Jezik

sr

en
Istraživanje u toku: DRŽAVNA PLJAČKA DRŽAVE

Transkript treće epizode

Iz predizbornog programa DOS-a: Kao građani Srbije, a istovremeno i kao kandidati za narodne poslanike želimo da celoj javnosti damo na znanje da, kada budemo izabrani u Skupštinu, nameravamo da ukinemo funkcionerske privilegije, prekinemo dosadašnji maćehinski odnos vlasti prema građanima i iz korena promenimo sadašnju neuspešnu državnu politiku. Građanima Srbije se na izborima pruža šansa da izmene sastav Skupštine i Vlade i spreče njihovo dalje neodgovorno, nezakonito i bahato raspolaganje narodnim novcem. Imamo priliku da zamenimo dosadašnje korumpirane političare pravim narodnim predstavnicima. Država ne sme više da bude zaštitnik neradnika i kriminalaca i paravan za lično bogaćenje državnih i partijskih funkcionera.

Mlađan Dinkić, po preuzimanju dužnosti guvernera NBJ, decembar 2000: Danas sam sa svojim najbližim saradnicima razmatrao ponudu Biroa za kontrolu inostranih sredstava, koji nas je obavestio da su ušli u trag milijardu dolara novca koji je prebačen na Kipar. Radi se po svemu sudeći o novcu koji je prethodni režim prebacivao na Kipar od devedesetih godina na ovamo. Ponuđena nam je tehnička pomoć i biće osnovan anketni odbor u okviru Narodne banke Jugoslavije koji će pokušati da novac koji je prebačen na Kipar, a vlasništvo je građana ove zemlje, bude vraćen u zemlju.

B92: U zemlju nije vraćen ni deo novca koji je tokom sankcija opljačkan od građana i iznet na Kipar. Istraga o tome i pored svih dokaza nikada nije vođena, naprotiv, omogućeno je onima koji su učestvovali u najvećoj pljački države da nesmetano legalizuju svoj novac i da postanu još bogatiji. Insajder je došao do dokaza da je vlast posle 5. oktobra mogla odmah da vrati u zemlju 1,6 milijardi dolara tokom sankcija iznetih na Kipar u džakovima. Za tu količinu iznetog novca u kešu postojali su i postoje svi dokazi. Imena ljudi koji su iznosili novac i brojevi računa na koje je taj novac polagan. Dokazi postoje uglavnom za novac koji je iznet preko carine, čime je oštećen budžet. To je bio novac poreskih obveznika ove zemlje. Putem drugih transakcija izneto je, prema nezvaničnim procenama, ukupno od pet do 11 milijardi dolara. Postavlja se pitanje zašto nikada do sada nije pokrenuta istraga i zašto niko nije ispitivao poslovanje i sumnjive transakcije danas uspešnih biznismena.

U potragu za novcem iz Srbije išli su Mlađan Dinkić, Velimir Ilić, Vladan Batić, predstavnici FIA, NBJ, DB-a, haški istražioci. Svi oni danas imaju različite tvrdnje o tome zašto se odustalo od vra'anja u zemlju.

Mlađan Dinkić: Ja sam otišao početkom 2001. na Kipar sa svojim saradnicima i zaista nismo našli tajne račune, to nisu bili tajni računi, to su bili računi of šor kompanija u dve-tri banke na Kipru, pre svega u Beogradskoj banci na Kipru, njenoj of šor jedinici Cobu, međutim, našli smo ogromne kutije materijala sa imenima kompanija, fasadnih, sa uplatama novca na te račune, sa isplatama sa tih računa. I pošto nismo mogli neograničeno da boravimo na Kipru, mi smo tražili dozvolu i sve te papire smo poneli u Beograd i to je ostalo u policiji. Kasnije su ljudi u policiji pretraživali te račune i došli smo do toga da su to tragovi zaista unošenja novca na Kipar i zatim plaćanja sa tih računa. Međutim, posle samo mesec dana dublje analize shvatio sam da će to biti zapravo težak posao imajući u vidu da se taj novac prebacivao na račune čak 50 zemalja.

Dragoljub Janković, izvršni direktor Ekonomskog instituta EU: Što se mene lično tiče, a i Evropske unije, ja mislim da je to smešno zaista, zato što ako vi znate da je u 50 zemalja otišao novac, najlogičnija stvar je da se uspostavi saradnja s tih 50 zemalja da se proba doći do toga novca jer ako je novac otišao u tih 50 zemalja on je na nekakav način morao da bude upotrebljen, ili stavljen u nekakve tokove finansijske ili odatle, iz tih 50 zemalja opet promenio neku destinaciju. Znači, vi ne možete reći samo - otišao je u 50 zemalja i tu staviti tačku.

Masis der Partogh, urednik nedeljnika Financial Mirror: Na Kipru se nalaze sva dokumenta koja pokazuju gde je novac, ko ga je uzeo, kuda je otišao, ko je i šta plaćao. Verujem da svi državni aparati sve do danas u Beogradu koji imaju kopije tih dokumenata nisu izvršiti dovoljan pritisak kao što je trebalo. Da su izvadili dovoljno dokumenata koja postoje u skladištima bivše Beogradske banke Kipar danas ne bi ni bio član EU zato što bi bilo vrlo očigledno da su Kiprani u državnom aparatu i na različitim mestima znali vrlo dobro da se desilo pranje prljavog novca.

B92: Evropska unija smatra da je reč o najvećem pranju para koje se dogodilo u istoriji između dve države. SAD i Haški tribunal tvrde da je Srbija bogata zemlja koja svoj novac ima na nečijim privatnim računima. Kiparske vlasti su dužne da EU dostave svu dokumentaciju o of šor kompanijama i parama iz Srbije. To je bio uslov da uđu u EU. Prema našim informacijama, EU vodi neku vrstu istrage o novcu koji je iznet na Kipar i postavlja uslov Srbiji da raščisti s tim prljavim novcem.

Morten Torkildsen, finansijski istražilac Haškog tribunala: To je onaj silan keš na Kipru, do sada sam nailazio na sofisticirane primere kada je u pitanju traženje novca. Nije to komplikovano kada imate na umu pozadinu čitave priče, sav taj novac na Kipru koji je sačuvao svu potrebnu dokumentaciju. Vi tačno možete da nađete ljude koji su nosili keš u torbama i koji su dali svoje potpise po ulasku na Kipar. Sve je to zabeleženo, ali vaše vlasti sede na tim papirima.

 

B92: U oktobru 2000. pobedom Vojislava Koštunice na izborima formirana je Savezna vlada i Mlađan Dinkić izabran je za guvernera Narodne banke Jugoslavije. DOS je tako imao vlast samo na saveznom nivou. Vlada Srbije formirana je tek tri meseca kasnije, posle republičkih izbora. S obzirom na to da je kao predstavnik opozicije i ekonomista u vreme Miloševića objavio knjigu "Ekonomija destrukcije", već tada Dinkić ima dovoljno saznanja kakav je bio mehanizam iznošenja novca iz zemlje. U decembru 2000. Dinkić guverneru Centralne banke Kipra piše pismo, do kog je došao Insajder.

