Komemorativna ceremonija, sećanje na prognane i stradale Srbe u akciji "Oluja" na stadionu Lagator u Loznici

Manifestaciji će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a početak programa predviđen je za 18 časova.

Četvrtog avgusta 1995. godine počela je hrvatska vojno-policijska operacija Oluja čija se godišnjica u Srbiji obeležava kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe, a u Hrvatskoj kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti.

Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" počela je napadom hrvatskih snaga na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.

U toj akciji proterano je između 200.000 i 250.000 Srba, a ubijeno je ili nestalo više od 2.000 ljudi.

Među žrtvama te akcije hrvatske vojske i policije su 553 žene, a 80 odsto njih je bilo starije od 60 godina.

U srpskoj javnosti o toj akciji se govori kao o najvećem etničkom čišćenju na teritoriji Evrope nakon Drugog svetskog rata.

U Hrvatskoj se kao državni praznik slavi 5. avgust, dan kada je akcija Oluja završena ulaskom hrvatske vojske u gotovo napušten Knin i isticanjem hrvatske zastave na kninskoj tvrđavi.

Time su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica. 

Udruženja izbeglih iz Republike Srpske Krajine najavila su da će za žrtve akcije "Oluja" u nedelju biti održan pomen u Crkvi svetog Marka u Beogradu.

Štrbac: Prema podacima "Veritasa" 1.903 osobe ubijene ili nestale u "Oluji"

Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac rekao je danas da su prema podacima te organizacije u vojno-policijskoj akciji "Oluja" koja je počela 4. avgusta 1995. godine  ubijene ili nestale 1.903 osobe, a da je među njima čak 1.246 civila odnosno 65 odsto, te da su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina.

Štrbac je rekao za Tanjug da je su čak 30 odsto žrtava žene - njih 563, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina.

Ocenjuje da je to svojevrsni crni rekord, kada se uporede žrtve građanskih ratova devedesetih koji su vođeni na prostoru bivše Јugoslavije.

Predsednik "Verirasa" dodaje da je do današnjeg dana rasvetljena sudbina 1.246 osoba, dok se još 623 osobe vode kao nestale.

"U okviru tog broja su 472 civila, među kojima je 51 odsto žena - njih 241", rekao je Štrbac.

Štrbac ocenjuje da su ti statistički podaci vrlo interesantni iz krivično-pravnog aspekta i naglašava da je ratu po ženevskim konvencijama ubistvo naoružanog vojnika koji pruža otpor ne konstituiše ratni zločin, ali da je ubistvo vojnika koji se predao kao i ubistvo civila ratni zločin.

Kada je u pitanju proces povratka proteranih Srba Štrbac napominje da se nije mnogo odmaklo.

"Podaci hrvatskog državnog statističkog zavoda, dostupni svima ukazuju da je 1991. godine u Hrvatskoj živelo 582.000 žitelja srpske nacionalnosti. Oni su činili oko 12,2 odsto ukupne populacije, koja je brojala 4,8 miliona ljudi. Imali smo i kategoriju Jugoslovena, a njih je bilo 106.000", rekao je Štrbac.

On dodaje da se svi demografi slažu da je među osobama koje su se izjašnjavale kao Jugosloveni bilo najviše Srba i to između 60 do 80 procenata.

"Na poslednjem popisu,  2021. godine tek 123.000 ljudi se izjasnilo da su Srbi ili 3,2 odsto ukupne populacije", rekao je Štrbac.

Štrbac napominje da je u međuvremenu opao i broj ukupne populacije Hrvatske za skoro milion ljudi.

"U toj brojci od oko milion polovinu čine Srbi, a druga polovina su Hrvati. Srbi su proterani u ratu, nešto je naravno i poginulo, a Hrvati su od kad je Hrvatska ušla u EU otišli iz zemlje trbuhom za kruhom", rekao je Štrbac.

Štrbac napominje da su do sada kada su u pitanju zločini iz "Oluje" donete samo dve pravosnažne presude, ali ne protiv etničkih Hrvata.

"Jedan od njih je etnički Srbin - dakle Srbin koji je ubijao Srbe, a drugi je etnički Albanac. Obojica su bili hrvatski vojnici, to je nesporno i obojica su ubijali Srbe", rekao je Štrbac.

On dodaje da se još nekoliko krivičnih postupaka vodilo protiv Hrvata kao neposrednih izvršilaca, ali da su na kraju oslobođeni.

Dodao je da su hrvatski sudovi u nekoliko navrata, poput procesa za pokolj u selu Grubori donosili oslobađajuće presude zbog nedostatka dokaza.

"Čim je Hrvat optužen, onda sud u obrazloženju presude konstatuje da nema dovoljno dokaza", rekao je Štrbac.

