Sećanje i opomena: Obeleženo 29 godina od genocida u Srebrenici

Prisutnima se prvo obratio predsednik Upravnog odbora Memorijalnog centra Srebrenica Hamdija Fejzić, navodeći da su 29 godina "politiku prikrivanja i negiranja genocida sprovodile one snage koje su genocid osmislile i planirale i koje su godinama pružale utočište osumnjičenim i optuženim za najteže ratne zločine".

Komemoraciji prisustvuju članovi Predsedništva BiH Denis Bećirović i Željko Komšić, bošnjački ministri u Savetu ministara BiH, delegacija Vlade Federacije BiH, visoki poredstavnik u BiH Kristijan Šmit, šef delegacije Evropske unije u BiH Johan Satler, predstavnici diplomatskog kora u BiH, kao i predstavnici brojnih udruženja.

Komemoraciji prisustvuje i Usame Zukorlić, predsednik Stranke pravde i pomirenja i ministar u Vladi Srbije, kao i predstavnici Bošnjačke stranke iz Crne Gore.

U Potočare su pristigli i učesnici Marša mira posle tri dana pešačenja rutom kojom su u julu 1995. godine mnogi pokušali da stignu do slobodne teritorije. Cilj manifestacije je izgradnja, unapređenje i negovanje kulture sećanja na genocid nad Bošnjacima u Srebrenici.

Šmit: Imperativ je odbacivanje bilo kakvih pokušaja minimiziranja genocida u Srebrenici 

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit izjavio je u Potočarima da je imperativ odbacivanje bilo kakvih pokušaja minimiziranja genocida, počinjenog u Srebrenici 1995. godine.

Podsećajući da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) 23. maja usvojila Rezoluciju, kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, Šmit je istakao da se tom rezolucijom osuđuje i bilo kakvo negiranje genocida, kao i veličanje osoba koje su osuđene za ratne zločine.

"Rezolucija je jasan izraz posvećenosti međunarodne zajednice poštovanju nasleđa ubijenih", ocenio je visoki predstavnik u obraćanju na komemoraciji srebreničkim žrtvama u nekadašnjoj Fabrici akumulatora u Potočarima.

Dodao je da je izmenio Izborni zakon BiH da bi se, između ostalog, onemogućilo ratnim zločincima obavljanje javnih funkcija nakon odsluženja kazni.

Visoki predstavnik je dalje naveo da se još više od 7.600 osoba iz proteklog rata vodi kao nestalo i da je glavna prepreka za njihovo pronalaženje izostanak pouzdanih informacija o lokalitetima, na kojima se nalaze njihovi posmrtni ostaci.

"Druga stvar tiče se morala onih koji veličaju ratne zločince. To je apsolutno neprihvatljivo. Veličanje je uvreda, ako ne i pretnja. Lokalne zajednice, koje ne čine ništa protiv ovakvih morala, pogoduju negiranju ratnih zločina i veličanju ratnih zločinaca. Ovo je otvoren poziv da se suočimo s prošlošću", naglasio je Šmit.

Navodeći da vlasti Republike Srpske "osporavaju činjenice u vezi sa genocidom", on je ocenio da je to "simptom nemogućnosti suočavanja s mračnim periodom prošlosti".

"Nakon ovakvih dešavanja potrebno je međusobno uvažavanje kako bi došlo do pomirenja. To je težak put, ali put koji su vaša braća i sinovi morali preći u potrazi za bezbednom teritorijom bio je još teži…. Mi moramo raditi na održivom miru i pomirenju", rekao je Šmit.

Visoki predstavnik je naglasio da odbija da prihvati da se relativizacijom istorije može umanjiti ono što je urađeno, dodavši da je "svaki zločin zločin, bio to Kragujevac ili Jasenovac".

Šmit je rekao da zločini drugih nisu opravdanje za bilo koje zločine i pozvao sve strane u BiH da "žive zajednički u duhu Dejtona".

"Oni koji ne žele da dođu u sukob sa Kancelarijom visokog predstavnika (OHR) ili Sudom BiH, ili koji odbijaju da pretoče evropske standarde, tu su rešenja jednostavna. Niko ne može preispitivati propise. Niko ne može iskrivljavati realnost", istakao je Šmit.

Govoreći o najavi vlasti RS o "mirnom razdruživanju" od Federacije BiH, on je upozorio da je to nemoguće i neprihvatljivo, jer je u suprotnosti s pravima svih naroda u BiH.

Ocenio je da treba razmotriti načine dijaloga i uključivanje svih o eventualnim razgovorima o izmenama uređenja, dodavši da "ako za to postoji volja, biće pronađena i takva platforma".

"Zašto posle sjajne ponude Evropske unije za članstvo to ne iskoristiti da bi na ovakve dane i dešavanja dolazila sva tri člana Predsedništva. Zašto to ne bi moglo biti nešto normalno? Zašto ne bi bilo normalno da i (srpska članica Predsedništva BiH Željka) Cvijanović danas sedi ovde? BiH bi trebalo da bude primer pomirenja", zaključio je Šmit.