Iz pisma Mlađana Dinkića guverneru Centralne banke Kipra: Poštovani gospodine Aksentiu, posle nedavnih političkih promena u Jugoslaviji jedan od glavnih zadataka novog rukovodstva NBJ je da uđe u trag svim finansijskim transakcijama režima Slobodana Miloševića u poslednjih 10 godina. Po uvođenju političke i ekonomske blokade Jugoslavije 1992. mislimo da je veći deo strane valute koji je upućen of šor kanalisan pre ili kasnije preko banaka na Kipru. U poslednje vreme raste pritisak u javnosti da se uđe u trag tim transakcijama. Kao stvar principa, odgovornosti i javnog interesa, NBJ je odlučna da rasvetli pomenute transakcije i da to učini u veoma kratkom roku. Tražim od vas brzo pružanje pomoći i saradnju.

B92: Guverner Centralne banke Kipra na pismo odgovara 8. januara i kaže da će biti srećan da pomogne sve dok je to u granicama kiparskih zakona. Aksentiu tada poziva Dinkića da dođe na Kipar.

Mlađan Dinkić: Kad smo došli na Kipar, tačno je, ja sam pisao guverneru tadašnjem Aksentiu, i oni su se ponašali - da, evo, izvolite, šta god hoćete možete da tražite. Međutim, mi smo prvo saznali da je glavni advokat koji je otvarao te fasadne kompanije bio Tasos Papadopulos, kasnije predsednik Kipra. On je bio glavni zapravo advokat cele te transakcije i Miloševićeve familije i svih ostalih i očito, ja to sada zaključujem naknadno, očito da su oni nama dali da tražimo nešto čega nema više u tom trenutku, u tom vremenskom periodu. Drugim rečima, kao da su nam dali da tražimo - evo vam plast sena, a igla se uopšte nije nalazila u tom plastu sena, nego se nalazila u nekim drugim plastovima sena koji su u nekim drugim zemljama.

Ioannis Kasoulides, ministar spoljnih poslova Kipra 1997-2003: Da vam kažem, razumemo da s pravom Vlada Srbije želi da nađe novac koji pripada srpskom narodu, činjenica je da su te pare prošle kroz Kipar, a onda otišle sa Kipra u različitim pravcima. Kipar ima poteškoća da da te podatke zato što te pare nisu došle, one su došle prikriveno, kamuflirano. Čudno mi je koliko je brzo protestovao Dinkić zbog toga što nije našao pomoć. Taj posao iziskuje mnogo istraživanja, ne može da se uradi odjednom. Da je sada kasno, nije kasno, ako postoje podaci zašto bi bilo kasno?

Pambos Ioannides, advokatska kancelarija Tassos Papadopulos&Co: Dinkić nije došao u našu kancelariju da bi tražio pare, Dinkić je posetio Kipar i imao je susrete s predstavnicima vlasti, državnog vrha, Centralne banke. Još je imao i sastanak u našoj kancelariji zato što smo se mi tada bavili ozbiljnim problemima banke i došao je u našu kancelariju s tada novim upravnikom banke i raspravljali smo o raznim i ozbiljnim problemima koje je banka imala. Uopšteno smo razgovarali o novcu koji je došao na Kipar i Dinkić je, po mom sećanju, imao dobro mišljenje i saznanja o tim stvarima.

B92: U međuvremenu, odmah posle demokratskih promena, u Beograd dolazi i biznismen sa Kipra Predrag Đorđević, koji tada tvrdi da ima svu dokumentaciju koja će pomoći novim vlastima da opljačkan novac vrati u zemlju. Đorđević je 1994. tužio Beogradsku banku na Kipru jer su mu njegov novac koji je bio namenjen za plaćanje uvoza pamuka oduzeli sa računa greškom i prebacili na račun srpske of šor kompanije Antexol jer su mislili da je to novac koji je stigao iz Srbije.

Predrag Đorđević: 2000. se dešava taj veliki čuveni preokret 5. oktobra i ja očekujem, kao svaki građanin Srbije, da će prvo obećanje koje su ljudi u koje sam ja strašno verovao, pogotovo Koštunica, Đinđić i ostali, dali da će vratiti pare koje je Milošević pokrao i izneo iz zemlje. Ja dolazim u Beograd i kažem - gospodo, ko su ti ljudi koji na tome treba da rade, ja sam ponudio pomoć jer ja o tome najviše znam. Igrom slučaja od 1994. do 2000, za šest godina, ja sam skupio toliko znanja, materijala, dokumenata, da sam čak... meni su čak ljudi nudili, pokazivali mi dokumenta - gospodo, evo vam gde se nalazi milijardu dolara ako dovedete predstavnike Srbije koji hoće da ga dignu, neka ih dignu ovog momenta.

B92: Đorđević odmah posle 5. oktobra prvo odlazi u prostorije tada nevladine organizacije G17 plus.

Predrag Đorđević: Ja sam zakazao sastanak kod Markovića, rekao sam -taj sam i taj sam i molim vas, moram hitno s vama da se vidim, ili s vama ili s Dinkićem ili ko je za to glavni. I primio me je Predrag Marković, Dinkić nije našao za shodno da me primi i on mi je rekao ovako - kako da ne, to je strašno interesantno što vi nama nudite, nama treba svaka pomoć, bože moj, ali znate, Dinkić još nije inaugurisan kao guverner i dok to ne obavimo, to vodi neki Saša Vitošević i još neki ljudi, ali to nije prava ekipa, oni će tek da oforme ekipu kad Dinkić bude guverner NBJ.

B92: Drugi put Đorđević pokušava da dođe do Dinkića kada je on postao guverner, ali do tog sastanka nije došlo. Dinkić kaže da uopšte ne zna da je Đorđević pokušavao da uspostavi kontakt s njim i da nikada nije čuo za tog čoveka. Đorđević u januaru, kada je izabrana Vlada Srbije, odlazi tadašnjem premijeru Zoranu Đinđiću.

Predrag Đorđević: Kao danas se sećam, Đinđić je imao jednu tablu za crtanje gde je odmah napisao banke, firme, on je odmah vrlo pragmatično napravio šemu svega onog o čemu sam ja pričao, shvatio je o čemu se radi, i ja sam mu odmah rekao - vi morate odmah da stavite šapu na Beogradsku banku na Kipru i Beogradsku banku u Beogradu i da zabranite Papadopulosovoj kancelariji da raspolaže svim firmama kojima sad raspolaže na Kipru, koje pripadaju zvanično defakto zemlji Srbiji. Odmah tada mi je Đinđić rekao - tu se stalno utura taj Dinkić, on to nešto stalno gura, on to nešto hoće. Ja kažem - ja ne znam šta on hoće, ali, mi smo bili tada na ti - ti si premijer, ti odluči zaboga, imaš ministra finansija, MUP, sve je pod tobom, zašto bi jedan guverner. Ali - to on vodi i tako dalje, da bih ja jedno mesec dana kasnije saznao da je ipak Dinkić Mlađan taj koji oformljuje specijalnu ekipu koja će da istražuje nestanak para iz Srbije i da ih vrati u Srbiju. Između ostalog, on je za svoj prvi put odabrao da ide upravo baš na Kipar.

