Jezik

sr

en
Serijal: PRVENSTVO U PREVARI

Transkript: Šesta epizoda

2. mart 2004, ekspoze mandatara Vojislava Koštunice:

“Polazeći od toga da sport u ovoj fazi treba da se finansira iz budžeta i donacija, pokrenućemo i javnu raspravu o donošenju zakona o privatizaciji u sportu.”

24. jun 2009, ministarka sporta i omladine Snežana Samardžić-Marković:

“Neodrživo je ovakvo haotično svojinsko stanje. Društvena imovina je i svačija i ničija, niko nema pravu odgovornost i niko neće da uloži veća sredstva jer se ne zna kuda bi tačno ona otišla.”

11. jul 2014, ministar sporta Vanja Udovičić:

“Došli smo do dva ili tri primenjiva modela privatizacije. Izmene Zakona o sportu su u završnici, u skladu s njima biće i zakon o privatizaciji.”

16. jun 2015, ministar sporta Vanja Udovičić:

"Prvo mora da se evidentira čime sve raspolažu klubovi, pa onda da se krene u privatizaciju".

27. april 2014, ekspoze mandatara Aleksandra Vučića:

“Prestanak direktnog finansiranja poslovanja klubova i uređenje vlasničkih odnosa u sportu kroz promenu zakonske regulative i završetak privatizacije u sportu.”

29. decembar 2014, premijer Aleksandar Vučić:

„Nemam snage da se borim sa privatizacijom klubova. Priznajem poraz. Sam sam u borbi po tom pitanju.“

 

Sve ove izjave dokaz su da je svaka vlast od 2001. do danas najavljivala privatizaciju klubova kao jedino rešenje za nekontrolisano poslovanje i za problem sa huliganima ali nijedna vlast to nije uradila. 
Niko nema argumentovan odgovor na pitanje kako je moguće da je država nemoćna i šta to uopšte znači, osim poruke da je ta tema zabranjena.

KRAJ PRVENSTVA U PREVARI – Država izgubila

Fudbalskim klubovima u Srbiji dozvoljeno je da posluju van svih propisa, pravila i zakona. Dozvoljeno im je da godinama ne plaćaju poreze, struju i vodu. Posluju bez adekvatne kontrole dok istovremeno duguju državi više desetina miliona evra. Vođe navijača sa svojim hordama poslušnika upravljaju klubovima – članovi uprava klubova ćute dok se država povlači. Pojedinci u svemu tome profitiraju, zaštićeni na sve

načine, ali i činjenicom da u svakom trenutku mogu da se sakriju iza huligana koji su zarad interesa spremni na sve. U takvim okolnostima prodaju se brojni igrači, novac se na razne načine izvlači iz klubova dok niko ne proverava imovinsko stanje članova uprave klubova. Vlasnici omladinaca postaju ljudi sa kriminalnim dosijeima, odlazak više od 50 slobodnih igrača iz dva kluba nije alarm za nadležne institucije iako bi to mogao da bude mehanizam pomoću kojeg je najviše oštećen budžet države. Klubovima je dozvoljeno  da za poresku kontrolu saopšte da su nepozvani gosti došli u posetu klubu, da se obračunavaju sa svim novinarima i medijima koji se usude da govore o njihovim zloupotrebama, da saopštenjima pozivaju navijače da reaguju i zaštite klub. Ovo je ukratko slika onogo što se u ovom sportu dešava već godinama. Država na sve to ne reaguje.

Insajder: Ministre kratko samo, Insajder produkcija, najavili ste veću poresku disciplinu. Premijer govori kako je država nemoćna kada su u pitanju fudbalski klubovi. Da li je i ministarstvo finansija bilo nemoćno da dosledno primeni poreske zakone i da li će se najavljeno uvođenje poreske discipline odnositi i na klubove?