Obeležavanje 29. godišnjice genocida u Srebrenici obezbeđuju pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske (MUP RS), u saradnji sa ostalim policijskim agencijama iz BiH.

Majkama Srebrenice žao što Vučić nije bio sponzor Rezolucije i postao novi Vili Brant

Predsednica Udruženja "Majke enklave Srebrenice i Žepa" Munira Subašić izjavila u četvrtak 11. jula u Potočarima da joj je žao što predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije bio sponzor Rezolucije o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN).

Subašić je rekla da bi Vučić podrškom Rezolucije "postao novi Vili Brant" i da bi Bošnjaci i Srbi živeli u miru i poštovanju i da majke Bošnjakinje nisu sedele i plakale, već su probudile svest o ubijenoj deci kako se tako nešto ne bi nikada ponovilo.

"Želim da se zahvalim svim članicama, svim ambasadorima koji su glasali za Rezoluciju o Srebrenici na Generalnoj skupštini UN-a, neka znaju da pripadaju čovečanstvu. Za one koji nisu glasali ili su bili suzdržani doći će vreme da i oni glasaju, a ako ne, neka se stide", kazala je Subašić u svom obraćanju na komemoraciji srebreničkim žrtvama u nekadašnjoj Fabrici akumulatora u Potočarima. 

Navodeći da su joj ubijena 22 člana porodice, među kojima i najmlađi sin i muž samo zato što su bili muslimani, ona je istakla da su bošnjačke majke "pružile ruku svim majkama Balkana i sveta i da se sastaju i sa srpskim i hrvatskim i romskim majkama koje su izgubile decu da bi razgovarale o tome šta mogu učiniti za bolje sutra nove dece".

Erdogan: Rezolucija o Srebrenici služi da se više nigde i nikad ne desi genocid 

Na komemoraciji povodom 29. godišnjice genocida u Srebrenici emitovana je video poruka turskog predsednika Redžepa Taipa Erdogana, u kojoj je ocenio da odluka Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) da usvoji Rezoluciju o genocidu u Srebrenici treba da posluži kao primer da se takav zločin ne ponovi nigde u svetu.

Ergodan je podsetio na reči bošnjačkog ratnog lidera Alije Izetbegovića da se "ne zaboravi na genocid, jer će se genocid, koji se zaboravi, ponoviti", ističući da je palestinski narod u Pojasu Gaze i na okupiranim palestinskim područjima danas izložen zločinima sličnim onima u Srebrenici pre 29 godina.

"Međunarodne institucije i organizacije samo posmatraju ubistvo skoro 40.000 nevinih ljudi, među kojima i 16.000 dece, kao i pre 29 godina u Srebrenici", kazao je turski predsednik.

Prema njegovim rečima, "celi svet prolazi kroz ispit ljudskosti i iskrenosti", dodavši da će i "oni koji su odgovorni za varvarizam u Gazi pre ili kasnije odgovarati pred međunarodnim pravom".

"Turska će nastaviti da daje sve od sebe kako bi osigurala da pravda bude zadovoljena i da počinioci genocida odgovaraju", kazao je Erdogan.

Turski predsednik izrazio je žaljenje zbog postojanja onih koji i dalje negiraju genocid u Srebrenici i koji, uprkos presudama međunarodnih sudova, veličaju ratne zločince.

Naglasio je da sa zabrinutošću prati i "napade i maltretiranja ljudi koji su se posle rata vratili u svoje domove".

"Od lokalnih vlasti očekujemo da učine svoj deo posla kako bi se svaki građanin BiH, bez obzira na etničku pripadnost, osećao sigurno tamo gde živi. Kako bi se održali trajni mir i stabilnost u BiH, moraju se potpuno napustiti sve vrste govora mržnje. Mi moramo tražiti načine širenja kulture mira, tolerancije i pomirenja", rekao je Erdogan.

Dodao je da želi da se u BiH postigne unutrašnji konsenzus, koji će obuhvatiti sve segmente.

"Svi bi trebali da imaju na umu da od sukoba i napetosti niko neće imati koristi. Turska će nastaviti davati sve od sebe da dođe do transformacije BiH u mesto stabilnosti, mira i prosperiteta. Uvek ćemo nastaviti pružati bezuslovnu podršku teritorijalnom integritetu, političkom jedinstvu i suverenitetu BiH", naveo je Erdogan.

Bećirović: Velika sličnost između velikosrpske politike iz 1990-tih i danas 

Predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović izjavio je u Potočarima na komemoraciji povodom 29. godišnjice genocida u Srebrenici da postoje velike sličnosti između, kako je naveo, velikosrpske politike 90-tih godina prošlog veka i danas.

