Jezik

sr

en
Istraživanje u toku: CENA KOSOVSKE ILUZIJE

Bez odgovora UNMIK-a i Evropske komisije na pitanja Insajdera o Trepči

Iz Evropske komisije i UNMIK-a nisu odgovorili na pitanje Insajdera kako je moguće da u kosovskoj skupštini bude usvojen Zakon o Trepči kojim je 80 odsto vlasništva u tom preduzeću pripalo Vladi Kosova.

Novinari Insajder.neta uputili su pitanja portparolki EK Maji Kocijančič povodom Zakona o Trepči neposredno pre usvajanja. Međutim, do danas nismo dobili odgovor na pitanje da li postoji pravni osnov da Skupština Kosova donese ovakav zakon i da li je o tome bilo reči u pregovorima Beograda i Prištine.

Danas u 11.00 se održava sednica Vlade Srbije, na kojoj se očekuje da državni vrh zauzme stav o postupanju države u slučaju Trepče i Sporazuma o telekomunikacijama. Prema pisanju Blica, premijer Srbije Aleksandar Vučić održao je konsultacije s ministrima i ambasadorima pojedinih zemalja povodom kombinata Trepča.

U međuvremenu, Kocijančič je juče na konferenciji za štampu poručila da bi se o “nekom pitanju razgovaralo u okviru dijaloga, obe strane moraju da pristanu na to”. Iz ovog odgovora naslućuje se da u Briselu nije bilo reči o imovini, niti o statusu rudnika Trepča.

Dok opozicija u Srbiji tvrdi da je ovaj čin Skupštine Kosova rezultat pregovora Vlade Srbije i Prištine u Briselu, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je da je pitanje imovine nekoliko puta predlagano u Briselu, ali da nikada nije bilo odobreno. Iz Prištine takođe navode kako nije bilo reči o imovini tokom briselskih pregovora.

Prema istraživanju novinara Insajder.neta činjenica je da je donošenje Zakona o Trepči samo poslednji korak nakon niza odluka kojima je Trepča postepeno prelazila pod ingerenciju kosovskih vlasti.

Rudarsko-metalurški gigant od 2000. je u nadležnosti UMNIK-a. Međutim, nije poznato pod kojim uslovima je UNMIK prepustio upravljanje Trepčom kosovskoj Agenciji za privatizaciju. Ova agencija je 2009. preregistrovala kompaniju tako što je sedište kompanije koje je bilo u severnom delu Kosovske Mitrovice prebacila na adresu u južnom delu tog grada pod kontrolom Prištine. 

Novinari Insajder.neta uputili su portparolu UMNIK-a pitanja kada su i kako nadležnosti UNMIK-a nad Trepčom prebačene na na Agenciju Kosova za privatizaciju. Na taj način rudnik Trepča praktično je pripao kosovskoj vladi. Međutim, još nismo dobili odgovor na to pitanje.

Ovo preduzeće registrovano je i u srpskom i u prištinskom privrednom registru. Prema Agenciji Srbije za privredne registre, Trepča je akcionarsko društvo registrovano kao Holding Rudarsko-metalurško-hemiijski kombinat AD Trepča, s vlasničkom strukturom u kojoj je većinski akcionar Vlada Srbije preko Fonda za razvoj s oko 55 odsto akcija, dok su ostali akcionari Progres, Beobanka, 14. oktobar, Jugobanka, Dunav. U kosovskim institucijama registrovana su dva odvojena dela Trepče, kao što je UNMIK i 2000. podelio na Jug i Sever.

Zakon o vlasništvu nad Trepčom radi privatizacije?

Među političkim partijama na Kosovu traje polemika o razlozima za usvajanje Zakona o vlasništvu nad Trepčom. Poslanici vladajuće partije tvrde da je Zakon važan zbog potvrđivanja državnosti Kosova i ekonomskog razvoja, dok pojedini poslanici opozicije na Kosovu kritikuju Zakon tvrdeći da je on samo uvod u privatizaciju Trepče, što smatraju štetnim za građane Kosova. Donošenje Zakona o Trepči dovodi se u direktnu vezu s navodnim ponudama koje su kosovskoj vladi stigle za eksploataciju rude.

Međutim, i poslanik vladajuće Demokratske partije Kosova Sali Beriša Šalja je pre izglasavanja zakona istakao da restrukturiranje Trepče otvara vrata stranim investitorima, prenela je Kohanet.

“Ovaj zakon otvara put za revitalizaciju i restrukturiranje i otvoriće vrata stranim i domaćim investitorima koji su neophodni za ekonomiju Kosova", rekao je Beriša Šalja.

Privatizaciji Trepče najoštrije se protivi opoziciona stranka Samoopredeljenje.

Privatizaciju Trepče u jednom trenutku je razmatrala i Vlada Srbije, koja je 2013. pokušala upravo da spreči donošenje zakona o Trepči u kosovskoj skupštini tako što će naći zainteresovane za početak procesa privatizacije ovog kombinata.

U maju 2013. konzorcijum Nju dženerejšn pauer iz SAD potpisao je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji s Rudarsko-metalurškim kombinatom Trepča iz Zvečana, a koji je trebalo da omogući povećanje obima proizvodnje, otvaranje radnih mesta i investicije u Trepči.

Godine 2015. tadašnji ministar Privrede Željko Sertić izjavio je da će Srbija po svom zakonu pokrenuti proces privatizacije ovog kombinata ako kosovske institucije ne budu povukle predlog spornog zakona koji je i u januaru 2015. razmatran u kosovskom parlamentu.

Međutim, iako je Sertić tada rekao da su za Trepču već stigla četiri pisma o zainteresovanosti iz inostranstva, i to iz SAD, Kanade, Švajcarske i Mađarske, a da postoje i dve zainteresovane kompanije iz Srbije, do ove privatizacije nikada nije došlo.

Proces privatizacije je obustavljen pošto je u kosovskoj skupštini povučen zakon, a Beograd je odluku o da obustavi privatizaciju predstavio kao znak dobre volje uoči nastavka pregovora u Briselu, uz najavu da će to biti jedna od tema dijaloga s Prištinom.

CENA KOSOVSKE ILUZIJE