Štrbac napominje da je pokolj u Gruborima jedan od najužasnijih događaja u kojem su zapaljene srpske kuće, ubijeno je šestoro mahom starih i nemoćnih srpskih civila.

On je podsetio i da je za zločine nad Srbima u "Oluji" Međunarodni sud u Hagu doneo protiv hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača osuđujuće presude na 24, odnosno 18 godina zatvora, ali ih je kasnije Žalbeno veće Haškog suda proglasilo nevinim, što je kako je ocenio najsramnija odluka koje je to veće donelo.

Manojlović: 'Oluja' jedan od najtežih egzodusa i zločina u savremenoj istoriji

Direktor kampanje Kreni-promeni Savo Manojlović izjavio da hrvatska akcija "Oluja" predstavlja jedan od najtežih egzodusa u savremenoj istoriji i da je proterivanje stanovništva jedan od najstrašnijih zločina koji se mogu zamisliti.

"Nema veće tragedije nego kada čitavi narodi bežeći od stradanja, nestaju sa određenog prostora. U Srbiji nema osobe koja u svojoj porodičnoj istoriji nema izbegličkih tragedija", naveo je Manojlović, na društvenoj mreži X.

Kako je naveo, "nikada više niko ne sme da proteruje bilo koji narod, uključujući i naš, jer proterivanje ne sme da se dogodi ni u bilo kojoj državi, pa tako ni u Srbiji".

"Lično potičem iz porodice koja je proterivana tri puta u poslednjem veku sa Kosova i Metohije i uvek se vraćala. Tragedija izbeglištva uvek me lično dotakne. Urezale su mi se još kao detetu kolone Srba iz Hrvatske koji napuštaju svoju postojbinu pokušavajući da sačuvaju živote, nesvestan tada da ću za četiri godine sa svojom porodicom doživeti istu sudbinu", napisao je Manojlović.

Prema njegovim rečima, "ovo su Prebilovci, Bosna i Hercegovina, jedan od simbola stradanja našeg naroda".

"Početkom Drugog svetskog rata skoro celo selo je pobijeno i pobacano u jame od strane ustaša. Tek 50 godina kasnije (1990.) izvađene su kosti 4.000 stradalih Srba koji su sahranjeni u kripti crkve. Parastos je služio patrijarh Pavle, a Zdravko Šotra snimio je film "Evo naše dece", konstatovao je Manojlović.

Podsetio je da je "ubrzo počeo krvavi raspad Jugoslavije i nepune dve godine kasnije selo je ponovo spaljeno, a spomen crkva sa kostima minirana i razneta. Crkva je ponovo obnovljena nakon rata, a potomci žrtava i dalje obnavljaju ovo selo".

"Negde sam pročitao izjavu potomka jedne od žrtava: 'Mi sada živimo živote onih naših koji nisu stigli, kojima nisu dali da ih prožive'", ukazao je Manojlović.

Milićević: Najveće etničko čišćenje

Ministar bez portfelja zadužen za odnose s dijasporom Đorđe Milićević poručio je danas, povodom 29 godina od akcije "Oluja" u kojoj je proterano oko 250.000 Srba iz Hrvatske, da je reč o najvećem etničkom čišćenju u Evropi od 1945. godine.

Milićević je u saopštenju ukazao da je tada više hiljada Srba pobijeno, da je reč uglavnom o civilima, među kojima su bila i deca i da je oko 250.000 ljudi moralo trajno da napusti svoje kuće i imanja.  

"Za organizovani pogrom Srba, koji je Tuđman sproveo uz podršku NATO saveznika, do danas niko nije odgovarao", rekao je Milićević, saopšteno je iz njegovog kabineta.  

Milićević je dodao da je Hrvatska jedina zemlja Evropske unije i "verovatno u svetu" u kojoj je nekažnjen zločin ubijanja dece, "poput mališana koje su piloti hrvatskih aviona masakrirali u koloni na Petrovačkoj cesti".  

Milićević je dodao da srpski narod mora biti jedinstven i držati se zajedno bez obzira gde živi.  

"Isto tako, svi moramo složno slediti politiku predsednika Aleksandra Vučića koji hrabro i odgovorno svima u svetu jasno ističe šta je to što se dogodilo u avgustu 1995. i da Srbija nikada neće odustati od zahteva da se kazne odgovorni za genocid nad Srbima", dodao je Milićević. 

Kao što Srbi poštuju žrtve drugih naroda, tako očekuju i da drugi poštuju srpske žrtve i da se osude zverstva nad srpskim narodom, poručio je Milićević. 

Izvor: Beta, Tanjug, FoNet, Insajder