Dušan Vujović, ministar finansija: Predlažemo promenu zakona.Predlažemo promenu zakona koji će prvo pružiti osnovu da se svi započeti procesi završe i drugo koji će usaglasiti primenu našeg zakonodavstva o PDV-u sa evropskim normama. Znači to sve što se dešavalo iz prošlosti niko ne treba da ide da potroši vreme da raspetljava nemoguće situacije. Naš pristup je tamo gde su procesi već započeti treba da se završe onako kako su započeti.

Insajder: Da li to znači da ćete da pokažete da država ipak ima moć kada je reč o porezima...

Dušan Vujović: Ja mislim da je premijer govorio o jednoj drugoj stvari, on je govorio o sistemu donošenja odluka, mi ovde govorimo o tome o donošenju. Ja kao ministar finansija ovde govorim o tome da mi želimo da ustanovimo jasna transparentna pravila i nadam se da će javno mnjenje, mediji i svi ostali podržati to, pa kom opanci kom obojci, razumete. Ja želim da imamo jasnu osnovu, da ne bude da je na plećima premijera politički da to podnosi, a da nema osnovu. Mi želimo da napravimo jasnu osnovu kako se to radi i da onda to pustimo sudu javnosti odnosno način ocenjivanja svih tih ugovora u prošlosti i budućnosti. Hvala lepo.

Činjenica da su klubovi svačiji i ničiji otežava bilo kakvu kontrolu novca koji u klubove ulazi uglavnom zahvaljujući pomoći države i od transfera igrača.

Mirko Poledica, predstavnik FIFPro: Zapravo taj sam sistem u fudbalu je napravljen takav tako da stičem utisak ne samo ja već i čitava javnost da se fudbal u Srbiji isključivo igra zbog funkcionera, zbog njihovih interesa u fudbalu a najmanje da se igra zbog igrača i zbog publike.

Insajder: A šta su interesi funkcionera? 

Mirko Poledica: Pretpostavljam da su to finansijski interesi, a mi i vi pretpostavljamo da primaju svoju platu, troše naše pare bez ikave kontrole, kada kažem naše pare mislim na novac građana Republike Srbije jer je država najveći investitor fudbalu.

 

Najveći broj klubova u Srbiji su udruženja građana. To znači da su vlasnici tih klubova grupe građana, odnosno navijači klubova. Ko su oni, znaju samo uprave klubova. Oni nisu vlasnici u pravom smislu reči jer mali broj njih učestvuje u donošenju ključnih odluka, a prema Zakonu o neprofitnim udruženjima građana, članovi nisu ujedno i vlasnici koji mogu da raspolažu kapitalom kluba.

Na osnovu svih činjenica jasno je da razne interesne grupe sprečavaju privatizaciju dva najveća kluba, ali nije jasno zašto se država povlači. Privatizacija bi svakako dovela do toga da poslovanje, u tom slučaju privatnih klubova, bude kontrolisano kao i svaka privatna firma. Takva situacija bi sasvim sigurno smanjila prostor za razne zloupotrebe. To je ujedno i razlog zbog čega su interesi pojedinaca važniji od interesa države.

Insajder: Kakav je to otpor? O čemu se tu govori? 

Nenad Borovčanin, bivši državni sekretar u ministarstvu sporta: Pa verovatno je otpor upravo tih koji uzimaju ogromne profite, kao i onih koji plaćaju huligane. Razdvojio bih huligane od navijača u celoj prici. I verovatno su to te vrste otpora, ali isto tako ne sumnjam da će država pronaći snagu da to reši uz kvalitetno uzimanje ideja koje u stvari mogu, koje samo treba realizovati i sprovesti u delo. Onda će sistem da pojede sve nus pojave i negativne pojave u srpskom fudbalu

Sprega biznisa, politike, kriminala stvorila je sistem pred kojima je država praktično nemoćna. Tvrdnje da se navijači protive privatizaciji zapravo nikada nisu bile dokazane, ali predstavnici uprava navijače godinama koriste kao izgovor. Istovremeno je svaka vlast u Srbiji svesna snage navijača – masovnih i strogo hijerarhijski uređenih grupa spremnih na rušilačke pohode. Kontrola tribina bila je važna svakoj vlasti jer je upravo sa zvezdinog severa počelo rušenje režima Slobodana Miloševića, bili su u prvim redovima 5. oktobra 2000, ali i glavni krivci za nerede tokom Parada ponosa ili tokom mitinga posle proglašenja nezavinosti Kosova.

