Jezik

sr

en
Istraživanje u toku: RASIPNIK DRŽAVNOG NOVCA - DIPOS

(Zlo)upotreba državnih stanova i vila

Nakon skoro 15 godina počinje ponovno suđenje pripremnim ročištem u procesu protiv nekadašnjih funkcionera SPS-a i JUL-a koji su optuženi za nezakonitu dodelu  i prisvajanje državnih stanova devedesetih godina. To je ujedno i jedini proces koji se trenutno u Srbiji vodi protiv nekadašnje predsednice JUL-a, Mirjane Marković. Među stanovima koji su nezakonito dodeljivani nalaze se i stanovi iz fonda preduzeća DIPOS.

DIPOS je preduzeće kome je dato da raspolaže, izdaje i renovina stanove i vile u državnom vlasništvu. Prema istraživanju Insajder.net-a, međutim, veliki deo njegovih poslova, pod oznakom je tajnosti.

Preduzeće DIPOS je oduvek bilo preduzeće kome su namenski poverene nekretnine na ekskluzivnim lokacijama u Beogradu za iznajmljivanje diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

Na prvi pogled čini da je pitanje poslovanja DIPOS-a vezano za izdavanje nekretnina, a ovog preduzeća ne želi da se odrekne nijedna vlast.

Jedini proces protiv Mirjane Marković

Uprkos tome što je dovođena u vezi sa brojnim aferama, suđenje za nezakonitu dodelu stanova jedini je postupak koji se vodi protiv bivše predsednice JUL-a. Zbog stalnog odlaganja čak je i ovaj postupak doveden u pitanje.

Mirjani Marković se prvobitno na teret stavljalo krivično delo podstrekavanje na zloupotrebu službenog položaja, ali pošto je postojala opasnost od zastarevanja, tužilaštvo je prekvalifikovalo optužnicu, pa je tako ona sada otužena za zloupotrebu službenog položaja.

Raznim odlukama države, ovom preduzeću omogućeno je da radi sa odabranim firmama, bez adekvatne kontrole trošenja novca pa je samim tim njegovo poslovanje na mnoge načine specifično.

Uvidom u javno objavljene statute DIPOS-a, Insajder.net je utvrdio apsurdnu činjenicu, a to je da ovo preduzeće, kako se precizira, „u pravnom prometu sa trećim licima ima sva ovlašćenja i istupa u svoje ime i za svoj račun“, pa se postavlja pitanje kako firma u vlasništvu države radi za svoj račun, a ne za račun građana Srbije.

Na osnovu ovako definisanog Statuta ovo državno preduzeće ponaša se na sve načine kao privatna firma bez ikakve veze sa državom.

To mu je, između ostalog, omogućeno na osnovu Ugovora s Republičkom direkcijom za imovinu iz 2009. godine koji je usvojila vlada, a prema kojem DIPOS izdaje nekretnine i sav novac koji prikupi od zakupa troši za plate zaposlenih i kako se navodi „investiciono ulaganje u nekretnine“. Tek ono što na kraju ostane, nakon svih troškova koje napravi, kao višak uplati u budžet.

Još nelogičnosti vidi se pregledom statuta do 2009. godine, kada preduzeće čija je namena da iznajmljuje, renovira i održava nekretnine u državnom vlasništvu, registruje niz delatnosti koje nemaju veze sa njegovom osnovnom namenom kao što su: ketering, prevoz putnika, ili tretmani za poboljšanje fizičkog izgleda.

Suđenje ispočetka nakon 15 godina

15 godina nakon podizanja optužnice, suđenje za nezakonitu dodelu državnih stanova tokom devedesetih, među kojima su i stanovi iz fonda DIPOS, počinje ispočetka, pripremnim ročištem.

Za protivzakonito posredovanje u ovom krivičnom delu optužena je Mirjana Marković, žena bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Markovića, kojoj se sudi u odsustvu jer danas živi u Rusiji gde je dobila azil.

Među optuženima nalaze se i bivša sekretarka Vlade Srbije Živka Cica Knežević, nekadašnji šef Državne bezbednosti Jovica Stanišić, kao i bivši direktor Uprave carina Mihalj Kertes.