Mlađan Dinkić: Pogledam šta su nama u stvari Kiprani dali, oni su s jedne strane bili pritisnuti od Amerikanaca i EU, otprilike pritisak, i mi smo o tome bili obavešteni, išao je na sledeći način: ako date Srbiji sve podatke koje oni traže, to je jedan od uslova da vas primimo u EU, jer je tad Kipar bio na putu ka EU. I Kiprani su se otvorili, ali su nam dali nešto što je suštinski bilo beskorisno, nikada nam nisu suštinski pomogli, siguran sam da znaju mnogo više nego što su želeli da kažu. Dali su nam gomilu papira, gomilu tragova, ali nikada konkretne neke informacije koje bi dovele do rezultata, do novca. Nikada nismo mi saznali gde je jedan dolar novca Miloševićevog, nikada to nismo našli.

Morten Torkildsen: Nećete naći novac u bankama, ali ćete naći ko stoji iza kompanija koje su primile novac i ko je profitirao od svega toga. Izvodi iz banaka ukazuju na ogromne procente od transakcija koje ako su date tim kompanijama onda imate učinjen prekršaj jer taj novac pripada vašoj državi. Vi možete da stvorite sudski proces preko kog biste mogli da zamrznete sredstva određenih individua, ako to ne možete onda vidite da li imaju nekretnine kompanije jer su to ljudi koji su sve to stvorili na novcu koji je prebačen na Kipar.

Mlađan Dinkić: Nije baš tako, nekako se u javnosti stvara predstava da je taj novac koji je iznet sada negde zakopan i da sada samo treba neko da nađe gde je to tačno mesto i da taj novac vrati u zemlju. Suština je da je novac polagan na račune brojnih kompanija, tačno je po izveštaju norveških istražilaca iz Haškog tribunala da je osam kompanija recimo primilo više od milijarde maraka, što znači da su ipak bile neke koje su bile bitnije. Da, ali je suština u tome da taj novac nije dugo ležao na računima tih kompanija, ili je nešto plaćeno sa tih računa ili je prebacivan na račune drugih, a sa tih drugih na treće i tako je pravljen čitav lanac. Teško je bilo očekivati da jedna nova vlada koja je došla posle Miloševića bude sposobna da to uradi bez strane pomoći. Ta strana pomoć je jednostavno bila na početku deklarativna, bilo je nekoliko sastanaka, ali na operativnom nivou mi zapravo nismo dobili tu pomoć.

Dragoljub Janković: EU je pomagala onoliko koliko je država tražila od nje. Vi ne možete nekom nuditi pomoć koju ona neće. Ja vam pouzdano mogu reći u ime EU da se u tom delu pomoći za utvrđivanje gde je taj novac Srbija nije obraćala EU. Srbija je pravila neke svoje komisije, odnosno Jugoslavija u to vreme, one su radile nekakav posao, o tome nije podnet nikakav izveštaj EU, niti je tražena saradnja EU u tom poslu. Tako da vi ne možete nuditi saradnju nekom ko vam se ne obraća za to, to je prosta stvar.

B92: Insajder je došao do dokaza da su računi državnih of šor kompanija posle 5. oktobra praktično očišćeni.

Prema dokumentaciji do koje smo došli, 9. oktobra je izvršeno mnogo internih transfera između četiri još aktivne firme, da bi 18. oktobra bilo ukupno podignuto 200.000 dolara i 400.000 maraka. Novac je podignut istog dana sa računa firmi Kapkom, Verikom, Hilsei i Sautmed. Posle tih transakcija na računima su ostale zanemarljive sume novca. Insajder je uspeo da dođe do dokaza o tome kuda su otišle poslednje pare kada je u pitanju firma Kapkom. 18. oktobra sa dolarskog računa firme Kapkom isplaćeno je više od 120.000 na ime višegodišnjeg saradnika Borke Vučić i prvog čoveka BB Cobu od 1997. Slobodana Aćimovića, uplaćeno je 58.000 dolara, 44.000 su otišle na ime Čorlije Petra i Mirjane, a nepunih 18.000 dolara isplaćeno je Sonji Kertes, kćerki tada već smenjenog direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa. Posle tih isplata na dolarskom računu državne firme Kapkom ostalo je 4.000. Međutim, to nije bila jedina isplata Slobodanu Aćimoviću tog dana, njemu je sa računa Kapkoma, na kom su stajale marke, isplaćeno još 64.000 maraka.

Trag novca je mogao da se prati dalje, čime bi se verovatno došlo do privatnih računa predstavnika Miloševićevog režima, ali i biznismena koji su tada počeli da stiču svoje bogatstvo. Kasnije su taj novac samo nekoliko puta uvećali i danas su oni vlasnici Srbije. Istovremeno država, odnosno vlast posle 5. oktobra nije iskoristila pravna sredstva da novac traži od Kipra, to su državne pare, mogle su da se potražuju po svakom osnovu.

Mlađan Dinkić: Pokušali smo da stupimo u kontakt s tim velikim međunarodnim organizacijama koje se bave pretraživanjem novca autoritarnih vladara koji su završavali ranije u tim egzotičnim zemljama, imali smo sastanak i sa Evropljanima i sa Amerikancima i oni su nam nudili tehničku pomoć. Ja sam uz saglasnost Vlade formirao jednu malu radnu grupu koja je brojala samo četiri čoveka, to je bio Dušan Lalić iz NBJ, Vlade Spasić iz policije, Oliver Bogavac koji je tada radio u DB-u i četvrta osoba je bio Aleksandar Radović, koji je bio na čelu Poreske uprave Srbije. Ta četiri čoveka su faktički sama pokušavala da nađu put tog novca. Novac nije išao samo na Kipar, deo novca je zapravo išao na Kipar, jedan deo novca išao je u neke arapske zemlje, u Grčku, ali ono što se kasnije pokazalo, sav taj novac zapravo nije ostao tamo gde je prvi put donet jer je on nošen u gotovini, u kešu.

B92: Na Kipar je išao i predstavnik NBJ Kosta Sandić. On je 27. marta 2001. po povratku sa Kipra sačinio službenu belešku o poslovanju Beogradske banke na Kipru, koju je predao guverneru Mlađanu Dinkiću. Službena beleška pokazuje da su predstavnici nove vlasti već posle prvog odlaska na Kipar imali i više nego dovoljno podataka o dešavanjima na Kipru tokom devedesetih. Istraga je mogla da bude pokrenuta.

Josip Bogić, UBPOK, Finansijsko odeljenje do 2005: Meni nije poznato da je Mlađan Dinkić u svojstvu tadašnjeg guvernera predao takav izveštaj policiji, možda je i predao izveštaj, ali ako je taj izveštaj predao onda je sigurno morao da preda tadašnjem ministru policije Dušanu Mihajloviću. Ja takav izveštaj nisam video.

