Žiofre uručio izveštaj EK Ani Brnabić: Napredak u pravosudnim reformama, nema pomaka u usklađivanju sa sankcijama EU (VIDEO)
Ograničeno - to je ukratko ocena Evropske komisije o tome kako Srbija napreduje na putu evrointegracija. I dok na polju ekonomije dobijamo dobre kritike, kada je u pitanju borba protiv korupcije i organizovanog kriminala od koje sve zavisi - nema mnogo pohvala. Kao i u svakom izveštaju do sada, i u ovom je jedna rečenica nepromenjena: “Normalizacija odnosa sa Kosovom jedan je od ključnih uslova za članstvo Srbije u Evropskoj uniji.”
Šef Delegacije Evropske unije Emanuele Žiofre izjavio je u sredu, 8. novembra da je proširenje je centralna tema EU i da postoji šansa za to koju bi trebalo iskoristiti.
Žiofre je, nakon sastanka sa premijerkom Anom Brnabić na kome joj je uručio Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu, istakao da je Srbija nastavila pravosudne reforme i da izvrštaj ukazuje na napredak u toj oblasti.
Žiofre je rekao da su usvojena dva važna medijska zakona koji će pojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
On je istovremeno ukazao da Brisel ne vidi napredak u usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU.
“Ne vidimo progres u spoljnoj politici kada je u pitanju usklađivanje sa restriktivnim merama EU”, rekao je Žiofre.
Moramo da radimo više i napornije unutar EU u zemljama kandidatima kako bismo ostvarili cilj - poruka je da prilika postoji i da treba da je iskoristimo, rekao je Žiofre i dodao da je to deo mnogo šireg paketa proširenja koji je danas EK usvojila.
Žiofre je rekao da je premijerki predao sa ovim izveštajem i novi Plan rasta za Zapadni Balkan koji je bio deo ovog paketa, a za koji je EK predložila da se opredeli šest milijardi evra, dve milijarde bespovratne pomoći dok su četiri povoljni zajmovi.
"Ključna poruka koja je došla iz Brisela je da ovo nije paket kao svake godine, drugačiji je, istorijski je, komisija je preproručila otvaranje pregovora sa dve zemlje, Ukrajinom i Moldavijom i spremnost za otvaranje pregovora sa njima po određenim uslovima, kao i da se dodeli kandidatski status Gruziji i ovaj Plan rasta za ZB", rekao je Žiofre.
Poruka u osnovi svih ovih odluka je da je proširenje centralno pitanje EU, naglasio je Žiofre.
On je naveo da će sredstva za zemlje Zapadnog Balkana predviđena Planom za rast zavisiti od sprovođenja reformi, kao i da će se to odnositi i na ispunjavanje obaveza predviđenih sporazumima "između Srbije i Kosova" i to od Briselskog sporazuma.
"Kada je reč o Kosovu i Srbiji, sprovođenje napretka u normalizaciji odnosa je važan uslov i nije nužno povezan sa ponašanjem obe strane. Svaka strana ima svoj spisak obaveza koje mora da realizuje od Briselskog sporazuma pa nadalje", istakao je Žiofre odgovarajući na pitanje novinara da li će se uslovljavanje odobravanja sredstava odnositi i na dijalog između Beograda i Prištine.
Imamo čitav niz sporazuma, a posednji u nizu je Ohridski sporazum i njegov aneks, rekao je Žiofre.
"Dakle, to će biti deo naše procene ispunjavanja uslova da bismo odobrili plaćanja", dodao je Žiofre.
Brnabić: Prepoznat napredak
Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je Evropska komisija prepoznala jasan napredak Srbije u evroitengracijama jer u njenim godišnjem izveštaju nigde nije zabeleženo nazadovanje, a da je u svim osim u tri oblasti zabeležen napredak.
Brnabić je nakon sastanka sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom, koji joj je uručio Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu, rekla da je pravosudnu reformu država sama iznela dok je opozicija čak opstruirala taj proces.
Kako je rekla, to je nešto sa čime svi građani Srbije treba da se ponose.
