitan prekid borbi i na „strože poštovanje primirja iz 2020. i principa međunarodnog humanitarnog prava“.

Komentator Južnog Kavkaza Lorens Broers rekao je u utorak da je jermensko stanovništvo u Karabahu oslabljeno blokadom i da je operacija Azerbejdžana pokrenuta “naizgled da se u celini ponovo zauzme Karabah naseljen Jermenima“.

Nikol Pašinjan je nedavno izjavio da Rusija “spontano napušta region“. 

Turska podrška Bakuu

Azerbejdžan je u međuvremenu imao snažnu podršku svog saveznika Turske.

Hikmet Hadžijev, specijalni savetnik predsednika Azerbejdžana Alijeva, pozvao je separatističku etničko-jermensku administraciju da se "raspusti".

“Azerbejdžan je uvek govorio da smo spremni da obezbedimo prava i bezbednost Karabaških Jermena prema ustavu“, rekao je on za BBC.

Baku je negirao povećanje broja trupa u regionu. U ponedeljak je dozvolio da pomoć Međunarodnog komiteta Crvenog krsta uđe u Karabah preko dva puta, jednom preko Lačinskog koridora iz Jermenije i drugi put na azerbejdžanskom putu Agdam.

 Pre nego što je počela ofanziva u utorak postojale su nade da bi tenzije mogle da splasnu.

 Ministarstvo odbrane Azerbejdžana objavilo je slike vozila za koja je saopšteno da ih je uništila nagazna mina, ali zvaničnici etničkih Jermena saopštili su da je azerbejdžanska vojska ta koja je prekršila primirje.

Izvor: BBC