B92: Kosta Sandić je između ostalog došao do podataka da je Beogradska banka poslovala s čak 12 sopstvenih of šor kompanija koje su, kako navodi, služile da se preko njih obavlja platni promet. Predstavnici NBJ utvrdili su tokom boravka na Kipru da je banka Popular bila umešana u prikrivanje tragova novca, ali da su korišćena imena fantom firmi kako bi plaćanja prošla kroz što više računa. Iza tih transfera s nalogom iz Beograda stajali su u nekim slučajevima tadašnji privatnici koji su poslovali s Beogradskom bankom i državne firme. Uvođenje fantom firmi bio je još jedan mehanizam više kroz koji se mogao oprati novac.

Banka je organizovala prijem sredstava na račun svojih firmi u Cyprus Popular Bank, potom im je davala uputstva za usmeravanje sredstava u korist izmišljenih firmi, kao što su Koliki trejd, Emesis trejding, Napasol trejding, Orlanda limitid, Dorosos trejding, Apsida. Kada su u Cyprus Popular Banci dobili priliv u korist neke od navedenih firmi, ona je u dogovoru s predstavnicima u BB Cobu usmeravala sredstva na račun banke ili na račune državnih of šor kompanija. Dalji transferi vršeni su u korist klijenta koji je u Beogradu dao nalog, čime Cyprus Popular Bank nije postupala na propisan način.

U međuvremenu, kada predstavnici nove vlasti kreću u potragu za novcem, američki OFAC objavljuje spisak osoba kojima je zabranjen ulazak u SAD. Na tom spisku našli su se svi koji su poslovali s Beogradskom bankom na Kipru. Među njima je i bankarka Ljiljana Radenković, čiji su potpis i ime, kako tvrdi zloupotrebila Beogradska banka i advokatska kancelarija Papadopulos. Tek tada ona saznaje da je godinama bila vlasnica of šor firme Antexol, kroz čije račune su prolazili milioni. Zbog toga ona 6. marta 2001. piše pismo kancelariji Tasosa Papadopulosa. Insajder je došao do te prepiske.

Iz pisma Ljiljane Radenković advokatskoj kancelariji Tasosa Papadopulusa: Poštovana gospodo, skrenuta mi je pažnja da vi duži niz godina predstavljate gore navedenu kompaniju Antexol u nizu transakcija koje su sad predmet istrage i da ste to radili po zahtevu BB Cobu. Takođe ste zloupotrebljavali moje ime u velikom broju slučajeva, a da ja nisam znala ništa o transakcijama koje su se dešavale uz moj blagoslov. Zato vam dajem instrukciju da zatvorite pomenutu kompaniju ako ona još postoji i da prestanete da koristite moje ime za bilo kakve namene. Takođe vam dajem instrukciju da prestanete da predstavljate kompaniju na sudu ili bilo gde drugo. Za vašu informaciju, kopija ovog pisma biće upućena Senction Unit of Bank of England i OFAC-u u pokušaju da očistim svoje ime koje je godinama zloupotrebljavano bez mog znanja.

Iz pisma Pambosa Ioanidisa Ljiljani Radenković: Draga gospođo Radenković, iznenađeni smo sadržajem vašeg pisma, vaše pismo sadrži veliki broj netačnosti i nedopustivih stavova. Navodite da smo zloupotrebili vaše ime u velikom broju slučajeva, a to je izjava koja je netačna u svakom smislu. Ako i dalje stojite iza tih neistinitih tvrdnji, molimo vas da navedete u kom smislu i kojom prilikom se ta zloupotreba desila. Vaše instrukcije i vi ste ovlastili Beogradsku banku da vodi sve poslove pomenute kompanije i otkad smo je osnovali, prema podacima od 1995, niste imali nikakvo interesovanje, bilo kao korisnik ili kako god, u vezi s tom kompanijom. I svaka instrukcija koju vi dajete, kao što tražite u pismu ili na bilo koji drugi način, je besmislena. Nije nam poznato da su se desile bilo kakve nepravilne radnje u vezi s tom kompanijom i mi je u takvim poslovima nismo predstavljali, niti smo takve poslove vodili. Kompanija je odavno prestala s radom.

Iz pisma Ljiljane Radenković advokatskoj kancelariji Tasosa Papadopulusa: Dragi gospodine Joanides, obraćam vam se povodom vašeg pisma od 7. marta 2001. Vi tvrdite da moje pismo od 6. marta sadrži veliki broj netačnosti i nedopustivih stavova. Ako je to tačno, možete li da mi objasnite kako se moje ime pojavilo u vezi s firmom Antexol Trade Limited u aneksu odluke koju je 19. januara 2001. objavio OFAC. Zašto je kompanija na crnoj listi, zašto je kompanija pod istragom Tribunala UN za Jugoslaviju, Ofaka i jugoslovenskih vlasti? Kao što vam je dobro poznato, moja uloga je samo u ovlašćenju datom Beogradskoj banci ili nekom kog ona odredi da vodi sve poslove kompanije. Da se moje ime nije pojavilo na listi OFAC-a nedavno, ja ne bih ni znala da nešto nije u redu s poslovnim transakcijama kompanije, pošto nisam imala nikakav kontakt ni s kim u vezi s kompanijom još otkad sam potpisala ovlašćenje. Ako imate dokaz koji ukazuje suprotno, tražim da mi ga dostavite da bih ja mogla da očistim svoje ime. Instrukcije mogu da vam se čine besmislene ako je, kao što kažete, kompanija prestala da postoji 1995.

 

Pambos Ioanides, advokatska kancelarija Tassos Papadopulos&Co: Pored toga što ne želim da se bavim diskusijom koja se odnosi na konkretnu osobu, ne smatram ispravnim da u televizijskom intervjuu pominjem konkretne osobe. Mogu da tvrdim kategorično da je konkretna firma zatvorena po uputstvima i uz pridržavanje svih pravnih procedura ove zemlje. Naglašavam da su ispunjene sve pravne procedure ove zemlje, i još u potpunosti i bez i najmanjih nepravilnosti da je ili ova firma ili bilo koja druga firma koju je ova kancelarija otvorila, koja je jedna, dozvolićete, vrlo poštovana advokatska kancelarija, otvorila koju god firmu, a da nije imala odgovarajuća uputstva. Za mene bi bilo nedopustivo da tako nešto radi ova kancelarija. Ja sam uveren da ova kancelarija nikada nije uradila takvu stvar.

B92: Ekipa emisije Insajder došla je, međutim, do dokaza da su u februaru 2001, u vreme kada je Beogradska banka već bila pod kontrolom novih vlasti, neki računi of šor kompanije još aktivni.U vreme kada predstavnici NBJ odlaze na Kipar, četiri od osam of šor kompanija imaju otvorene aktivne račune.

Mlađan Dinkić: Tu nije bilo novca, to je problem, kad smo mi gledali stanje na računima tih firmi, to je bilo smešno, po, ne znam, 500 nečega, nije bilo novca, to su bili prazni računi.

