U skupštini izmene zakona po kojem izabrani lekar odobrava bolovanje do 30 dana
U skupštinskoj proceduri je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju kojim je predlaženo da izabrani lekar po pravilu utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 30 dana, umesto dosadašnjih 60 dana, a da nakon toga, privremenu sprečenost utvrđuje prvostepena lekarska komisija RFZO-a.
Izmene zakona o zdravstvenom osiguranju su u proceduri od 6. oktobra, a očekuje se da budu uskoro usvojene.
U predloženom rešenju ostavljena je mogućnost da izabrani lekar može da utvrdi privremenu sprečenost za rad i do 60 dana, i to kod osiguranika obolelih od malignih bolesti, onih koji su privremeno sprečeni za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, osoba sa invaliditetom i kod neposredno obavljenih hirurških intervencija, osim u slučaju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici.
Predloženim izmenama i dopunama, pitanje utvrđivanja privremene sprečenosti za rad biće racionalnije i efikasnije uređeno, a mogućnosti zloupotrebe značajno umanjene, što će doprineti ekonomičnijem raspolaganju sredstvima obaveznog zdravstvenog osiguranja.
U obrazloženju izmena zakona piše da su od početka primene važećeg Zakona o zdravstvenom osiguranju od 11. aprila 2019. godine), uočene značajne zloupotrebe u ostvarivanju prava na privremenu sprečenost za rad, odnosno uočeno je da su izabrani lekari utvrđivali privremenu sprečenost za rad osiguranika mimo utvrđenih preporuka u pogledu dužine trajanja privremene sprečenosti za rad u zavisnosti od dijagnoze, kao i bez odgovarajuće propratne dokumentacije u pogledu obavljenih dodatnih dijagnostičkih procedura i specijalističkih pregleda.
Na taj način, kako se navodi, deo osiguranika neopravdano je ostvarivao pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad u dužem vremenskom periodu, odnosno u okviru propisanih 60 dana, čime su dodatno opterećena sredstva kako poslodavaca, obzirom da za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad naknadu zarade obezbeđuje poslodavac, a tako i sredstva RFZO-a.
Ukazuje se u obrazloženju da su se sredstva obezbeđena u RFZO-u za ovu namenu kontinuirano povećavala, pa je tako u 2018. godini izdvojeno više od 13 milijardi dinara, u 2019. godini više od 14 milijardi, da bi se u 2023. godini došlo do čak 29,5 milijardi dinara.
Uočeno je da je već u 2019. godini, u odnosu na 2018. godinu, broj zahteva poslodavaca za kontrolu "bolovanja" povećan za 32 odsto.
Predloženim izmenama i dopunama racionalnije i efikasnije se, kako piše u obrazloženju, uređuje pitanje utvrđivanja privremene sprečenosti za rad osiguranika, a time značajno umanjuju mogućnosti zloupotreba, a što sve doprinosi ekonomičnijem raspolaganju sredstvima obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Članovi Vlade usvojili su nedavno i Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva kojim se usklađuje način vođenja te dokumentacije i evidencije u elektronskoj formi.
Nova zakonska rešenja predviđaju gde, na osnovu čega, kako i u kom obliku se vodi zdravstvena dokumentacija i evidencije, koji su izuzeci od propisanog pravila, ko je odgovoran za tačnost unesenih podataka, kao i obaveza zravstvenog radnika odnosno zdravstvenog saradnika da u postupku vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencija poštuje najviše standarde ljudskih prava i bezbednosti pacijenta, kao i tajnost podataka.
Precizirano je šta je zdravstveni karton, stomatološki karton, ko ga vodi, ko unosi podatke u karton i u koje softversko rešenje, kao i ko je odgovoran za tačnost podataka koji se nalaze u zdravstvenom kartonu.
U elektronskoj formi vodiće se i evidencije o imunizaciji, vođenje protokola, istorija bolničkog lečenja i drugo.
Izvor: Tanjug