Samit o Planu rasta za Zapadni Balkan: Vučić kaže da će Srbija imati 140 ili 150 milijardi BDP-a u narednih 10 godina

On je to rekao novinarima u Tirani povodom izjave evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija da će zemlje Zapadnog Balkana, zahvaljujući Planu rasta, udvostručiti privredu.

Dodao je da su zeleni koridori sa EU važni.

"Kada bi dobili te zelene koridore sa EU, bilo bi važno. Jer kada čekate dva dana na Horgošu, logično da će vozači da izaberu drugi put. Zato je to važno za nas, da nastavimo da gradimo, obilazimo. Pričam o železnicama. Ima tu mnogo posla i za to je potrebno mnogo novca. Novac ide zajedno sa planom rasta. Ja sam skeptik, ali ako ispunjavamo dogovoreno, siguran sam da će novac biti značajan i da je to milijarda evra za nas", rekao je on.

Predsednik Vučić rekao je da u ovom trenutku Srbija ima i više nego dovoljno novca i da joj nije najvažnije da li će prva tranša finansijske podrške u okviru Plana rasta da bude u maju ili oktobru.

"Formiraćemo tim, rukovodiće Mali"

Vučić je najavio da će u Beogradu biti napravljen tim kojim će najverovatnije rukovoditi ministar finansija Siniša Mali i svakog dana njega i predsednika vlade izveštavati o tome kako i na koji način se napreduje u realizaciji tog plana.

"Razume se uvek više pažnje privlače političke stvari, ali danas je suštinski bio važan dan za Srbiju, ali i za sve druge sa Zapadnog Balkana i kada to kažem mislim da je od suštinskog značaja kada radite stvari od najvećeg interesa za građane svoje zemlje gde će ljudi moći da imaju nešto opipljivo, opipljivu korist od našeg zajedničkog rada", rekao je Vučić.

Istakao je da su govorili o uspostavljanju jedinstvenog, najpre regionalnog tržišta, kao i približavanju onome što se zove jedinstveno evropsko tržište, što će za naše ljude da znači puno, a pre svega za naše poslovne veze sa Evropom.

Vučić je naveo da će to puno značiti i za privatne i državne kompanije, ali i za ljude koji će da imaju jeftiniju robu.

Dodao je da je dogovoreno da se uvede i dodatna kontrola i da već u Podgorici za nekih meseci i po dana, kada bude novi sastanak, može da se govori o onome šta je urađeno

"Kada šaljete doznake iz inostranstva i zemalja EU, tu se plaćaju značajni procenti koji ne dolaze ni do konačnog korisnika i koji ne ostaju davaocu doznaka, to je taj Single European Payment Area - SEPA, što bismo već do prekraja godine mogli ljudima koji žive u inostranstvu da omogućimo i značajno da olakšamo, ali pre svega više novca za one koji su primaoci tih para od svojih najbližih. I verujem da do marta možemo da uvedemo tzv. zelene koridore, što bi bila strašna vest i izuzetna novost za sve naše ljude, za strahoviti napredak", rekao je Vučić.

Na pitanje novinara koliko su ideje Otvorenog Balkana uticale na ovu evropsku inicijativu, Vučić je ocenio da su vrlo pomogle i da to predstavlja preuzimanje dela tema iz Otvorenog Balkana.

Vučić je prethodno na Instagramu naveo da će Plan rasta za Zapadni Balkan omogućiti Srbiji da dodatno koristi bližu saradnju unutar samog regiona i sa Evropskom unijom.

"To nas približava velikom tržištu od preko 400 miliona potrošača, uz pristup većem broju dobavljača roba i usluga, nižim troškovima proizvodnje i jednostavnijim načinima trgovanja", naveo je Vučić.

Ističe da su, osim toga, tu i potencijali za otvaranje novih radnih mesta, niže cene, bolji kvalitet, bezbednost i širi izbor proizvoda i usluga, više inovacija, istraživanja i razvoja, mobilnost preduzeća i pojačana ekonomska aktivnost.