Ono što je godinama bila javna tajna da klubovima upravljaju huligani a ne uprave klubova potvrdio je jedan od vođa navijača Partizana Veljko Belivuk.

Veljko Belivuk je osuđen na godinu dana kućnog pritvora zbog toga što je bio jedan od huligana koji su u aprilu brutalno pretukli pripadnika obezbeđenja direktora Partizana. Belivuk je pre nekoliko dana intervju za mesečnik Njuzvik dao u konferencijskoj sali Partizana i to ispred panoa sa sponzorima kluba i jasnim obeležima Partizana. Po svemu sudeći, uprava kluba smatra da nema ničeg spornog u tome da osuđeni huligan koristi konferencijsku salu kluba za intervju.

U intervjuu na 10 strana Belivuk se predstavlja kao jedan od vođa navijača Partizana, ali i kao najbolji prijatelj Aleksandra Stankovića.

Na pitanje ko je organizovao da igrači nose majice sa likom osudjivanog kriminalca Aleksandra Stankovića koji je bio jedan od vođa navijača Partizana, a koji je ubijen u obračunu mafije, Belivuk je rekao:

„Dato je da se obuku i to je kraj priče, nema rasprave. Da vidim ko će da kaže da neće. Eto, kada moram tako da kažem. Da vidim ko će da zabrani da se obuku majice s likom moj pokojnog brata? Nije bilo ništa nasilno. Bilo je: 'Ljudi, da li hoćete?', odgovor je bio: 'Hoćemo', onda: 'Hvala lepo, prijatno, doviđenja.“

Aleksandar Stanković, ubijen je sredinom oktobra u mafijaškom obračunu. Iako je bio pravnosnažno osuđen zbog trgovine drogom i posedovanje oružja na pet godina i 10 meseci, Stanković je tri godine, uz dozvolu suda, odlagao odlazak na izdržavanje zatvorske kazne. Na prvim utakmicama nakon ubistva Stankovića fudbaleri i košarkaši Partizana izašli su na teren u majicama s likom Aleksandra Stankovića na kojima je pisalo "Dobro pamtim sve“, odajući mu tako počast.

Insajder: Kakvu poruku je uprava Partizana poslala time što je poslala na teren fudbalere sa majicama osuđivanog kriminalca?

Miloš Vazura, direktor Partizana: Već je komentar o tome dao Valri Božinov, danas nije trenutak. Uprava nikoga nije slala nigde, mislim da izbegavanje komentara koji je dao jedan od ključnih igrača FK Partizan nije u redu ni sa čije strane.

Insajder: Recite mi da li klubom upravlja fudbaler Valeri Božinov, navijači ili uprava kluba?

Miloš Vazura: FK Partizan upravlja uprava kluba.

Insajder: Znači ipak ste vi iza te odluke?

Miloš Vazura: Ne, to vi govorite, uprava, klubom upravlja uprava kluba

Insajder: A kako komentarišete to da ste bili na sahrani Aleksandra Stankovića i dali mu čitulju, a šest meseci pre toga je bio incident u kojem je on učestvovao a vi ste bili jedna od žrtava

Miloš Vazura: Išao sam da izjavim saučešće porodici, mislim da je to hrišćanski. Za nas je on bio vođa navijača i kao takvog ga poznajemo. Jedan od vođe navijača on je dolazio da priča o koreografiji sa nama o navijačima o skandiranju igračima, samim tim kad ti igrači daju gol idu na tu tribinu južnu da slave, ako se slažete. Tako da ja njega poznajem odatle a šta je drugo radio ja ne znam.