"Odnos snaga, istorijski kontekst devedesetih i danas nisu isti, ali postoje brojne sličnosti i to ne smemo potceniti", rekao je Bećirović, dodavši da BiH mogu sačuvati samo država i institucije.

On je istakao da posebno poštovanje treba iskazati majkama Srebrenice, navodeći da njihova borba za istinu i pravdu podseća na važnost individualnog delovanja.

Naveo je da je današnja komemoracija u Potočarima prva od kako je u Generalnoj skupštini UN usvojena Rezolucija o genocidu u Srebrenici, dodajući da je to bila "jedna od najvažnijih političkih i moralnih pobeda BiH u 21. veku".

"Sprovođenje rezolucije je počelo i iko je ne može zaustaviti… Dokle god bude postojala ljudska civilizacija, 11. jul će biti Međunarodni dan sećanja na genocid i to ne može niko izbrisati", kazao je Bećirović.

Dodao je da uvažava Srbiju i njene građane i da "ne stavlja znak jednakosti između režima i ljudi", naglašavajući da želi mir i ravnopravnu saradnju, ali da "to ugrožava politika režima u Beogradu".

"Politika koja je i na Rezoluciji pokazala da poraze pokušava pretvoriti u pobede. Bosansko-hercegovačka politika ne sme pobedu pretvoriti u poraz…. Implementacija Rezolucije ne zavisi od onih koji je nisu uspeli zaustaviti, zavisi od nas pod uslovom da ne prihvatimo narativ negatora genocida", naveo je Bećirović.

Prema njegovim rečima, sudovi UN proglasili da je počinjen genocid i da je počinjen udruženi zločinački poduhvat, ali  organi Republike Srpske prete državi BiH.

Premijer Federacije BiH Nermin Nikšić izjavio je da bi bilo sjajno da su se danas u Srebrenici okupili predstavnici sva tri naroda u BiH i "nazvali stvari pravim imenom“.

"Da su rekli da je ovde bio genocid, da je to činjenica, da se izvinjavamo i da niko od ovih koji su sad ovde nije to uradio", kazao je Nikšić.

U Fabrici akumulatora u Potočarima završena je komemoracija, posle čega je počeo verski obred za 14 srebreničkih žrtava, koje će danas biti sahranjene u Memorijalnom centru.

Verski obred predvodi poglavar Islamske zajednice u BiH Husein Kavazović.

Gati-Santana: Današnji dan prekretnica, 11. jul u UN priznat kao Međunarodni dan sećanja na genocid 

Predsednica Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (MRMKS) Graciela Gati-Santana izjavila je u Potočarima da je današnji dan prekretnica u obeležavanju genocida u Srebrenici, jer je u Ujedinjenim nacijama (UN) doneta Rezolucija o Srebrenici, kojom je 11. jul priznat kao Međunarodni dan sećanja na genocid.

"Haški tribunal i mehanizam osudili su sedam visokopozicioniranih vojno-političkih zvaničnika za genocid. Iako je mehanizam zaključio predmete u vezi sa glavnim krivičnim delom, uverena sam da će domaće pravosuđe nastaviti da traži odgovornost i da nekažnjavanje neće prevladati", kazala je ona, obraćajući se na komemoraciji srebreničkim žrtvama.

Ministarka evropskih poslova Crne Gore Maida Gorčević rekla je na komemoraciji da "odricanje istine o prošlosti znači odricanje od bezbrižne budućnosti".

"Među onima koji danas najteže pate nalazimo primere hrabrosti. Uzorno je neposustajati u borbi za ispunjenje pravde. U ime Crne Gore, izražavam najdublje saučešće", kazala je ona.

U mnogim gradovima u Federaciji BiH odata je pošta srebreničkim žrtvama, ali današnji dan nije proglašen danom žalosti u celoj BiH, jer su protiv toga glasali srpski ministri u Savetu ministara BiH.

Sahranom 14 srebreničkih žrtava završeno obeležavanje 29. godišnjice genocida u Srebrenici 

U Memorijlanom centru Potočari su sahranjeni posmrtni ostaci 14 srebreničkih žrtava, ubijenih tokom ofanzive srpskih snaga na Srebrenicu u julu 1995. godine, čime je završeno obeležavanje 29. godišnjice genocida u Srebrenici.

Najmlađa žrtva sahranjena danas je Beriz Mujić iz Zvornika, koji je imao 17 godina kada je ubijen, dok je najstarija žrtva Hamed Salić, koji je imao 68 godina kada je u leto 1995. godine nestao na području Žepe.

Prethodno je održan verski obred i klanjana dženaza žrtvama, koju je predvodio poglavar Islamske zajednice u BiH Husein Kavazović.

Verskom obredu prisustvovalo je hiljade ljudi iz svih delova BiH, regiona i sveta, kao i domaći i međunarodni zvaničnici.

Izvor: Beta