B92: Bilo je 10.000 nečega, to nije bilo smešno.

Mlađan Dinkić: Ne, nije bilo toga, nije bilo mogućnosti...

B92: Ali oni su i dalje radili transakcije, znači i dalje su ti računi funkcionisali, bili su aktivni.

Mlađan Dinkić: Ne znam zaista, ali sigurno novca nije bilo, dakle, nikada novac nismo našli, mi smo samo našli račune, našli smo tragove da je nekada tu, pre 10 godina ili pre 5-6 godina donošen novac, ali nikada nismo našli račun koji pripada, ne znam, nekom srpskom tajkunu ili Miloševiću ili nekome, pa da tražimo - ej, hajde sada zamrzni to.

B92: Predstavnici NBJ nisu, međutim, preuzeli kontrolu nad tim računima iako su za to imali mogućnost. Žene koje su bile vlasnice firmi, a koje prema iskazima, nikada nisu kontrolisale rad of šor kompanija, mogle su i formalno da preuzmu kontrolu i predaju je novim vlastima. Na taj način predstavnici nove vlasti došli bi u posed dokumentacije koja je pratila poslovanje of šor kompanija tokom devedesetih. Kompanijama su međutim nastavili da upravljaju predstavnici advokatske kancelarije Tasosa Papadopulosa, pa se čak 2003. pojavljuju u sudskom sporu s Predragom Đorđevićem zastupajući firmu Antexol.

Predrag Đorđević: U pravu, vi nemate da dokazujete da li je neko stavio ruku u džep i uzeo pare, dovoljno je da je te pare dao nekom drugom, on je isto ukrao. Onog momenta kada su Dinkić i njegova ekipa došli na Kipar i nisu oduzeli Papadopulosu i njegovoj kancelariji pravo upravljanja firmom Antexol Trade Limited i ostalim firmama koje su nastavile da rade do 2003, on je ukrao 1,5 milijardi srpskih para.

B92: Ko?

Predrag Đorđević: Dinkić, doslovce on je ukrao te pare. To što ih je ostavio drugom, to u našem krivičnom zakonu lepo piše - obezbedio sebi ili drugima imovinsku korist.

Mlađan Dinkić: To je čist politički napad sa idejom da se narod koji nema pojma o čemu se dešava, da mu se kaže - e, Dinkić sad našao blago, pa ga strpao sebi u džep. To deluje potpuno... verovatno, dakle, prvo, nikada taj novac nije bio na tim računima kad smo mi bili tamo i nikada mi ništa nismo našli. Ono što je isto važno, ne možete vi čak teorijski, to što Batić kaže, čak i da sam našao neki novac, pa on nije bio na računu nekom koji sam ja mogao tek tako da povučem, da izvadim ili da prebacim na neki drugi. I da mene ljudi pitaju - šta je bilo, što si ti uzeo četiri milijarde sa Kipra i stavio sebi u džep.

Pavlos Angelides, nekadašnji advokat Ljiljane Radenković: Ono što znam i što kao advokat mogu da kažem je da su vaši zvaničnici bili vrlo blagi, tihi, nisu postupili na jedan odlučan način i nisu tražili vraćanje novca zato što je za pare odgovorna kiparska država jer su otišle nelegalnim putem sa Kipra. Za nas koji znamo tu pretpostavku bilo je veliko iznenađenje miran način na koji se ponašala jugoslovenska vlada i nije bio uopšte način kakav je trebalo da bude jer taj novac pripada državi, ne pripada pojedincima, ne pripada lično Miloševićevoj vladi da bi ga rasipala kako je želela.

B92: U međuvremenu, NBJ sklapa ugovor s britanskom agencijom FIA da nađe novac koji je opljačkan i iznet iz Srbije. Zanimljivo je da se to dešava na preporuku tadašnjeg britanskog ambasadora Čarlsa Kroforda.

Mlađan Dinkić: Gospodin Kroford je imao odvojen sastanak i sa mnom i s Đinđićem i da se nije Vlada složila ne bih ja mogao na svoju ruku da angažujem FIA-u. Dakle, to je bila preporuka britanske ambasade i angažovao sam je i uz saglasnost Vlade, odnosno Đinđića.

Vladan Batić, ministar pravde 2001-2004: Nikakvu komunikaciju tim povodom Kroford, odnosno britanski ambasador, nije imao ni s Vladom Srbije po tom pitanju, niti smo m imali ikakvu polemiku na tu temu. Niko u Vladi čak nije ni znao da je Dinkić angažovao FIA.

Vukašin Volf Minić, agent FIA 2001: FIA generalno preporučuje britanska vlada zato što je to britanski biznis i imali su poverenje u nas da možemo uraditi posao za ono za šta smo plaćeni adekvatno, tako da su nas oni preporučili vlastima, novim vlastima u Jugoslaviji, i uz podršku evroske zajednice.

Mlađan Dinkić: Oni imaju u tom nekom svom dosijeu da su imali uspeha, ali kod nas ništa nisu uradili. Trošak njihovog angažovanja nije bio bog zna koliki u odnosu na... bio je čini mi se... ne znam napamet, ali nije bio veći od 200.000 dolara čini mi se, do 300.000 dolara.

B92: Vi ste njima platili?

Mlađan Dinkić: NBJ je to platila, to je bio ugovor.

Vladan Batić: FIA nije ni trebalo da radi taj posao, ona je bila maska, ona je bila pokriće za Dinkića - evo, najkompetentnija i renomirana kao neka svetska agencija treba to da radi. Vreme pokazuje da je to jedna kriminalna organizacija, svi su ili pohapšeni ili su izdate poternice i ona nestaje, ona postoji tu godinu dana, a u stvari njena prava uloga je bila da bude lobista, da bude promoter za Japan Tobaco na području Srbije i da istovremeno neprestano atakuje, diskredituje na neki način omalovažava i kompromituje Đinđića i njegov kabinet. To je bila osnovna uloga FIA.

Vukašin Volf Minić: Nema veze što je FIA imala ugovor s Japan Tobacom u isto vreme kad je imala ugovor s NBJ, pre svega što se tiče šverca cigareta, ja nisam radio na teritoriji Srbije i Crne Gore, već Jugoistočne Evrope.

B92: Dobro, i znači to nema veze što vi istražujete tokove šverca cigareta istovremeno sa...

Vukašin Volf Minić: Nikakve veze, ja mislim da sam čak imao još jedno 3-4 ugovora različite vrste u isto vreme.

B92: Dobro, ali ispostavilo se, to vas pitam zbog ovoga što se ispostavilo da je FIA više odmogla nego što je pomogla.

Vukašin Volf Minić: FIA nije nikom odmogla, FIA je radila svoj posao...

B92: Kako nije kada ste vi recimo, kada ste radili za Japan Tobaco, tada je pokrenuta čitava duvanska afera, to je vaša izjava na sudu, da je Japan Tobaco inicirao čitavu duvansku aferu...

