Otvorena "Nedelja ponosa" u Beogradu, sedam dana događaja posvećenih LGBTI+ zajednici

Direktor Beograd prajda Goran Miletić rekao je da ovo nije, za razliku od prethodnih godina, ni malo optimističan momenat.

"Nema nikakvih pozitivnih promena sa kojima bismo najavili otvaranje ovogodišnje 'Nedelje ponosa'. Nema ničeg šarenog. Situacija za nas LGBT zajednicu je mnogo lošija nego u ranijem periodu", rekao je Miletić i istakao da ne postoji nikakvo interesovanje vlasti da se nešto uradi, da se bilo koji od zahteva ispuni.

On je rekao da njihovi zahtevi, koje su na otvaranju Nedelje ponosa držali LGBT aktivisti, "nisu ekstravagantni, već ispunjenje običnih životnih stvari", kao i da su isti od 2014. godine.  

"To je donošenje zakona o istopolnim partnerstvima, zakona o rodnom identitetu, uključivanje ove teme u obrazovni sistem, uključivanje u lokalne akcione planove, izvinjenje svima koji su osuđeni do 1994. godine po Krivičnom zakoniku za protivprirodni blud, deklaracija protiv homofobije, uključivanje u zdravstveni sistem PrEP i PEP kao onoga što je potrebno zajednici", rekao je Miletić.  

On je rekao da ove godine imaju još jedan zahtev, a to je da vlast "makar simbolično stane iza LGBT zajednice i istakne zastave duginih boja dok traje Nedelja ponosa".

Aktivistkinja Talasa TIRV i trans osoba Nora Janković rekla je da "zakoni koji već postoje da ih štite od diskriminacije jedva da su ikada sprovedeni" i dodala da nema opravdanja za to što ih zakon ni ne prepoznaje, što ne postoji ni definicija rodnog identiteta koje svaki čovek ima.  

Ona je ocenila da ne može da se dopusti dalje odlaganje procedure za usvajanje jedinstvenog zakona o rodnom identitetu koji bi štitio ličnu i telesnu autonomiju trans i interseks osoba, zabranio sve oblike pritiska i prisile na medicinske procedure na koje nisu sami pristali, a naročito uslovljavanje njima kako bi njihovi dokumenti bili u skladu sa njihovim rodom.  

Članica Organizacionog odbora Povorke ponosa Jelena Vasiljević rekla je da su ove godine, nasuprot teškom položaju LGBT zajednice i nedostatku sredstva i ekonomskoj krizi, uspeli da organizuju više od 60 događaja u okviru Nedelje ponosa, a među njima su Prajd teatar, Prajd forum i Konferencija za ljudska prava.  

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je novinarima da je ove godine, u odnosu na 2022. godinu, "atmosfera drugačija, bez velikih tenzija".  

"Očekujem da ovogodišnja Parada ponosa prođe dostojanstveno i bezbedno po sve učesnike, bez ikakvih manifestacija ekstremizma", rekla je Janković.  

Prajd šetnja u subotu

Prajd šetnja biće održana u subotu, 9. septembra i počeće u 16 časova u parku Manjež, a sama "Nedelja ponosa" biće završena dan kasnije.

Ovogodišnja "Kuma Prajda" je Ida Prester, pevačica benda Lollobrigida, dok će na koncertu nakon Prajd šetnje, takođe u parku Manjež, nastupiti Tam, Dzipsii, Filip Baloš, Lazar Ćirković, Filarri i Bejbi Motorola, kao i dreg kraljice i didžejevi.

Aktivnosti tokom "Nedelje ponosa", kako su naveli organizatori, ove godine će posebnu pažnju usmeriti na pitanja i probleme sa kojima se suočavaju transrodne, interseks i rodno varijantne osobe zbog nedostatka Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba.

Beograd je prošle godine bio domaćin međunarodnog EvroPrajda, koji je održan uprkos nekoliko zabrana policije i protivljenju toj manifestaciji koje su predvodili pojedini predstavnici vlasti, crkve i desničarske organizacije.

Šetnja, u kojoj je učestvovalo više hiljada ljudi iz svih krajeva Evrope, tada je održana po skraćenoj ruti dugoj nekoliko stotina metara, koja je bila strogo kontrolisana od strane velikog broja policajaca.

Istovremeno, oni koji su se protivili održavanju te manifestacije sukobili su se sa policijom na nekoliko lokacija u gradu. Tada je povređeno više od 10 policajaca, a privedeno oko 100 osoba.

Za razliku od prošle godine, u javnosti, osim pojedinih političara i poneke organizacije, nema mnogo onih koji se glasno protive održavanju Beograd Prajda.

Ovogodišnji slogan "Nismo ni blizu", kako su naveli organizatori, izabran je jer oslikava borbu LGBTI+ pokreta za ravnopravnost, dostojanstvo i ljubav.

Prema njihovim rečima, "nismo ni blizu" jer je nasilje prema LGBTI+ građanima Srbije i dalje široko zastupljeno, jer istopolne zajednice i dalje nisu pravno prepoznate i regulisane, jer zdravstvo i zakon diskriminišu transrodne osobe.

"Nismo ni blizu, jer nismo slobodni da partnera ili partnerku držimo za ruku na ulici. Nismo ni blizu, jer nam država i dalje oduzima ustavno zagarantovano pravo na slobodno okupljanje. Nismo ni blizu, jer ni jedan zahtev Beograd Prajda i dalje nije ispunjen", naveli su organizatori.

Zahtevi Beograd Prajda su isti od 2017. godine - traži se usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama, Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, brza i adekvatna reakcija državnih organa i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBTI+ osobama.

Među zahtevima je i usvajanje lokalnih akcionih planova za razvoj LGBTI+ zajednice, izvinjenje svim građanima i građankama Srbije koji su bili progonjeni pre 1994. godine zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, edukacija mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, kao i brza i lako raspoloživa preekspoziciona i postekspoziciona profilaksa (PrEP i PEP).

Izvor: Beta, FoNet