Vlade Srbije i RS usvojile Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević istakao je da je Deklaracija "od izuzetnog značaja za srpski narod".

"Kada budete videli o čemu se radi, biće svima jasno koliko je ovo važno za naš narod, kako u Srbiji tako i u Republici Srpskoj", rekao je Vučević.

Deklaracija dveju vlada je doneta na sednici u okviru "Svesrpskog sabora" koji se pod nazivom "Jedan narod, jedan sabor - Srbija i Srpska" danas održava u Beogradu.

Deklaracija sadrži 49 zaključaka, stavova i ciljeva 

Deklaracija sadrži 49 zaključaka, stavova i ciljeva koje je u dobroj veri i u cilju očuvanja mira, stabilnosti, nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta, kao i u cilju intenziviranja i produbljivanja saradnje i međusobne zaštite usaglasio Svesrpski sabor srpskog naroda Srbije i Srpske.

U prvih nekoliko tačaka Deklaracije navode se detalji o tome ko čini i ko konstituiše Svesrpski sabor. 

Svesrpski sabor odbacuje razne nametane prefikse koji su dodavani ispred imenice "Srbi", jer, kako se navodi, pripadnici srpskog naroda imaju pravo da se nazivaju Srbima, ma gde trenutno živeli.

Zaključeno je da će Svesrpski sabor biti održavan svake dve godine i da se očekuje puna realizaciju procesa nacionalnog pomirenja i prevazilaženja istorijskih podela unutar srpskog naroda. 

Svesrpski sabor preporučuje institucijama Republike Srbije i Srpske da deluju jedinstveno i koordinisano i da ulože napore kako bi se zaustavila asimilacija Srba u državama regiona, ali i širom sveta.

"Republika Srbija i Republika Srpska treba da održe vezu sa pripadnicima srpskog naroda razvijanjem ličnih, kulturnih, naučnih, sportskih i svih drugih vrsta veza i odnosa", navodi se u jednom od Zaključaka.

Ističe se da Svesrpski sabor, poštujući sve veroispovesti i podržavajući slobodu veroispovesti i prepoznajući nezamenjiv značaj pripadnika srpskog naroda drugih veroispovesti, posebnu zahvalnost odaje Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja pod svojim okriljem ujedinjuje najveći deo srpskog naroda. 

"Srpska pravoslavna crkva je sačuvala srpski narod u najtežim vremenima i u biološkom, ali i u kulturnom i obrazovnom smislu", navodi se u dokumentu.

Ističe se da Svesrpski sabor prepoznaje Srpsku pravoslavnu crkvu kao jednog od stubova nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda i poziva na bližu saradnju crkvenih i državnih organa u ključnim pitanjima kao što je očuvanje tradicionalnih hrišćanskih vrednosti, očuvanje svetinje braka i porodice.

"Svesrpski sabor podržava i ulogu Srpske pravoslavne crkve u obrazovanju mladih posredstvom pedagoško-obrazovnih delatnosti".

U Deklaraciji se ukazuje da Svesrpski sabor konstatuje da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije, jedna od odrednica nacionalnog identiteta Srba, predstavlja temelj duhovnosti srpskog naroda i ugaoni kamen srpskog zavetnog i svetosavskog puta. 

Ističe se da Svesrpski sabor insistira na korišćenju punog naziva južne srpske pokrajine – Kosovo i Metohija, što albanski secesionisti izbegavaju.

"Svesrpski sabor podržava napore Republike Srbije u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, garantovanih međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 i drugim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i pravo i dužnost Republike Srbije da se posveti opstanku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", navodi se i ističe:

"Svesrpski sabor traži i smatra da svim raspoloživim pravnim, političkim, ekonomskim i drugim sredstvima moraju biti zaštićeni Srbi na Kosovu i Metohiji, kao i svi drugi Republici Srbiji lojalni građani, manastiri, crkve, srednjovekovna utvrđenja, privatna imovina, groblja i drugi ugroženi objekti".

Navodi se i da Svesrpski sabor osuđuje namerno stvaranje nepodnošljivih uslova za život Srba i progon koji nad njima sprovode Privremene institucije samouprave u Prištini. 

"Ta kontinuirana, dobro isplanirana i sveobuhvatna represija albanskih secesionista prema srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji je tokom proteklih godina rezultirala ubrzanim odlaskom Srba iz Pokrajine, kao i drastičnim pogoršanjem položaja onog dela srpskog naroda koji je, uprkos brutalnom etnički motivisanom teroru, ostao da živi na svojim ognjištima. Svesrpski sabor očekuje od Republike Srbije da nastavi da štiti prava i živote svojih građana na Kosovu i Metohiji, koristeći sve mehanizme zaštite predviđene unutrašnjim i međunarodnim pravom", stoji u Dokumentu.