"Zato je za Srbiju ključno ubrzanje integracija u oblasti zelenih koridora, ocenjivanje usaglašenosti i jedinstveno tržište plaćanja u evrima, sa krajnjim ciljem da naši građani imaju koristi od ove saradnje", naglasio je Vučić.

"Nismo se usklađivali sa aktim EU poput onog za Navaljnog"

Predsednik Srbije je, na pitanje novinara da li se Srbija uskladila sa deklaracijom EU kojom se predsednik Rusije Vladimir Putin smatra odgovornim za ubistvo ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, izjavio da se Srbija do sada nije usaglašavala po tim pitanjima.  

"Do sada se po takvim pitanjima nismo usaglašavali, nismo to radili, iznenadilo bi me da je drugačije. Ako vi mislite da je to tragedija i razlog da nas napadnete, ja ne mislim, mislim da je veoma važno da Srbija vodi samostalnu politiku, nezavisnu i da procenjuje od slučaja do slučaja", rekao je Vučić.  

Vučić je dodao da je zbog neizjašnjavanja po određenim pitanjima, procenat usaglašavanja Srbije sa aktima EU negde oko 64 odsto.  

Na pitanje novinara da prokomentariše izjavu šefa posmatračke misije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Stefana Šenaha u kojoj se navodi da je stečen utisak da su izbori u Srbiji pokradeni, Vučić je rekao da se ne može govoriti o izbornoj krađi bez iznošenja dokaza.

"Nismo potpisali sporazume o oružju sa Zelenskim"

Predsednik Vučić izjavio je Srbija nije potpisala nikakave aranžmane i sporazume sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim o saradnji u vezi sa oružjem i minicijom.

"Mi podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine, a oni podržavaju teritorijalni integritet Srbije. I mi smo im duboko zahvalni. Obe zemlje podržavaju propise Povelje UN i rezolucije UN, koje su temelj i osnova međunarodnog javnog prava", rekao je Vučić.

Odgovarajući na pitanje da prokomentariše kako je u sredu u Tirani potpisao Deklaraciju kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu, a istovremeno kaže da Srbija neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji i zašto bi Srbija zadržala takav "hibridni stav" prema Ukrajini i Rusiji, Vučić je naglasio da to nije hibridna pozicija, već "vrlo jasan stav slobodne zemlje koja sama donosi odluke, za sebe i za dobro svog naroda".  

Predsednik Vučić je podsetio da je Srbija bila pod sankcijama skoro deceniju i da odlično zna kako je to funkcionisalo.  

"I da, zauzeli smo svoju poziciju, koja nije laka, jedinstvena u čitavoj Evropi. I na to smo veoma ponosni. Ne kritikujemo Vas, Vašu državu ili bilo koju drugu zemlju zbog vaših stavova, zbog toga što zagovarate neku drugu vrstu politike. Ali lako mi je da opovrgnem sve tvrdnje da to radimo zbog, ne znam, nekih teorija zavere ili čega već", naveo je Vučić.  

Istakao je da je to veoma racionalan i vrlo pragmatičan pristup Srbije.  

"I ne znam da li ćemo moći da kažemo da će to trajati zauvek, jer se nikad ne zna sa kojim pritiskom ćemo se suočiti. Ali do sada smo izdržali sve vrste pritisaka i veoma pažljivo pratimo šta se dešava po pitanju naših nacionalnih i državnih interesa", naveo je Vučić. 

"Spremni da razgovaramo sa Prištinom"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je Beograd spreman da razgovara sa Prištinom o svakom pitanju, uključujući i o ukidanju korišćenja dinara na KiM, a koju su, kako je naglasio, osudili svi predstavnici međunarodne zajednice.  

"Mogli ste da čujete da su svi međunarodni predstavnici, uključujući i ljude iz SAD i EU, bili protiv jednostranog poteza režima u Prištini da ukinu upotrebu dinara na KiM", rekao je Vučić.

Predsednik je dodao da predstavnici međunarodne zajednice nisu razumeli zašto Priština to radi.

