Tramp, Makron i Zelenski za primirje u Ukrajini i evropske trupe u 1.000 km demilitarizovane zone
U Ukrajini treba što pre da se uspostavi primirje sa demilitarizovanom zonom duž hiljadu kilometara fronta, koje bi nadziralo najmanje 40 hiljada evropskih vojnika, saglasili su se novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, predsednik Francuske Emanuel Makron i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
To je ishod nedavnog susreta trojke u Parizu, što je potom potvrđeno novim razgovorima u Varšavi Makrona i Donalda Tuska, predsednika Poljske, koja od 1. januara preuzima predsedništvo Evropske unije.
Visoki američki, francuski i poljski zvaničnici preneli su to varšavskom dnevniku "Žečpospolita" i njujorškom "Volstrit džornalu", koji navodi da "Tramp, koji namerava da smanji upletenost SAD u ukrajinski sukob, a o tome sa svojim saradnicima sprema predloge koje će konačno uobličiti predsednikov tim nacionalne bezbednosti".
Budući šef Bele kuće je, dodaje "Volstrit džornal", stavio do znanja da je protiv ulaska Ukrajine u NATO, što očigledno takođe ima za cilj da za mirovni plan privuče ključnu rusku stranu, imajući u vidu da je strateški cilj Moskve vojno neutralna Ukrajina.
Tramp je ujedno naglasio da želi da Ukrajina bude osnažena i dobro naoružana posle rata, ali da se za to, baš kao i za vojnike u mogućoj demilitarizovanoj zoni, prevashodno pobrinu i preuzmu troškove evropske članice NATO.
Novoizabrani američki predsednik je od Makrona i evropskih vođa takođe zatražio da izvrše pritisak na Kinu da utiče na Rusiju da prekine rat, a ukazao je i na to da bi moguće nove carine na kinesku robu tu mogle imati učinak.
Pariz i London su izgleda već razgovarali o zamislima da se obustavi ukrajinski rat i na potezu od preko hiljadu kilometara duž fronta uspostavi demilitarizovana zona koju bi nadzirale desetine hiljada zapadnoevropskih vojnika.
U raspravama vojnih stručnjaka i aktivnih generala u evropskim prestonicama je ocenjeno da bi za tako dugu demilitarizovanu zonu, nužno širine najmanje sto kilometara, bilo potrebno i do sto hiljada vojnika, a potegnuto je pitanje šta bi za Moskvu bilo prihvatljivo i čiji vojnici bi bili jemstvo da se ta linija razdvajanja bezbedno nadzire.
Poljski predsednik Tusk i njegov ministar odbrane su, prema listu "Žečpospolita", stavili do znanja da ne dolazi u obzir da poljski vojnici budu razmešteni u zamišljenoj demilitarizovanoj zoni.
Varšavski dnevnik ističe da je francuski premijer Makron predočio Trampu da Evropa ima sopstvene bezbednosne interese i svakako će morati da podnese ogromne troškove pomoći Ukrajini, tako da ne sme biti zaobiđena u pregovorima o obustavi rata u Ukrajini u kojima će veliku ulogu nužno imati Vašington i Moskva.
Izvor: Beta