Vukašin Volf Minić: Ne bih da ulazim ni u kakve detalje, Japan Tobaco, oni su bili moji klijenti, klijenti FIA, sve to što se tiče sudova naših, sve te opcije su sasvim druge prirode i apsolutno nikakve veze nemaju s radom za NBJ. Kažem, naš ugovor ja mislim počeo negde s NBJ oko januara, februara, završio se u maju.

B92: Dobro, ali zahvaljujući pisanju hrvatskog Nacionala Zoran Đinđić je proglašen za najvećeg švercera cigareta na Balkanu.

Vukašin Volf Minić: Ne bih da ulazim ja stvarno, ako je tema razgovora NBJ, ne bih da ulazim uopšte u...

B92: Mislite da to nema veze jedno s drugim, da vi uopšte niste...

Vukašin Volf Minić: Apsolutno nema veze, NBJ i cigarete, ne, ne znam, možda neko puši u NBJ...

Mlađan Dinkić: Oni zaista ništa nisu uradili, dakle, sa aspekta nalaženja novca, donosili su neke informacije koje su bile opet tragovi. Dakle, u celoj toj istrazi samo smo dolazili do tragova, a ne do konačnog cilja. I posle dva takva izveštaja ja sam video da to nije korisno, konsultovao sam se sa svojim saradnicima i odlučili smo da im prekinemo ugovor. Oni su kasnije nastavili da se bave nekim stvarima za koje uopšte nisu bili angažovani od NBJ jer njih je u međuvremenu angažovao Japan Tobaco. Dakle, to nije imalo veze sa angažmanom kod NBJ, a Minića nikad u životu nisam video.

B92: Nekoliko godina kasnije ispostavilo se da je predstavnik FIA Volf Minić na sudu rekao da je po nalogu Japan Tobaco inicirao duvansku aferu o kojoj je pisao hrvatski Nacional, a u kojoj je Đinđić proglašen za najvećeg švercera. Zbog toga se postavlja pitanje s kojom namerom je angažovana agencija FIA. Pošto ljudi iz tadašnje vlasti tvrde da je to urađeno na preporuku britanskog ambasadora, ekipa Insajdera uputila je pismo Ambasadi s pitanjem zašto je bivši ambasador preporučio FIA.

Odgovor nadležnih iz Ambasade Velike Britanije: Ambasada svakodnevno pomaže uspostavljanju poslovnih veza Velike Britanije i Srbije, promoviše zakone i to u cilju sprovođenja ekonomskih interesa koji idu u korist obema zemljama. Međutim, britanska vlada i njeni oficijelni predstavnici nikada ne učestvuju u odluci bilo koje strane kada dolazi do sklapanja međusobnih ugovora. U tom kontekstu moguće je da je prethodni ambasador predstavio agenciju FIA ljudima u Srbiji, ali takvo uspostavljanje kontakta ne može predstavljati i formalnu preporuku britanske vlade. Proverili smo dalje i utvrdili da ne postoji pisani trag da je bivši ambasador preporučio agenciju FIA, a on lično se toga ne seća.

B92: NBJ otkazuje ugovor FIA, pa je već 2001. ta agencija prestala da traga za novcem koji je opljačkan od građana Srbije. U međuvremenu, u martu 2001. MUP Srbije kontaktira NBJ s molbom da Velimiru Iliću organizuje put na Kipar. Naime, u to doba Velimir Ilić se hvalio kako poseduje jake veze na Kipru i da može pomoći oko vraćanja novca koji su pripadnici Miloševićevog režima izneli iz zemlje. Tako je početkom aprila 2001. Ilić otputovao na Kipar u pratnji dva predstavnika MUP-a i jednog službenika NBJ. Tada dolazi do međusobnih optužbi Ilića i Dinkića. Dinkić tvrdi da Ilić hoće da uzme procenat, a Ilić da je Dinkić preuzeo posao traženja novca i da je sve iz nekog razloga stopirao.

Mlađen Dinkić, arhivska izjava, april 2001: On danas treba da ili prizna da je lagao kad je govorio da nije tražio proviziju od 10 miliona dolara, odnosno tri miliona dolara najmanje jer su dva broja bila u opticaju, ako on danas ne demantuje sam sebe jer je juče upravo izjavio da nikada nije govorio o tim brojevima, onda će ili policija biti prinuđena da da izveštaj, oni koji su pratili Ilića, da potvrde to da Ilić ne govori istinu ili će pres služba NBJ objaviti i svim medijima službenu belešku gde to stoji na papiru crno na belo.

Mlađan Dinkić: Nisam ja rekao da je on tražio proviziju, evo u čemu je suština, suština je da taj novac je stvarno iznet na Kipar, dakle, novac građana Srbije je iznet i to je činjenica i to su svi otkrili. I svi mi smo imali entuzijazam da pokušamo da nađemo makar deo novca. U jednom trenutku javio se i Ilić i mene je tada zvao tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović, rekao mi - hajde da mu omogućimo da ide. Mi smo mu dali dva čoveka iz tima stručnjaka i on je otišao, kasnije sam ja čitao izveštaj sa tog puta. U tom izveštaju koji su potpisali dva pripadnika policije koji su bili sa Ilićem, stoji sledeće - da su otprilike sreli neke ljude na Kipru koji su tvrdili da imaju dokumentaciju na bazi koje se može naći gde je deo tog Miloševićevog novca. Navodno, oni su tvrdili da je Papadopulos, koji je bio advokat, odnosno taj Miloševićev... da je on zapravo spalio i uništio svu dokumentaciju zajedno s tim guvernerom Aksentiuom, a da su oni nekako to uspeli da ponovo reanimiraju i da imaju tu dokumentaciju, ali su tražili 10 miliona, čini mi se, dolara ili maraka, nisam baš siguran, za tu uslugu i tražili su unapred kaparu od tri miliona. Dakle, da im date kaparu da bi vam uopšte pokazali dokumentaciju na bazi koje biste vi nešto tu videli. I ovi policajci koji su bili sa Ilićem su meni u izveštaju rekli da oni smatraju da to može biti i neozbiljna dojava iz razloga što su i sami već bili u situaciji da su mesec dana pre toga bili na Kipru, da su našli hrpu dokumentacije od koje nisu mogli ništa konkretno da urade.

 

B92: Predstavnici vlade Zorana Đinđića tvrde da su ceo posao traženja novca prepustili NBJ i Dinkiću i da se uopšte nisu mešali u ono što je on radio.

Božidar Đelić, ministar finansija 2001-2004: Nisam ni u jednom momentu računao na novac sa Kipra da bih nahranio bilo kakve potrebe ovde u Srbiji, tako da je ta cela priča bila vođena sa strane NBJ i mi se u to nismo pitali.

B92: Vladan Batić, koji je do 2004. bio ministar pravde, tvrdi da do kraja mandata ništa nije znao, osim što je imao intuiciju da nešto nije u redu.