"Poslali smo našu delegaciju sa našim glavnim pregovaračem (direktor kancelarije za KiM Petar Petković) u Brisel da razgovara o tome", rekao je Vučić i podsetio da se na sastanku nije pojavio glavni pregovarač Prištine, zamenik premijera privremenih prištinskih institucija Besnik Bisljimi.

"Nadamo se da ćemo naći načina da to rešimo. U suprotnom, to će praviti ogromne probleme za Srbe koji žive u Kosovu i Metohiji", rekao je Vučić.

"Tajvan je Kina, nema ništa sporno"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je da je Tajvan - Kina i zapitao da li oni koji se ne slažu sa njegovim mišljenjem hoće da sruše sistem Ujedinjenih nacija.

On je na pitanje novinara o pisanju pojedinih medija da će njegov stav po pitanju Tajvana skupo koštati Srbiju, rekao da u njegovom odgovoru nije ništa sporno.

"Šta je problem i šta je netačno. Je l' to tako u UN, hoćete da srušimo sistem UN? Hoćete sutradan da mi kažete da ne smem da govorim ni o Kosovu i Metohiji i rezolucijama UN? Kome sam to naneo štetu. Ima li neka druga politika, čija je to politika drugačija - ruska, američka, ko to misli da Tajvan nije Kina. Lupetaju", rekao je Vučić.

Rama: Naša saradnja uslov za put ka EU

Premijer Albanije Edi Rama izjavio je, na konferenciji za novinare posle Regionalnog samita o Planu rasta za Zapadni Balkan, da je taj plan platforma koja će ubrzati put regiona Evropskoj uniji.

Rama je rekao da je to instrument koji će proces evropskih integracija učiniti pristupačnijim ljudima.  

On je dodao da je Plan rezultat dijaloga, toga što su zemlje Zapadnog Balkana insistirale da se razumeju njihove teškoće i argumenti. 

"Zahvaljujući razmeni mišljenja postigli smo ovaj važan cilj - da uvedemo nešto novo u proces integracija, što nas može odvesti na naredni nivo mnogo brže", rekao je Rama.  

On je rekao da sada evropske integracije idu kroz regionalne integracije i da se sada ispostavlja da su sve gluposti izgovorene o Otvorenom Balkanu upravo to - gluposti. 

Rama je prethodno, na početku današnjeg skupa, izjavio je da kompleksna pitanja među državama na Zapadnom Balkanu moraju da budu rešena u bilateralnom dijalogu i ne smeju da utiču na multilateralne odnose.

"Naša saradnja je fundamentalni uslov za naš put ka EU. Oni su spremniji nego ikada da nam pomognu u integraciji, mi moramo biti spremni da pomognemo sami sebi", rekao je on.

Istakao je da je Albanija ušla u novu fazu, produbila reforme, pojačala borbu protiv korupcije i utrostručila napore da dostigne taj cilj.

"Ostajemo čvrsti u saradnji sa regionalnim partnerima, promovšemo mir i saradnju sa svih šest zemalja Zapadnih Balkana", rekao je Rama.

Berlinski proces je pokazao koliko je lakše reći nego uraditi, dodao je.

"Albanija, Srbija i Severna Makedonija pokrenule su Otvoreni Balkan, a sa Planom rasta jasno je da ili ćemo zajedno da se približemo EU ili rizikujemo da izgubimo mesto za stolom EU. Ili ćemo da uspemo zajedno ili ćemo da podbacimo zajedno. Ili ćemo raditi na miru zarad našeg prosperiteta ili ćemo izgubiti mir. Tako EU funkcioniše, tako i Zapadni Balkan treba da funkcioniše", rekao je Rama.

Varheji: Može da se udvostruči ekonomija Zapadnog Balkana

Evropski komesar za politiku susedstva i proširenje Oliver Varhelji izjavio je na završnoj konferenciji Regionalnog samita u Tirani da Plan rasta za Zapadni Balkan znači da region može brže da bude spreman za članstvo u EU.