"To je teška reforma i izgurali smo je sami, nismo tu imali podsticaj ni od organizacija civilnog društva ni od relevantnih organizacija koje govore da su za evropske integracije, ni, nažalost od opozicije, koja govori da je za evropske integracije. Imali smo samo kočenje i opstrukciju tog procesa koji je bio u najvećoj meri praćen i podrškom od Saveta Evrope i Venecijanskom komisijom i svima ostalim. Dakle, izgurali smo ovo i nastavljamo dalje, ali tu imamo izvestan napredak i bolju ocenu nego 2022.", rekla je Brnabić.
Dodala je da je Srbija imala ograničeni napredak u borbi protiv korupcije.
"Imali bismo bolju ocenu da smo usvojili strategiju u borbi protiv korupcije, preuzimam odgovornost na sebe, nismo dovoljno brzo radili, iako sam upozoravala čitav tim iz Vlade Srbije da moramo da radimo brže i na vreme. Ostavili smo stvari za zadnji čas, nadali smo se da ćemo brzo dobiti komentare EK, radili smo sa GRECO, imali su dodatne komentare na strategiju borbe protiv korupcije, želeli smo da uradimo dobru strategiju i zato smo kasnili, i zbog toga je ograničen napredak", objasnila je premijerka.
Naglasila je da garantuje da će Srbija u naredna dva do tri meseca napraviti strategiju i uzeti u razmatranje sve ostale preporuke Saveta Evrope i EK.
"Važno je da je 2022. došlo do povećanja broja pravosnažnih presuda za korupciju na visokom nivou u odnosu na 2021. i tu imamo dobar napredak. To je ono što se konkretno meri i imamo veći broj novih istraga. To su pokazatelji koji su važni za naše građane", poručila je Brnabić.
Brnabić je istakla da je važan i porast finansijkih istraga i oduzimanja imovine, ocenivši da je to dobro za borbu protiv korupcije.
Ona je navela da izveštaj Evropske komisije govori da je ekonomija u Srbiji na dobrom nivou pripremljenosti i da je ostvarila izvestan napredak.
"Ekonomija ima bolju ocenu nego prošle godine. Izvestan napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, povećana ocena pripremljenosti za članstvo u EU u ekonomskim kriterijumima", rekla je premijerka.
Kako je navela Brnabić, ostvaren je napredak u pogledu usvajanja novih fiskalnih pravila, a stabilnost bankarskog sektora je očuvana.
"Konstatovano je da se struktura privrede dodatno poboljšala, a javne investicije ostale na visokom nivou sa ciljem rešavanja ozbiljnih infrastrukturnih nedostataka nakon mnogo godina nedovoljnog ulaganja", rekla je premijerka.
Srbija je ostvarila dobar napredak u transformaciji u privredi, kazala je premijerka citirajući Izveštaj EK.
"I ovo je prvi put da je konstatovan napredak na ovaj način u ovoj oblasti. Ove godine, došlo je do određenog ubrzanja u reformi upravljanja javnim preduzećima, preduzećima u državnom vlasništvu, a posebno u sektoru energetike", ističe premijerka.
Brnabić se osvrnula na kritike koje su vlasti upućene prilikom usvajanja zakona koji se tiču upravljanja javnim preduzećima i rekla da su dobijene najpozitivnije ocene od EK.
Kada je reč o oceni spoljne politike Srbije, ona je kazala da nema ni napredovanja, ali ni nazadovanja, te da je to posledica toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
"Ali, nemamo nazadovanja. Prošle godine smo ga imali, tako da bih ja ovo uvrstila kao pozitivan osvrt u ovom izveštaju", rekla je Brnabić.
Što se tiče ocene dijalog Beograda i Prištine, ističe premijerka, konstatovano je da je Srbija ostala posvećena i angažovana u dijalogu. Brnabić ističe da je ovo treći godišnji uzastopni izveštaj o napretku koji je pripremila EK za Srbiju, u kome se pozivaju države članice EU da se otvori Klaster tri - konkurentnost i inkluzivni rast.
"Za taj Klaster smo mi bili spremni i 2021. godine. I te godine i naredne je EK preporučila državama članicama da se taj Klaster otvori. I ja sam danas sa specijalnim izaslanikom Francuske za zapadni Balkan i Žiofreom zamolila da države članice poslušaju ove godine EK i otvorimo taj Klaster tri", rekla je premijerka.
Izvor: FoNet, Tanjug