Jezik

sr

en
Istraživanje u toku: CENA KOSOVSKE ILUZIJE

Telekom Srbija u registru Republike Kosovo još od 2015.

Ilustracija
Ilustracija

Sporazum o telekomunikacijama povod je za novo zbunjivanje javnosti i suprotstavljene tvrdnje Beograda i Prištine o tome šta je zapravo dogovoreno u Briselu. Dok Beograd tvrdi da je Srbija vlasnik pozivnog broja za Kosovo, Priština tvrdi da je Kosovo dobilo međunarodni broj. Obe strane saopštavaju da će Telekom biti registrovan za rad na teritoriji Kosova, a istovremeno ignorišu činjenicu da je to urađeno još prošle godine, odnosno da je državno srpsko preduzeće već registrovano u zvaničnom registru, za koji se navodi da je “registar Republike Kosovo”.

MTS doo, firma koja je upisana u kosovski registar 12. oktobra prošle godine, u vlasništvu je Telekoma Srbija. Kao aktivnosti ove firme navode se telekomunikacijske i internet usluge.

Dok i Beograd i Priština proglašavaju pobedu u poslednjoj rundi pregovora, potpuno je neprimećeno ostalo to da je državni Telekom već priznao kosovski registar firmi. Ovo je samo jedan u nizu primera šta se zapravo dešava u pozadini zvanične politike “Kosovo je Srbija”.

Dijalog u Prištini: Dva učesnika, dva “pobednika”

Sporazum o telekomunikacijama različito je predstavljen u Beogradu i Prištini. Obe strane su zadovoljne postignutim dogovorom, ali su javnosti predstavile različite informacije o tome što je dogovoreno.

Direktor Kancelarije za Kim Marko Đurić je rekao da je sporazum o telekomunikacijama s Prištinom omogućio nesmetan rad i očuvanje kompletne imovine Telekoma na Kosovu i da je Srbija vlasnik pozivnog broja za Kosovo.

S druge strane, Edita Tahiri je navela da je dogovoreno izdavanje "privremene i ograničene dozvole operateru mobilne telefonije MTS, koji će biti registrovan prema zakonima Kosova", a da je država Kosovo dobila međunarodni pozivni broj 383, nad kojim će imati pun suverenitet.

Kako je saopštila kancelarija Edite Tahiri, ovim sporazumom se predvida da "Srbija uputi pismo Međunarodnoj uniji za telekomunikacije, u kom navodi da se slaže da Kosovu bude dodeljen pozivni telefonski broj, dok je rok za realizaciju ovoga 3. decembar".

I direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić navodi da je dogovorom predviđeno da Srbija zatraži pozivni broj, ali on tvrdi da će Srbija tražiti taj broj za sebe, tj. za geografsku oblast, a ne državu.

"Telekom Srbija i država Srbija ostaju jedini članovi Međunarodne telekomunikacione unije i tim brojem raspolaže Srbija", naglasio je Đurić i upitao: „Kakav je to državni pozivni broj ako znamo da oni nisu država?"

Da je reč o manipulaciji činjenicama u cilju dobijanja političkih poena s obe strane potvrđuje to što je kompanija već registrovana u kosovskom registru. Državni Telekom je još u oktobru prošle godine priznao ovu kosovsku instituciju, a mnogi privatnici su to uradili i mnogo ranije, među prvima oni koji su bili najglasniji u odbrani srpstva na Kosovu.

Kosovo je srce Srbije, ali iznad svega lični interes

Kako je objavljeno u serijalu Insajdera Patriotska pljačka još 2012, oni koji su bili najglasniji u borbi protiv nezavisnosti Kosova istovremeno su, na svoje ime ili preko članova porodica, registrovali firme u kosovskom registru, čime su, praktično, priznali Republiku Kosovo.

Registracija u kosovskom registru znači da je neko morao da popuni određeni formular na kom piše „Republika Kosovo”.

Kako je Insajder objavio pre četiri godine, u kosovskom registru bila je registrovana firma Zorana Jakšića, brata Marka Jakšića, prvog čoveka DSS-a za Kosovo. Firme u kosovskom registru imali su i Bojan Jakovljević, prvi čovek SNS-a za Kosovsko-mitrovički okrug, kao i Slaviša Milentijević, član SRS-a i član Skupštine Opštine Leposavić.

Među onima koji su još 2012. imali firme u kosovskom registru, čime su priznali Republiku Kosovo, bio je i Zvonko Veselinović. Za njega se sumnja da je jedan od organizatora nereda na barikadama 2011.

Osim privrednika sa severa Kosova koji imaju svoje firme još iz perioda Unmik administracije, postoje, prema istraživanju Insajdera, i oni koji su svoje firme osnovali posle proglašenja nezavisnosti Kosova.

Istraživanje Insajdera pokazalo je i da politika “Kosovo je Srbija”, dok istovremeno država Srbija nema nikakvu kontrolu na toj teritoriji, otvara prostor za brojne zloupotrebe na štetu budžeta Srbije. Dok se broje pobede i porazi u briselskom dijalogu, uz popularne političke parole, činjenica je da državne institucije nisu utvrdile ko su odgovorni za brojne zloupotrebe novca iz budžeta Srbije namenjenog ugroženim Srbima na Kosovu. Te zloupotrebe su bile moguće upravo zato što država nema nikakvu kontrolu da li je taj novac stizao do onih kojima je namenjen.

CENA KOSOVSKE ILUZIJE