Jedan od mehanizama dodele državnih stanova vršio se baš preko preduzeća DIPOS tako što je prema optužnici bivši direktor Miloš Lončar zloupotrebom službenog položaja u oktobru 1998. godine nezakonito dodelio stan nekadašnjem potpredsedniku Savezne vlade Nikoli Šainoviću, inače funkcioneru SPS-a i haškom osuđeniku. Samo u ovom slučaju DIPOS je prema optužnici oštećen za 3.943.900 dinara.

Suđenje optuženima u slučaju nezakonite dodele državnih stanova, obeležen je stalnim odlaganjima ročišta i početka suđenja.

Ovoga puta suđenje kreće ispočetka zbog promene predsednika sudskog veća.

Razlozi za odlaganja bili su raznovrsni: od nedolaska optuženih ili branilaca, do promene Zakonika o krivičnom postupku, pa sve do preklapanja termina s pretresima u Specijalnom sudu.

RASIPNIK DRŽAVNOG NOVCA - DIPOS

  • Imovina Diposa: Odobrena prodaja sedam luksuznih objekata

    Prema saznanjima Insajdera, Republička direkcija za imovinu ušla je u proces prodaje sedam državnih nekretnina, od ukupno 109 oglašenih neposredno pred novogodišnje praznike. 

  • Hitna novogodišnja prodaja državnih nekretnina

    Direkcija za imovinu Republike Srbije odlučila je da u vreme novogodišnjih i božićnih praznika oglasi prodaju 109 nekretnina. Delom ove imovine do novembra je upravljalo državno preduzeće Dipos, ali su objekti zaključcima Vlade prešli u ruke Direkcije.

  • Država tokom praznika oglasila prodaju nekretnina

    Republička direkcija za imovinu objavila je oglas za prodaju nekretnina u državnoj svojini. Kako se navodi na zvaničnoj internet prezentaciji Direkcije, oglas je objavljen 26. decembra prošle godine, a obuhvata prodaju čak 109 različitih nekretnina, uglavnom stanova.

  • Iz Diposovog fonda oduzeto 118 nekretnina u državnom vlasništvu

    Vlada Srbije je usvojila 3. novembra Zaključak kojim je, u najvećoj tajnosti, oduzela 118 nekretnina Društvu za iznajmljivanje nepokretnosti "Dipos" i predala ih u ruke Direkciji za imovinu koja sada njima upravlja, piše Politika.

  • Novi Zakon o stanovanju- nenamerna greška ili pokušaj otuđenja državnih nekretnina

    Novi Predlog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada prošle nedelje prošao je Vladu i stigao pred poslanike. Međutim, određeni članovi ovog zakona omogućavali su da pojedinci koji su zakupci određenih nekretnina u državnom vlasništvu budu i povlašćeni kupci istih.

  • DIPOS krije imena advokata koje angažuje

    Državno preduzeće Dipos ni nakon produženog roka od 40 dana nije odgovorilo na Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja redakcije Insajder.net o tome kako koristi novac svih građana Srbije prilikom angažovanja privatnih advokatskih kancelarija radi zastupanja državnih nekretnina.

  • Državnu imovinu brane privatne advokatske kancelarije

    Prema istraživanju Insajdera, DIPOS i dalje angažuje privatne advokate u sporovima, uprkos preporuci budžetske inspekcije Ministarstva finansija datoj pre čak šest godina da koristi usluge javnog pravobranioca.

  • Dipos troši kao da je privatna firma

    Preduzeće DIPOS, za održavanje i renoviranje nekretnina koje su u državnom vlasništvu, ne sprovodi javne nabavke i, po svemu sudeći, angažuje uzak krug firmi po sopstvenom nahođenju.

  • Dipos ne vraća novac u budžet ni po nalogu budžetske inspekcije

    Bez obzira na to što je u državnom vlasništvu i koristi državne nekretnine, preduzeće Dipos po svemu sudeći ostaje nedodirljivo čak i za institucije koje vrše kontrolu korišćenja državnih sredstava.