 

Insajder: Kakvu poruku je Partizan poslao time tako što je poslao na teren sa majica Aleksandra Stankovića?

Milorad Vučelić, predsednik Partizana: Ne, vidite to... To je to prosto ne mogu da verujem da ste vi tako neobavešteni novinari. Prvo, jedan dnevni list, to je Informer, je objavio dan kasnije izjavu Božinova koji je jasno rekao da je ta ideja bila i njegova i navijača i dakle nema potrebe da baratate tim da je neko naterao nekoga. Dakle, imate situaciju jasnu, uputite pitanje Božinovu. Nikakav oni nalog nisu dobili.

Insajder: Da li klubom upravlja fudbaler Valerij Božinov, navijači ili uprava kluba?

Milorad Vučelić: Klubom uprava uprava kluba, ali mi ne možemo naređivati. To je jedna spontana reakcija koja je nastala, jer su oni osetili jednu potrebu prema nekome ko godinama navija za njih i ko ih bodri, gde oni odlaze kad izalaze sa terena, kad ulaze na teren, da to urade. Ale nemojte govoriti o nalogu, dakle nema naloga uprave.

Insajder: Partizan je dao čitulju Aleksandru Stankoviću i...

Milorad Vučelić: Jeste, on je navijač dakle mi ne nosimo personalne kartone, neko je navijač i mi smo

Insajder: Navijač kojeg ste optužili da je napao Vazuru pre 6 meseci

Milorad Vučelić: Ne niko nije njega su optužili nadležni organi. A vi kao što vidite sudovi, nemojte preskakati sudove, sudovi njega nisu, dakle tužilaštvo nije njega optužilo kao što znate

Insajder: Aleksandar Stanković je osuđeni kriminalac on nije bio u zatvoru ali je osuđen

Milorad Vučelić: Vidite, mnogo ljudi možda ima u publici koji navijaju i koji i čije mi personalne kartone nemam. Drugo mi nismo Zavod da sprovođenje krivičnih sankcija kao što znate nego imate nadležne organe hvala vam, hvala vam.

Insajder: Dosta ljudi navija za Partizan...

Milorad Vučelić: Mnogo ljudi navija za Partizan, mnogo

Insajder: Znači uprava je podržala odluku Valerija Božinova da se podrži osuđeni kriminalac

Milorad Vučelić: Uprava nije podržala... Nee. Vi to osuđeni kriminalac to možda igrači i ne znaju da je on osuđeni kriminalac

Insajder: Ali uprava kluba zna

Milorad Vučelić: Ali uprava kluba nije naložila to

Insajder: Ali uprava kluba mora Super ligi dostaviti

Milorad Vučelić: Očigledno nismo dostavili. To morate sa igračima da raspravite. Mi možemo kazniti igrače.

Izjava vođe navijača Partizana, odnosno huligana Belivuka, demantuje sve ove prethodne tvrdnje i zapravo potvrđuje javnu tajnu da FK Partizan ne upravlja uprava kluba nego huligani, a da država to toleriše.

Veljko Belivuk, dok čeka izvršenje kazne od godinu dana kućnog pritvora zbog prebijanja pripadnika obezbeđenja direktora tog fudbalskog kluba, u intervjuu za Njuzvik poručuje:

„Iskreno da vam kažem- on je dobro prošao. On je odlično prošao."


Država je bar za sada pokazala da je nemoćna kada je u pitanju borba protiv huligana. Za rešavanje nasilja na sportskim terenima neophodno je samo da država primenjuje Zakon, ali ne primenjuje. Međutim, veći problem od nasilja jeste borba protiv organizovanog kriminala jer je poznato čak i prema zvaničnim podacaima ali i prema navodima iz krivičnih prijava koja je godinama podnosila policija, da se pojedine vođe navijača - oba kluba bave kriminalom dok im navijačke grupe služe samo kao paravan. Istovremeno, navijači Zvezde su bolje organizovani od navijača Partizana i na komandu vođe spremni su da urade sve što treba pa makar to bilo i krivično delo. Vođe grupa oba kluba, prema svim dostupnim informacijama, često su povezani i sa ozbiljnim kriminalnim grupama. Takva situacija koju država ne rešava, prema istraživanju Insajdera, interesne grupe koriste i da upravo preko huligana spreče privatizaciju klubova.

