Transparentnost Srbija: Bez rešenja za finansiranje kampanje i sprečavanje zloupotrebe javnih resursa (VIDEO)
Uoči izbora u Srbiji, istraživanje Transparentnosti Srbija identifikovalo je niz problema koji ugrožavaju fer i transparentnu izbornu kampanju. Odsustvo rešavanja finansijskih pitanja, nedostatak odgovora na preporuke ODIHR-a i Venecijanske komisije, kao i nedostatak međupartijskog dijaloga, su samo neke od njih.
“Srbija je ušla u novi izborni proces, a da nije rešen ni jedan od problema u oblasti finansiranja kampanje i sprečavanja zloupotrebe javnih resursa. Štaviše, nije bilo ni pokušaja da se odgovori na preporuke ODIHR i Venecijanske komisije, koje su date posle prethodnih izbora. Pred ove izbore nije bio organizovan čak ni međupartijski dijalog, koji je pred izbore 2020. i 2022. doneo pojedine izmene koje su imale veoma mali efekat na unapređenje stanje u ovim oblastima”, izjavio je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić na predstavljanju prvog preseka monitoringa izborne kampanje..
Nenadić podseća da je Srbija i dalje jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj nije postavljen zakonski maksimum potrošnje po jednoj izbornoj listi, niti je promenjen način raspodele novca koji se dodeljuje iz budžeta, te da i dalje ne postoje pravila za finansiranje kampanje „trećih lica“, to jest, onih koji na izborima ne učestvuju i da nije ništa učinjeno da sankcije budu efikasnije i odvraćajuće.
Korišćenje društvenih mreža u kampanji
Transpatrentnost Srbija ukazuje i na masovno korišćenje društvenih mreža u korist vladajuće stranke, u čemu su, prema navodima kompanije „META“, učestvovali ne samo stranački aktivisti, već i zaposleni u javnom sektoru, nakon čega je veliki broj takvih naloga ta kompanija ukinula.
Navodi se da je za finansiranje kampanje iz budžeta predviđeno oko 9,7 miliona evra za republičku i oko 638.000 evra za beogradsku kampanju, ali da suštinski nije ograničeno koliko će ko novca potrošiti.
Ističe se da je lista koja nosi ime Aleksandra Vučića do sada potrošila oko 1,95 miliona evra za TV oglašavanje i da zakon ne poznaje "zakupljene termine“, jer, po zakonu, političko oglašavanje ne bi smelo da prekorači dozvoljeno vreme (12 minuta po jednom satu za komercijalne TV stanice).
Funkcionerska kampanja u fokusu
Dodaje se i da je specifičnost ovogodišnje kampanje to što Aleksandar Vučić nije kandidat, ni predsednik SNS, već „običan“ član, ali da se kampanja zasniva na njemu i gotovo isključivo na njemu, a da je jedan od mehanizama i funkcionerska kampanja - promotivne aktivnosti javnih funkcionera koje omogućavaju prisustvo u medijima van izbornih blokova.
Ističe se da je drugi mehanizam dodatno medijsko prisustvo kroz gostovanja i brojne izjave i direktna uključenja funkcionera, posebno onih najviših i Aleksandra Vučića, u programe TV stanica.
Specifičnost, a to je treći mehanizam, jesu i stranački skupovi liste oko SNS-a, na kojima se Aleksandar Vučić pojavljuje u svojstvu predsedika Srbije, govori o pitanjima iz nadležnosti predsednika, ali i stranačkim pitanjima, kritikuje opoziciju i hvali učinak vlasti, odnosno SNS-a, navodi Transparentnost Srbija,
Predstavljeni su i rezultati monitoringa funkcionerske kampanje - za posmatrani uzorak broj promotivnih aktivnosti je povećan 4 puta u odnosu na isti period prošle godine, kada nije bilo izbora, a rekorder je Goran Vesić, koji je za 32 dana kampanje imao 37 promotivnih aktivnosti, navodi Transparentnost.
Aleksandar Vučić dominirao je i na naslovnim stranicama štampe. U prvih mesec dana kampanje pojavio se 204 puta, od toga166 u pozitivnom kontekstu. U negativnom se pojavljivao sam na naslovnim stranicama Danasa i Nove. Drugi na listi je je Dragan Đilas sa 41 pojavljivanjem, od toga 40 u negativnom kontekstu. Zbirno Vučić i svi ostali sa njegove liste imaju 337 pojavljivanja na naslovnicama, od toga 271 u pozitivnom kontekstu, a Đilas i lista Srbija protiv nasilja 92, od toga77 u negativnom kontekstu, navodi se u istraživanju Transparentnosti.
Deljenje novca bez obrazloženja
Konačno, jedan od glavnih faktora u ovoj kampanji je podela novca raznim kategorijama građana, što iz Transparentnosti označavaju kao kupovinu glasova.
Ističe se da se novac deli bez obrazloženja, a da ono što se saopštava, da se deli jer ima novca u budžetu nije obrazloženje već pokazatelj da je budžet loše planiran i da je uzeto od građana i privrede više nego što je bilo potrebno ili da smo se bespotrebno zaduživali.
Izvor: Transparentnost Srbija