  • Štetan državni posao

    U 2015. godini državni preduzeće DIPOS ostvarilo je dobit od 1,3 miliona evra, pokazuje finansijski izveštaj ovog preduzeća. To su sredstva koje ovo preduzeće treba da uplati u budžet Srbije, a predstavljaju 20 odsto zarade firme od izdavanja državnih nekretnina 

  • Dipos - državna firma iznad zakona (VIDEO)

    Uprava za javne nabavke koja bi trebalo da vrši nadzor nad primenom Zakona o javnim nabavkama, nema odgovor na pitanje da li je državno preduzeće Dipos dužno da raspisuje tendere u skladu sa Zakonom. 

  • Dokaz o Diposu kao rasipniku državnog novca

    Dokumentacijom koju nam je po Zakonu o dostupnosti informacija dostavila Vlada Srbije potvrđen je zaključak do kojeg smo došli tokom višemesečnog istraživanja da Dipos ne sprovodi javne nabavke po zakonu.  

  • Vlada Srbije ignoriše zahteve po Zakonu o dostupnosti informacija

    Više od 40 dana Generalni sekretarijat Vlade Srbije ne odgovora na zahtev Insajder.neta po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja. 

  • (Zlo)upotreba državnih stanova i vila

    Nakon skoro 15 godina počinje ponovno suđenje pripremnim ročištem u procesu protiv nekadašnjih funkcionera SPS-a i JUL-a koji su optuženi za nezakonitu dodelu  i prisvajanje državnih stanova devedesetih godina. To je ujedno i jedini proces koji se trenutno u Srbiji vodi protiv nekadašnje predsednice JUL-a, Mirjane Marković. Među stanovima koji su nezakonito dodeljivani nalaze se i stanovi iz fonda preduzeća DIPOS.

  • Šta su nezavisne institucije pronašle u Diposu

    Jedan od prvih koraka u velikom istraživanju Insajdera jeste i pregled svih javno objavljenih dokumenata. Jedan segment predstavljaju izveštaji nezavisnih institucija koje istražuju tokove novca i eventualno postojanje korupcije. 

  • Statuti Diposa: Lutrija, kafane, trgovina duvanom ...

    U statutu iz 2009. godine kada je država vlasnik DIPOS je registrovao delatnosti kao što su: ketering, prevoz putnika, tretmani za poboljšanje fizičkog izgleda...

  • Državno preduzeće "za svoj račun"

    Ketering, iznajmljivanje ostalih kopnenih saobraćajnih sredstava, obrazovanje odraslih i ostalo obrazovanje, tretmani za poboljšanje fizičkog stanja i raspoloženja – da li su ovo delatnosti koje bi trebalo da obavlja državno preduzeće osnovano da bi raspolagalo državnom imovinom?

  • DIPOS – Rasipnik državnog novca

    Iako se na prvi pogled čini da je pitanje poslovanja Diposa vezano samo za izdavanje nekretnina, početno istraživanje Insajder.net-a pokazalo je da je priča o DIPOS-u mnogo šira. DIPOS je preduzeća registrovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću čiji je vlasnik država, a koje posluje kao privatno preduzeće. Čak se u statutu firme navodi da "radi za sebe i za svoj račun". 

  • Dipos radi za svoj račun – "To je slika bahatosti"

    Sa Draganom Dobrašinovićem iz Koalicije za nadzor javnih finansija razgovarali smo o tome šta u ovom sistemu predstavlja Dipos i kako je moguće da jedno preduzeće koje je u stopostotnom vlasništvu države radi, kako je to navedeno u njihovom statutu, „za sebe i za svoj račun“.

  • Kako je „ugovoreno“ nekontrolisano trošenje

    Ovim Ugovorom određeno je da 30 odsto od ukupne naplaćene zakupnine preduzeće DIPOS koristi za pokriće tekućih troškova poslovanja, odnosno na plate zaposlenih, a dok se preostali deo od 70 odsto koristi za ulaganja i održavanje nepokretnosti u državnoj svojini.