 

Zoran Ivošević, bivši član UO Crvene zvezde: Navijači imaju ambiciju, ne samo da upravljaju svojim klubovima nego da upravljaju Crvenom zvezdom, ja bih rekao da je taj sindrom i kod Partizana i kod drugih klubova, i zaista u nekim postupcima može se to prepoznati.

 

Činjenicu da su klubovi svačiji i ničiji i da adekvatna kontrola ne postoji, iako se od prodaje igrača ogroman novac vrti u krugu povlaščenih, koriste upravo pojedinci čiji je interes da takvo stanje i ostane.

 

Insajder: Kako je moguće da predsednik Vlade nema snage?

Mirko Poledica: Za mene kao građanina ove zemlje to je ponižavajuće, zbog toga što premijer ove države je izabran voljom naroda i mi svi to moramo da poštujemo, ali ja kao građanin ove zemlje ne volim da čujem da premijer države kaže da nema snage jer me to demorališe i šalje jednu veoma lošu poruku.

Insajder: Ali šta je to u tom svetu zbog čega neke najviše državne institiucije nemaju snage?

Mirko Poledica: Onda je to politička izjava, zato što niko ne može da me ubedi da država nema snage da reši neke probleme, zapravo za rešavanje problema u sportu potrebna je politička volja.

Branko Kovačević, član UO Crvene zvezde: Politička volja je glavna. Oni ljudi su na vrhu nose najveću odgovornost. Ako oni imaju volju napraviće taj neki sistem i okruženje koji će moći da se bori sa time. Kad ne posoji politička volja to postaje maltene privatna stvar nekih ljudi, stvar entuzijazma. To ne možete tako da iskoristite. To je ozbiljan problem.

Najveći otpor privatizaciji poslednjih godina pružaju čelnici najvećeg srpskog kluba Crvene zvezde, dok se Partizan bar javno do sada nije protivio privatizaciji. U Zvezdi posebno insistiraju na tome da klub koje je udruženje građana i samim tim privatno i ne može da se privatizacije.

Upravo kao interese navijača i simpatizera kada je privatizacija u pitanju istakao je i aktuelni generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić.

 

“Stav Crvene Zvezde je da smo mi već privatan klub I možemo da govorimo samo o svojinskoj transformaciji, odnosno o preciziranju vlasničke strukture. Crvena Zvezda je udruženje građana I kao takvo ne može da bude privatizovano. Suština je jasna, Zvezda zna kome pripada. Zvezda ima ogroman potencijal u narodu koji je voli. Pa, 2,7 miliona judi se izjasnilo da navija za Zvezdu! To je snaga koja će kad-tad materijalizovati. Ima li Crvena zvezda 200.000 članova? Hajde da svako od njih da po jedan, deset ili 100 evra. Ne sme da ostane samo floskula da Zvezda pripada zvezdašima. Hajde da uradimo neke konkretne stvari”


15. jula 2014. godine na sajtu kluba objavljen je odgovor Upravnog odbora Zvezde na pitanja Ministarstva omladine i sporta u kojem je navedeno da je Zvezda već privatni Klub, koji pripada svojim članovima, i da se može govoriti samo o procesu transformacije, odnosno promeni pravne forme udruženja.

Nekadašnji sudija Vrhovnog suda i bivši član upravnog odbora Zvezde i predsednik Pravne komisije tog kluba Zoran Ivošević bio je jedan od onih koji su se protivili pojedinim rešenjima privatizacije po prethodnom zakonu o sportu koji je usvojen 31. marta 2011.