Varhelji je rekao da će se na ovaj način zemlje Zapadnog Balkana postepeno usklađivati sa EU pravilima i da će kada dođu do članstva već biti usklađene.  

Bilo bi nefer da pozovemo Zapadni Balkan da učestvuje u jedinstvenom tržistu, a da ima manje kapacitete da se nadmeće i zato ćemo finansirati reforme, rekao je Varhelji.  

On je rekao da bi uz šest milijardi evra do 2027. zemlje trebalo da budu osnažene za jedinstveno tržište EU.  

Varhelji je rekao da ga je današnji samit ohrabrio da se na ciljevima Plana radi još brže.  

Evropski komesar za proširenje je prethodno, na početku skupa, ocenio da je Plan rasta za Zapadni Balkan ambiciozan, te da bi njime zemlje u regionu udvostručile svoje ekonomije u narednih 10 godina.

"Imamo poverenje u Zapadni Balkan da može iskoristiti ove benefite. Mislimo da je ovaj plan može da doprinese udvostručenju ekonomije Zapadnog Balkana u narednih 10 godina, što znači da smanji jaz u razvoju sa EU prosekom", rekao je on na početku sastanka.

Dodao je da iako je Evropska komisija na kraju mandata, želi da ostavi iza sebe nešto što je ozbiljno, opipljivo kako bi bio ubrzan proces proširenja.

Integracija, rekao je Varheji, ne podrazumeva samo administraciju već i društvenu i ekonomsku integraciju regiona u EU.

"Što takođe znači da EU već treba da obezbedi benefite članstva čak i pre samog pristupanja", rekao je.

Evrokomesar je još istakao da je potrebno da region ide napred brže, da sprovodi reforme, te da će plan da funkcioniše samo uz njihovo sprovođenje.

Bregu: Potrebno raditi na dva koloseka

Uspostavljanje funkcionalnog zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu je preduslov za integraciju sa jedinstvenim tržištem EU, izjavila je generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu.

U zajedničkoj izjavi sa konferencije "Rast i približavanje šest ekonomija Zapadnog Balkana", koja je održana u Tirani, lideri šest ekonomija Zapadnog Balkana su pohvalili rad Saveta za regionalnu saradnju, podcrtali opredeljenost regiona integraciji i istakli pojačanu saradnju sa EU, dodaje se u saopštenju.  

Bregu je ocenila da je potrebno raditi na dva koloseka, na unutrašnjim reformama kojima se zemlje približavaju EU, ali i na produbljivanja međusobne regionalne ekonomske integracije.  

Treba izbeći institucionalna preklapanja, smatra ona, zbog čega je neophodno ostvarivanja sinergije i usklađenosti svih aktera.  

U zajedničkoj izjavi lidera ističe se da je Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan ključan za pristupanje i integraciju u jedinstveno tržište EU, kao i za ubrzavanje reformi.

Na samit su došli premijer Severne Makedonije Taljat Džaferi, predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Novinari nisu videli lidere Crne Gore i Kosova koji su juče u Tirani učestvovali na Samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa. 

Albanska televizija ABC njuz prenela je da predstavnici Kosova i Crne Gore neće biti fizički prisutni i da je kosovski premijer Aljbin Kurti uputio video poruku skupu.

Na samitu je učestvovala i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu.

Samit je posvećen Planu rasta za Zapadni Balkan koji predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratni grantovi, a četiri milijarde povoljni krediti koje daje EU. Cilj je da se podstakne ekonomski rast regiona i ubrza socioekonomsko usklađivanje.

Plan koji je Evropska komisija usvojila u novembru, odnosi se na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobija određenu svotu novca svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.

Varhelji: Potpisani sporazumi  u 4 oblasti - od zelenih koridora do besplatnog neta

Komesar za proširenje i politiku susedstva Oliver Varhelji izjavio je da su na današnjem samitu u Tirani potpisani sporazumi u četiri oblasti između EU i Zapadnog Balkana.

On je na konferenciji za novinare, nakon održavanja samita o Planu rasta za Zapadni Balkan pojasnio da se prvi sporazum odnosi na SEPA, što znači sveobuhvatan pregled svih regulatornih aspekata.