Vladan Batić: Ja nemam nikakva dokumenta u rukama, ja samo imam svoj instinkt, intuiciju i sumnju da to nisu čista posla. I objašnjavam zašto mi se činilo da nisu čista posla, ali ja ne mogu ništa, ja niti sam u tužilaštvu, pa da nekog gonim, nemam nikakva ovlašćenja...

B92: Ali ste ministar pravde.

Vladan Batić: Naravno, ali vi se ponašate kao ova publika koja veruje da ministar pravde tuži, sudi, presuđuje i tako dalje, ništa.

B92: Morten Torkeldsend, finansijski istražilac Haškog tribunala, dostavlja izveštaj o onom što je otkrio nadležnim institucijama u zemlji 2002. Njegov radni zadatak je bio da pregleda sve Miloševićeve fondove i povezane fondove svuda u svetu. Na početku rada posedovao je mnogo manje činjenica od nadležnih institucija u Srbiji, ali je uspeo da utvrdi kuda je nestao deo novca. Prema njegovim rečima, kada postoji trag novca, ništa nije komplikovano već je potrebno samo mnogo vremena.

Mlađan Dinkić: Mislim da su nam Kiprani svesno davali gomilu informacija da bi nas zatrpavali tim informacijama, sve to suštinski nam nije bilo od neke koristi, sem jedne. Jednu jedinu stvar korisnu koju su nam dali, a za koju ja smatram da je korisna, je spisak nekih dvadesetak nepoznatih ljudi za koje su rekli da su potpisani kao ljudi koji su unosili novac na Kipar. Neki su u tom smislu nosili čak i po 35 miliona maraka u jednoj turi, što znači da nisu mogli biti obični građani. Kada vidite listu tih ljudi ništa vam nijedno ime ne znači, očito da su to bili ili neki pripadnici DB-a ili ko zna ko ko je angažovan u ime ovih ljudi iz režima koji je novac iznosio. Ono što je mene međutim jedino začudilo, taj spisak je predat srpskoj policiji, čudi me da tada srpska policija nije sela da porazgovara sa svakim od tih nosača novca i da ih pita odakle vam novac, ko vam je davao, gde ste dalje to davali...

Josip Bogić: Da li je Dinkić dao ime, ako je dao onda postoji ime i prezime određenog lica kome je on te podatke predao.

B92: Pa, dobro, znamo da je Mladen Spasić tada bio u ekipi.

Josip Bogić: Ja koliko znam, Mladen Spasić je bio moj pretpostavljeni, mi nikad nismo ni na sastancima, ni na kolegijumima raspravljali o tome da li se vodi istraga o novcu na Kipru.

B92: Hoćete da kažete da je to negde na nekom drugom nivou odlučeno da se ne vodi...

Josip Bogić: Meni nije poznato na kom, možda jeste na tom nivou, ali meni nije poznato.

B92: Međutim, prema našim saznanjima, spisak sa imenima onih koji su nosili novac na Kipar u vreme Miloševića jeste dostavljen MUP-u i UBPOK-u još 2001. Taj spisak bio je poznat tadašnjem načelniku UBPOK-a Mladenu Spasiću. Spasić je odbio razgovor za Insajder.

Mlađan Dinkić, izjava po povratku sa Kipra, mart 2001: Račun je lociran, ime firme je locirano, znamo i kad se transakcija dogodila, znamo i tačan iznos, ali ne želim sada to da saopštim jer tokom sledeće nedelje moramo da dobijemo od kiparskih vlasti detaljan odgovor posle dodatne dokumentacije koju ćemo proslediti kako će se pravno postupati u tom slučaju.

Mlađan Dinkić: Na jednom tom računu je Mladen Spasić iz policije pronašao, ako se sećam, 350 miliona maraka. Na jednom računu, i tražili smo tada od Amerikanaca da nam pomognu da se taj račun zamrzne i pisali smo i Haškom tribunalu i prvi odgovor od Haškog tribunala je bio - pomoći ćemo. Posle sedam dana su nam oni javili da smo se prevarili, da na tom računu nema ništa i da taj račun ne pripada uopšte nikome ko ima veze sa Srbijom. To je ostalo za mene enigma, to je jedina enigma, dakle, jedini put kad smo nešto našli to je bilo tada, mi smo bili zaista ushićeni, veseli da smo konačno nešto našli.

B92: Posle formiranja Vlade Srbije tadašnji potpredsednik Vuk Obradović odlazi da razgovara s tada već bivšom direktorkom Beogradske banke Borkom Vučić.

Borka Vučić, direktorka Beogradske banke do 2001: Vuk Obradović je mene ispitivao, on je jednom velikom protekcijom došao do mene, nije on bio nadležan da mene ispituje, niti sam ja bila predmet ispitivanja takve vrste, nikakvu krivičnu prijavu takve vrste nisam imala, takve vrste da je preko nas išlo sve što smo danas razgovarali ili preko Beogradske banke ili preko mene. Nego, on je došao preko jedne dobre veze da sa mnom porazgovara, da me posavetuje, da ako mogu pomognem da se ta sredstva ogromna, on je pominjao 12 milijardi, pa sam ja morala da mu objašnjavam šta je 12 milijardi. I da bi on želeo, onda je bio predsednik Komisije za ispitivanje, je li tako, zloupotrebe i kad mi je rekao šta želi i da on želi to da podeli narodu koji je opljačkan. Ja sam mu rekla - i ako nađete te pare onda znajte da to ne može da pripadne narodu, to će da pripadne onom čije su pare ako nađete, ili da konfiskujete, inače ne možete vi raspolagati tuđim parama. On je stvarno čovek ozbiljno mislio da je izneto 12 milijardi, da je Borka Vučić iznela to u džakovima, ja, a to je i Dinkić govorio, pa još i neki. Dinkić je kao asistent sa fakulteta, ja to imam u mojoj knjizi napisano, on je kao asistent na Ekonomskom fakultetu pisao za strane novine da Borka Vučić u džakovima iznosi pare, u džakovima čini mi se od krompira. Pa, šta da vam kažem na to?

 

B92: Novac nije donošen u džakovima, ali jeste u koferima, to je potvrdio i zamenik direktora ekspoziture nekadašnje banke Popular, danas banke Laiki.

 

Iz iskaza Andreasa Iakovua, radnika banke, istražnim organima Haškog tribunala: Uplata keša vršena je na sledeći način: najčešće je direktor ekspoziture 048 banke Laiki u Larnaki dobio telefonski poziv, pozvao bi neko iz BB Cobua i obavestio ga da će novac stići na aerodrom u Larnaki u određeno vreme. Moje kolege iz ekspoziture 048 ili ja odlazili bismo tada u kancelariju carine na aerodromu u Larnaki u zakazano vreme, gde smo se sretali s ljudima koji su unosili keš u Kipar. Koliko mogu da se setim, te osobe su uvek bile Jugosloveni koji su dolazili letovima JAT-a iz Beograda. Donosili su novac u dva do pet kofera u zavisnosti od toga koliko su keša unosili na Kipar u određenom momentu. U početku osobe koje su nosile novac imale su kod sebe priznanicu na kojoj je pisalo koliki je iznos keša koji imaju u koferima. Te priznanice koristili su da popune carinske deklaracije. Kasnije su imali spisak novca u različitim stranim valutama koji je korišćen da bi se popunila deklaracija. Kada bi ispunili formular carinske deklaracije, jedna ili dve osobe koje su nosile keš bi ga i potpisale.

