Tabaković: Srbiji više nije potreban stend baj aranžman sa MMF-om
Srbiji više nije potreban stend baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i zato je od Fonda zatražila prelazak na aranžman iz predostrožnosti i to šest meseci ranije nego što je planirano, potvrdila je za FoNet guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
“Podsetiću da su u periodu kada smo dogovarali aktuelni aranžman sa MMF u svetu bili specifični uslovi – svi smo bili suočeni sa energetskom krizom, i to u pogledu dostupnosti energenata, ali posebno po osnovu enormnog rasta njihovih cena", naglasila je Tabaković.
Ona je objasnila da je Srbija krajem decembra 2022. godine, ušla u aranžman sa MMF, jer, kako kažem, nismo znali u kom smeru će se kretati svetske cene energenata.
„Zbog toga je i aranžman uzet za budžetske potrebe, a pre svega kako bi se obezbedila energetska sigurnost zemlje“, istakla je Tabaković.
Prema njenim rečima, uslovi su bili takvi da Srbija ima obavezu da deluje proaktivno i da radi na diversifikaciji ne samo izvoznih tržišta, već i na dodatnoj diversifikaciji izvora finansiranja u uslovima tada ogromne neizvesnosti.
Tabaković je podsetila da je Srbija, već u januaru 2023. godine izašla i na međunarodno tržište kapitala, gde je izdala dve evroobveznice ročnosti pet i deset godina, u ukupnom iznosu od 1,75 milijardi evra.
Kako je precizirala, tada je tražnja investitora za našim hartijama od vrednosti bila više od šest puta veća od nominalne vrednosti prodatih evroobveznica, pri čemu je interesovanje pokazalo oko 500 investitora iz celog sveta, najviše iz SAD, Velike Britanije, Evrope i Azije.
"To je samo još jedna potvrda da je ocena nekih pojedinaca da Srbija u momentu dogovaranja aranžmana sa MMF nije više imala od koga da uzme sredstva, u najmanju ruku, bila neutemeljena, a usudiću se ipak da kažem i zlonamerna i dokazano pogrešna", ukazala je Tabaković.
"Od 2015. godine i novih oblika aranžmana imamo situaciju da su ocene MMF u pogledu ekonomske politike odlične”, naglasila je Tabaković.
Ona navodi i da su srpske vlasti, “kao odgovorni nosioci politika, još prilikom zaključenja dvogodišnjeg aranžmana vrednog oko 2,4 milijarde evra u decembru 2022. godine, definisale da će, ako domaći i međunarodni uslovi to budu dozvoljavali, deo aranžmana, a nakon isplate oko 400 miliona evra posle uspešno završene druge revizije aranžmana, smatrati aranžmanom iz predostrožnosti”.
“Sa zadovoljstvom konstatujem da je finansijska situacija u zemlji takva da su se stekli uslovi da već sada, nakon što smo povukli manje od polovine odobrenih sredstava, a povučeno je oko 1,18 milijardi evra, možemo aranžman da smatramo aranžmanom iz predostrožnosti", obrazložila je Tabaković.
"S obzirom da smo obezbedili devizne rezerve na rekordnom nivou od preko 24 milijarde evra, da je likvidnost države odlična, da je situacija u energetskom sektoru znatno bolja nego na početku aranžmana", ona je istakla da su se "stekli uslovi da se i sam aranžman već sada, jednu reviziju ranije, smatra aranžmanom iz predostrožnosti".
"Takođe, mi i dalje ne samo da imamo odličan pristup međunarodnom finansijskom tržištu, jer investitori prepoznaju ukupnu stabilnost u Srbiji, već imamo i odličnu tražnju za državnim hartijama od vrednosti na domaćem tržištu gde smo nedavno, za osmogodišnjom dinarskom hartijom od vrednosti, imali pet puta veću tražnju od planiranog obima prodaje", izjavila je Tabaković i zaključila da je "Srbija u odličnim rukama”.
Stend baj aranžmani MMF, inače, omogućavaju članicama MMF da od Fonda kupuju dogovoreni iznos sredstava za pokriće privremenog deficita u svom platnom bilansu.
To su takozvani krediti u pripravnosti koje zemlja primalac može koristiti koliko i kada to njoj odgovara, najčešće u toku godinu dana od dana važenja aranžmana.
Kamata na ovaj kredit počinje da se plaća tek sa početkom korišćenja, a rok za vraćanje sredstava je tri do pet godina.
Sporazum iz predostrožnosti je manje obavezujući sporazum za zemlje članice Fonda i ne podrazumeva uzimanje sredstava od Fonda.
Izvor: FoNet