"Bankarski sistem uglavnom ima evropske banke. Što znači da moraju da se primenjuju ​​ista pravila koja važe u zemljama porekla, ali izazov je koliko brzo možemo da postignemo da ta pravila postanu konkretna na terenu, pa koliko brzo mogu da se primene, ali mislim da je bila široka saglasnost da će se to postići ove godine", rekao je on.

Drugi potpisani sporazum odnosi se na zelene koridore, koji podrazumevaju ukidanje svih vremena čekanja na graničnim prelazima, što znači da će se carinske procedure prilagoditi kako bi se ubrzali granični prelazi širom regiona.

"Već imamo nekoliko graničnih prelaza koji rade u dualnom obliku za različite zemlje, ali to moramo da proširimo na sve zemlje Zapadnog Balkana, odnosno na sve granične prelaze. Ovo je opet nešto što bi trebalo da bude završeno do kraja ove godine i na taj način će značajno smanjiti troškove poslovanja za različite biznise u zemljama regiona", rekao je Varhelji, prenosi albanski Juronjuz.

Treći sporazum se odnosi na naučnoistraživački rad što znači da donosimo sledeću generaciju različitih industrija u region, što znači da će za inovacije, istraživanja, naučna istraživanja, različite industrije biti potreban centar gde će ove industrije moći da se podržavaju.

Četvrti sporazum odnosi se na besplatnu internet mrežu na javnim prostorima širom Zapadnog Balkana, tako da svi imaju priliku da pristupe internetu.

"To možemo videti i kao deo ekonomskog investicionog plana, imamo sredstva za ovo i sada moramo da opremimo opštine sa svim potrebnim alatima da ovo postane stvarnost ove godine", rekao je Varhelji.

On je istakao i da bi proces proširenja EU na Zapadni Balkan mogao i brže da se završi.

Varhelji je rekao i da kompanije sa Zapadnog Balkana još ne mogu da konkurišu kompanijama iz EU, pa će nastaviti da se izdvajaju sredstva za nastavak reformi koje će pomoći regionu u pogledu konkurentnosti.

"Konkurencija na tržištu EU je veoma visoka u odnosu na tržište Zapadnog Balkana i bilo bi nepravedno da tražimo od balkanskih partnera da učestvuju na zajedničkom tržištu, gde imaju manje mogućnosti da konkurišu našim kompanijama2, rekao je Varhelji.

Albanski premijer Edi Rama, rekao je na zajedničkoj konferenciji da je plan ekonomskog rasta EU za Zapadni Balkan dvosmernu platforma u EU.

"To je rezultat dijaloga, rezultat našeg ohrabrenja da budemo saslušani kako bismo razumeli naše poteškoće, naše argumente i naše ideje. Zahvaljujući razmeni mišljenja postigli smo ovaj važan cilj da u integraciju unesemo nešto novo što nas može vrlo brzo odvesti na drugi nivo. Novi plan rasta je ključna platforma za ubrzanje našeg ulaska u EU. To je instrument koji će ovaj proces učiniti opipljivim za ljude", rekao je Rama. 

Na pitanje u vezi sa predlogom ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za proizvodnju oružja i municije na Balkanu, on je rekao da su svi rekli "da" na predlog Zelenskog, a ne samo Albanija.

Rama je rekao da Albanija nema industriju za proizvodnju vojnog oružja, ali da se sa partnerima razgovara o pronalaženju pravog dogovora i oživljavanju stare infrastrukture. 

"Mi nemamo proizvodnju kao Srbija, BiH ili Hrvatska, nemamo proizvodnu industriju vojne opreme. Želimo to da imamo, pre svega zbog nas i radimo na tome da nađemo prave partnere, da oživimo našu staru infrastrukturu i da više investiramo. Mi dobro znamo da moramo više da ulažemo u odbranu kao i svi ostali i to ćemo i učiniti", rekao je Rama.

Izvor: Tanjug

Izvor: Beta, Tanjug, FoNet