Tribina: Menja se medijski diskurs o izbeglicama, sve više negativan stav građana Srbije o njima
Medijski diskurs o izbeglicama i tražiocima azila dosta se menjao od početka izbegličke krize, pa je 2014. godine tek 26 odsto građana Srbije imalo negativan stav o njima, dok je 2020. taj procenat porastao na 42 odsto, rečeno je danas na predstavljanju priručnika o etičkom izveštavanju u toj oblasti.
Navodeći da je po rezultatima istraživanja sprovedenog 2019. godine, oko 37 odsto građana Srbije imalo "socijalnu distancu" prema izbeglicama i tražiocima azila, i poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, ocenila je da je to posledica informacija u javnom prostoru i koje su se sa društvenih mreža preselile i u tradicionalne medije.
„Danas se na gluposti dobija poznatost, ali i društveno priznanje, vreme je da mediji zaista razmisle šta će preneti sa društvenih mreža", rekla je poverenica na skupu u beogradskom Medija centru u organizaciji Centra za istraživanje i razvoj društva (IDEAS).
Ocenila je da je "u poslednje vreme" izbeglički status "čest osnov za diskriminaciju", preneo je IDEAS.
„To je povod da im se neke usluge uskraćuju, ili im se onemogućava ili otežava ostvarivanje bilo kojeg prava samo zbog tog statusa. To je često praćeno i u kombinaciji s polom, uzrastom, zdravstvenim stanjem, verskim uverenjima i sekusalnom orijentacijom. Nekada se radi o višestrukoj diskriminaciji", navela je poverenica.
Direktor IDEAS-a, Marko Milanović, rekao je da je, po rezultatima istraživanja iz 2020. godine, 37 posto građana Srbije izrazito ksenofobično, 41 odsto umereno ksenofobično, a da 22 odsto ima nizak nivo ksenofobije.
„Ono kako se ljudi informišu o izbeglicama i migrantima i kako formiraju sliku, pre svega zavisi od medija koji su nacionalni, isto tako i od TV emisija. Čak 77 odsto osoba o izbeglicama čuje preko televizije, 23 odsto preko novina i oko trećine preko internet portala i socijalnih medija. Tek oko 25 odsto ljudi međusobno razmenjuje informacije", naveo je Milanović.
Gordana Novaković iz Saveta za štampu je ocenila da je tačno da su mediji na početku izbegličke krize bolje izveštavali o toj temi, i da postoji "trend da se najgore stvari vezane za govor mržnje sele iz tekstova u komentare".
"Redakcije su odgovorne za te komentare i ako ne rade prethodnu moderaciju, dužne su da uklone komentar kada im se na to ukaže. Nekada se vrlo svesno i namerno tekstom isprovocira ta vrsta komentara. Sa izbeglicama i migrantima u medijima imamo sličnu situaciju kao i kada su u pitanju diskriminacija i govor mržnje kakvu već imamo prema Romima", kazala je Novaković.
Izvor: Beta