Vučić za BBC: Srbija vodi nezavisnu politiku, cilj članstvo u Evropskoj uniji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u razgovoru za BBC istakao da je Srbija opredeljena za EU, da vodi nezavisnu srpsku politiku i želi dobre odnose sa susedima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Foto: Srđan Ilić

Vučić je u emisiji "Hardtalk" za britanski javni servis BBC, rekao da Srbija vodi nezavisnu politiku ali da je njen strateški cilj da postane punopravna članica EU.

"I uradićemo sve neophodne reforme. Ubrzaćemo sve procese i daćemo sve od sebe da to završimo do kraja 2026. To ne znači da ćemo biti deo EU 2027. ili 2028 Ali hoćemo li reći najgore o našim tradicionalnim prijateljima i partnerima sa istoka, mi to danas imamo dobre odnose“, rekao je Vučić, prenela je danas Radio-televizija Srbije (RTS).

Na pitanje voditelja Stivena Sakura "da u EU vide znake nepoštovanja osnovnih ljudskih prava u Srbiji kao što su sloboda štampe i nezavisno pravosuđe, i da smatraju da se na taj način Srbija udaljava od EU", Vučić je rekao da je u poslednjem izveštaju Evropske komisije navedeno da je Srbija ostvarila ograničen napredak, što, kako je dodao, ne znači nazadovanje.

"Ograničeni napredak nije i ne znači nazadovanje. Ali slažem se sa Vama da postoje hiljade stvari koje su nam potrebne, na kojima treba da radimo i zato ih sada menjamo", rekao je Vučić.

Rekao je da zato Srbija blisko radi sa ODIHR-om na poboljšanju propisa oko izbornih procesa i ostalog.

"U tom izveštaju EU ste videli da su rekli da privreda Srbije ide savršeno. Ali niste bili zainteresovani da to kažete. A ovo drugo su pitanja koja treba da unapredimo i ja se slažem sa njima", rekao je Vučić koji je ukazao da je zadovoljan sa ekonomskim razvojem Srbije i da je fokusiran na ekonomske reforme u budćnosti, i da sanja o Ekspu 2027.

Odgovarajući na pitanje oko odnosa Srbije i Rusije i konstatacije da su se energetske veze dve zemlje produbile od početka ruske invazije na Ukrajinu Vučić je rekao da je trgovinska razmena Srbije i Rusije duplo manja nego što je bila, i da se Beograd trudi da diverzifikuje energetske izvore zbog čega je izgrađen interkonektor između Srbije i Bugarske.

"Zato smo počeli, ne samo da pregovaramo, već i da kupujemo gas od Azerbejdžana, ali i dalje dobijamo velike količine gasa iz Rusije“, rekao je Vučić.

Govoreći o sankcijama Rusiji, rekao je da Srbija sama odlučuje.

"Kao što vidite, imam samo jednu stolicu. Nema dve stolice. A naša stolica je da to znači da sami donosimo odluke. To znači da smo podržali Ukrajinu kada je u pitanju humanitarna pomoć, finansijska“, rekao je Vučić.

On je rekao da je u poslednje dve i po godine sa predsednikom Rusije jednom razgovarao kada mu je Vladimnr Putin čestitao telefonom 80. godišnjicu oslobođenja Beograda.

U odgovoru na pitanje o masakru počinjenom u Srebrenici tokom rata, 1995. godine, u , kao i inicijativi da se taj zločin definiše u UN kao genocid Vučić je naglasio da "niko ne negira šta se desilo u Srebrenici".

"Uvek sam bio spreman da priznam da je to bio strašan masakr", kazao je Vučić i podsetio da je otišao u Srebrenicu, sagnuo glavu i odao poštu žrtvama, ali i da je tamo bio napadnut.

Rekao je da su u UN kvalifikovanje tog masakra kao genocid pokrenuli Nemci i Bošnjaci kao političku inicijativu.

"Mi to smatramo političkom inicijativom. Kao što ste videli, 109 zemalja deli naše stavove. Ljudi nisu razumeli zašto neki drugi masakri ili neki drugi veliki zločini nisu prepoznati ili priznati kao genocid. A ako je reč o saosećanju, ako je reč o odavanju pošte žrtvama, uvek sam spreman da to uradim. Verujem u pomirenje u regionu, ali ne verujem u tu vrstu narativa koji će uvek donositi nove političke sukobe i nove nevolje“, rekao je Vučić.

Negirao je da je i dalje prisutna velikosrpska ideologija i rekao da se u usvojenoj deklaraciji na skupu u Beogradu u potpunosti podržavae sporazum iz 1995, i rekao da ponavlja da podržava teritorijalni integritet BiH "u skladu sa međunarodnim javnim pravom i datumom sporazumu i teritorijalnom integritetu Republike Srpska u okviru BiH".

Vučić je naglasio da Srbija ima svoje granice u skladu sa Ustavom i međunarodnim pravom.

Govoreći o odnosu Beograda i Prištine rekao je da u procesu normalizacije nije traženo de fakto priznanje Kosova i da "tako nešto nigde nije ni napisano ni rečeno".

"Normalizacija znači da živimo u miru, stabilnosti, spokoju, da imamo slobodan protok robe, kapitala, ljudi, usluga, da razvijamo naše privrede, da počnemo da razgovaramo o različitim pitanjima i da pokušavamo da ih rešimo", rekao je Vučić.

On je istakao i da su mir i stabilnost na Kosovu i Metohiji pitanje za one koji su "otvorili Pandorinu kutiju”.

Predsednik Srbije je naveo da je promenio mnoge stavove, ali i da nije promenio pogled na, kako je rekao, nezakonite radnje koje se preduzimaju protiv Srbije, jer se poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, a pitanje je zašto je Srbija bombardovana bez odluke Savegta bezbednosti UN.

Upitan  šta se promenilo od njegove političke pozicije u mladosti i članstva u Srpskoj radikalnoj stranci, koja je kako je rekao tokom raspada Jugoslavije zastupala ideologiju Velike Srbije, i sada kao lidera druge partije i predsednika zemlje, rekao je da se svakako promenio. 

"Stariji sam 30 godina i svakako sam se promenio, ali iako se neću sa Vama složiti kada je reč o dešavanjima na prostoru bivše Jugoslavije, kao i ulozi koju su u tome imale zapadne zemlje i neke druge, menjajući se shvatio sam da je ekonomija od ključne važnosti za budućnost zemlje, a nemoguće je bilo šta uraditi ako nemate mir i stabilnost", rekao je Vučić za BBC.

Izvor: Beta