B92: Samo na osnovu priznanica i carinske dokumentacije nadležne institucije su mogle da utvrde koliko je novca izneto i koliko položeno na određene račune, kao i to kuda je novac išao dalje. Prema dokumentaciji do koje je došao Insajder, nekoliko imena kurira koji su tokom devedesetih nosili u koferima novac na Kipar identična su imenima osoba zaposlenih u Beogradskoj banci u Beogradu i Beogradskoj banci na Kipru. Kiparske carinske deklaracije koje je Insajder imao u uvidu ukazuju da su gotov novac u brojnim prilikama nosili Zoran Marković i Slobodan Aćimović. Marković je bio direktor u Beogradskoj banci u Beogradu, a Slobodan Aćimović pomoćnik direktora u Beogradskoj banci na Kipru. Njih dvojica danas rade u privatnim firmama.

Kiparski carinski formulari pokazuju da je u brojnim prilikama Dragomir Stojković prijavio velike sume strane valute službenicima kiparske carine. Samo Stojković je prijavio kiparskoj carini ukupno 453.063.376 maraka za samo godinu dana, od marta 1998. do marta 1999. Cela suma, prema našim saznanjima, uplaćena je na račun 048-33-17016 u Cyprus Popular Bank, vlasnik računa je of šor kompanija Braunkord, jedna od osam koju je u vreme sankcija osnovala Beogradska banka.

Josip Bogić: Ja takve podatke nisam dobio niti sam upoznat sa imenima tih ljudi, sigurno da sam bio upoznat da bih preduzeo nešto, ali opet govorim, nije policija rukovodilac pretkrivičnog postupka niti krivičnog, nego tužilac. Tužilac je mogao sve mere da preduzima i traži od policije i drugih organa, tužilac i po tadašnjem zakonu i po sadašnjem je taj koji zahteva ne samo od policije, nije policija ta koja Tužilaštvu dostavlja podatke, nego i svi drugi državni i drugi organi dostavljaju podatke. Tužilac može i na osnovu drugih izvora, može iz sredstava javnog informisanja da sazna da li je izvršeno krivično delo i da naloži drugim organima, mogao je NBJ da naloži da izvrši određene provere, ne samo policiji.

Rade Terzić, Okružno javno tužilaštvo 2001-2003: Vezano za priču o Kipru i poslovanje naših firmi s Kiprom, ono što je meni poznato i što jeste u domenu mog saznanja, a saznanja potiču isključivo iz perioda dok sam obavljao dužnost, govore da mi nikada nismo imali jasan pregled transakcija s dokazima koji bi ukazivali na postojanje određenih sumnji, odnosno, tako nešto u Okružno tužilaštvo u Beogradu dok sam ja bio tamo nikad nije bilo dostavljeno.

B92: Prema saznanjima Insajdera, kontigent od više desetina hiljada bankarskih izvoda dostavljen je istražnim organima Srbije tokom 2001. Tu su sve transakcije osam državnih of šor kompanija na Kipru, sve transakcije Beogradske banke na Kipru, ali i transakcije nekoliko firmi u vlasništvu privatnih lica za koje je utvrđeno da su posredovale u nabavci vojne opreme za potrebe MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije. Nalaze se i sumnjive bankarske transakcije danas uspešnih biznismena koji su u milionskim iznosima, ali bez ikakve namene.

Rade Terzić: U tom delu Ministarstvu unutrašnjih poslova je predata od njihove strane, sad da li je to bilo 2001. ili 2002. ja se sad tačno ne sećam, izvesna dokumentacija koja je trebalo da predstavlja pregled transakcija i poslovanje nekih od tih preduzeća. Ali to još niti je moglo, niti je bilo... ni to nisu predali s bilo kakvom dokumentacijom ili sa ukazivanjem da se radi o sumnjivim transakcijama, nego da se jednostavno radi o pregledu transakcija.

Morten Torkildsen: Ja vidim samo jedan razlog, a to je da oni ne žele da to istraže. Ja ne želim da magađam oko razloga, vi saberite dva i dva, ja neću nagađati. To su sigurno ljudi na važnim pozicijama koji su imali snagu da zaustave to, to je jedino logično obrazloženje.

B92: Ostaje nejasno zašto državni organi nikada nisu dali definitivan odgovor ko je u poslovima oko Kipra radio legalno, a ko ne. Bankarski izvodi do kojih su došli 2001. bili su dovoljna osnova da se pregledaju papiri i državnih i privatnih firmi i vidi da li je novac koji je otišao na Kipar trošen s pravom namenom. Osim što se nisu bavili provizijama koje su već imali u papirima sa Kipra, državni organi nikada nisu tražili otvaranje računa stotina of šor kompanija naših državljana koji su radili i rade na Kipru kako bi sve podatke uporedili i utvrdili da li je neko kršio zakon. Stručnjaci procenjuju da bar 10 odsto transakcija mora biti nelegalno.

Dragoljub Janković: Pa, vrlo verovatno je da postoji određena vrsta kompromisa jer inače bi se ušlo od strane države ili ja koliko znam država nije dala ozbiljno obrazloženje, nisam nigde pročitao ozbiljno obrazloženje zbog čega taj novac nije tražen na tih 50 destinacija.

Mlađan Dinkić: To verovatno nikada neće biti nađeno, sem ako policija se ne bude angažovala i ne znam, po nekom pravnom osnovu ispitivala te ljude direktno.

B92: Međutim, prema saznanjima Insajdera, na osnovu dokumentacije koja je doneta sa Kipra 2001, policija je podnela krivičnu prijavu protiv predstavnika Miloševićevog režima. U toj krivičnoj prijavi, koja je čak i dopunjena novim saznanjima 2002, navode se svi detalji o mehanizmu iznošenja novca na Kipar. Policija u krivičnoj prijavi navodi i precizne podatke o osnivanju of šor kompanija na čijim su se računima nalazili milioni dolara iznetih iz Srbije. Krivična prijava predata je Okružnom tužilaštvu još 2002. Optužnica iz nepoznatih razloga do danas nije podignuta.

Josip Bogić: Ja ne znam, ne bih mogao da kažem da je država Srbija odustala od toga, možda su pojedinci odustali od toga, ali mislim da je ovom narodu itekako stalo da ono što je narodu oduzeto da mora da se vrati.

Morten Torkildsen: Ne, nije normalno da se stane, tu je bilo mesto gde stvari postaju interesantne, zato meni nije jasno zašto nije nastavljeno sa istragom. Ne pratim šta je urađeno u Beogradu u poslednje tri godine, ali je istraga mogla biti sprovedena, to je sve što znam.

DRŽAVNA PLJAČKA DRŽAVE