Deklaracija je usvojena na proširenoj sednici vlada Srbije i Republike Srpske, kojoj su prisustvovali predsednici Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednici dveju vlada, predsednici i potpredsednici parlamenta Srbije i Srpske, predstavnika Srbija iz Crne Gore i Severne Makedonije i patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija, arhijereja i sveštenstva.

Deklaracija će biti prosleđena Narodnoj skupštinii Srbije i Narodnoj skupštini Republike Srpske na potvrđivanje.

Vučić: U Deklaraciji sa Republikom Srpskom nema reči o razdruživanju BIH

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da u "Deklaraciji o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda" koju su danas u Beogradu usvojile vlade Srbije i Republike Srpske (RS), "nema reči o razdruživanju" RS i Federacije Bosne i Hercegovine.

"Neću valjda vam ulazim u to, vi donosite svoje odluke, samo vas molim da milion puta razmislite koliko nam je svima potreban mir", rekao je Vučić.

Naveo je da Srbija "nikada neće ostaviti Srpsku na cedilu".

"Moja jedina molba za vas je da pokušate sve mirom i u razgovoru sa svim drugim narodima (u Bosni i Hercegovini), u skladu sa Dejtonskim sporazumom, sve probleme da rešavate" - kazao je Vučić.

U Deklaraciji se, kako je dodao, jasno poziva na Dejtonski sporazum i rekao da taj sporazm "nismo potpisali kao slučajni prolaznik, već kao neko ko bi morao da bude garant tog sporazuma".

"A oni će nam danas reći da nismo mi garant, kao što će nam reći - 'A gde se to provodi asimilacija?' o samom tekstu Deklaracije. Pa kako je onda moguće da od 340.000 Srba na Kosovu i Metohiji, danas imate da tamo jedva prenoći 80.000 Srba? Ako to nije asimilacija i ako to nije etničko čišćenje, ja ne znam šta je drugo. To je definicija etničkog čišćenja i asimilacije", upitao je Vučić.

U Deklaraciji, po njegovim rečima, ima reči i o Kosovu, o obavezi poštovanja Rezolucije 1244 kao dela međunarodnog pravnog poretka.

"Ali smo jasno govorili i o dijalogu kao suštinskom načinu rešavanja problema između nas i Albanaca. Ne postoji drugo rešenje sem dijaloga i insistiranja na tom dijalogu, poštovanju Briselskog sporazuma, ispunjavanja obaveza o Zajednici srpskih opština i svemu drugom", kazao je Vučić.

Dodao je da su u Deklaraciji pažljivo birane reči i da su uvaženi "određeni zahtevi Republike Srpske".

"Prihvatili smo to zato što ne možemo mi biti ti koji će ljudima iz Republike Srpske da kažemo da bolje razumemo njihove probleme nego što oni sami razumeju svoje probleme", rekao je on.

Rekao je da je Srbija bila izložena teškim pritiscima u vezi s prijemom Kosova u Savet Evrope, iako Priština nije sprovela ništa što je predviđeno Briselskim i Ohridskim sporazumima.

"Istovremeno, doneta je rezolucija o Srebrenici (u UN) za koju mi ne krijemo da je bila poprište ili mesto dešavanja užasnih i jezivih stvari i to na najsnažniji mogući način osuđujemo", kazao je Vučić.

Dodao je da Srbija nikada nije dobila odgovor zbog čega je ta rezolucija doneta ako je 2015. godine već bila doneta opšta rezolucija UN o genocidu u svetu.

"Još jedno pitanje na koje niko nije pružio odgovor: Da li je ta rezolucija (UN o Srebrenici) donela pomirenje unutar BiH i da li je donela pomirenje unutar regiona? Ne, donela je radost jednima, a bes i gnev na drugoj strani", rekao je on.

Treće i, kako je rekao, ključno pitanje je, zbog čega je doneta ta rezolucija u UN.

"Pa upravo zbog toga da bismo se mi međusobno sukobljavali, a da bi onda dolazili veliki mirotvorci iz Evrope i sveta koji će da nam drže lekcije i lupaju packe po sopstvenom nahođenju, kako misle da njima to odgovara", procenio je Vučić.

Naveo je da Srbija mora da bude otvorena za razgovor sa svima i da u današnjoj Deklaraciji jasno govori o evropskoj perspektivi.

"Mi moramo da sarađujemo s našim partnerima na Zapadu, dopalo se to nekome ili ne", dodao je predsednik Srbije.

Naveo je da je "on bio kriv" što u prethodne tri godine nisu izgrađeni Muzeji žrtava Jasenovca u Beogradu i Donjoj Gradini, navodeći da će on to ubuduće nadgledati.

Ti muzeji biće uz reku Savu "jer Sava nam je leševe iz Jasenovca donosila do Beograda, tako da ćemo naći pogodno mesto da ceo svet može i u Beogradu da vidi, i u Donjoj Gradini, kakvo je stradanje srpskog naroda bilo", kazao je Vučić.

Sve najvažnije informacije o Svesrpskom saboru potražite u našem blogu.

Izvor: Beta/Tanjug