Zoran Ivošević: Ako je to privatna imovina i ako je to u zemljišnim knjigama upisano kao privatna svojina Crvene zvezde, ja vas pitam da li se može stadion privatizovati ako je  već privatizovan. Šta biste mi vi odgovorili?


Novi zakon o sportu usvojen je u februaru 2016. Ali u njemu nije regulisano pitanje privatizacije već se samo navodi da će se privatizacija imovine i kapitala u društvenoj odnosno javnoj svojini urediti posebnim zakonom. Taj zakon još uvek nije donet i nema naznaka kada će to pitanje biti rešeno.

U februaru 2015. godine resorni ministar Vanja Udovičić je rekao da je jedan od prvih koraka da se prikupe “evidencione prijave klubova da bi se stekla osnovna slika same strukture u sportskoj organizaciji”, odnosno da bi se utvrdilo šta je čije u klubovima, šta pripada državi, šta navijačima odnosno klubovima.

I prethodni zakon iz 2011 predviđao je da klubovi dostave evidencionu prijavu uz koju su između ostalog bili dužni da dostave dokaze o pravu korišćenja i dokaze o vlasništvu nad imovinom koju koriste. Taj zakon je predviđao privatizaciju klubova.

Uprkos tome, kada bi sutra bila objavljena prodaja dva najveća kluba, Zvezde i Partizana, potencijalni kupci ne bi zapravo znali šta kupuju, osim brojnih problema i ogromnih dugova, posebno kada je reč o Zvezdi. Nedefinisana vlasnička struktura se najbolje vidi na primeru stadiona. Zvezdin stadion pripada Fudbalskom klubu Zvezda, Partizanov Sportskom društvu Partizan. Međutim zemljište na kojem se stadioni nalaze pripada državi.

Zoran Ivošević: Šta je predmet privatne svojine u Crvenoj zvezdi i u Partizanu? Kad kažem Partizan mislim na Sportsko društvo, a kad kažem Crvena zvezda mislim na fudbalski klub. Sve zgrade su u privatnoj svojini Crvene zvezde. A šta su zgrade? Objekti, stadioni i svi pomoćni objekti gde su prostorije itd. 

Insajder: Čekajte, jel to mislite da je to u redu? Država ih je izgradila...

Zoran Ivošević: Kako nije u redu. Tako je pisan zakon. Zgrade su sagrađene na zemlji. A zemlja je državna, a ranije je bila društvena, a sad je državna. Šta može da bude predmet privatizacije? Samo zemlja. A objekti na zemlji ne mogu zato što su već privatizovani. To je već uvedeno kao privatna svojina Crvene zvezde. A država bi, i u tom zakonu zato je on i bio loš i zato on više ne postoji, nije mogao da bude primenjen, a ovi su rekli posebnim zakonom ćemo to regulisati. Država je htela da privatizuje i ono što je privatno. I objekte da privatizuje i da sve pare uzme ona i mi smo se protiv toga pobunili.

U vreme prethodnog pokušaja privatizacije na čelu Partizana je bio Dragan Đurić.  

Dragan Đurić: Ja smatram Partizan društvenom firmom. Tako sam i radio to i zato sam ponosan na rezultate koje sam uradio i finansijske i ove sportske. Dakle, to što sam to čuvao više nego svoju firmu. Mi smo bili u ministarstvu sporta i mi smo dali saglasnost i modele kako da se prebacuje međutim to je stalo. Zašto je to stalo, ja ne znam. Ja sam samo za privatno. A onda niko ne bi prodavao ni ekonomska prava ne bi, menadžeri bi drugačije razgovarali. Partizan i Zvezda moraju ići u neku vrstu privatizacije. Koju – to treba da osmisle ljudi koji se bave time. Ja sam uvek bio za to.

Sve vlasti vec decenijama ova dva fudbalska kluba tretiraju kao institucije od nacionalnog značaja. Njima je za razliku od svih građana ove države dozvoljeno da ne plaćaju struju, da ne plaćaju vodu, da pregovaraju o svojim poreskim obavezama koje se mere milionima evra, da krše zakone i posluju tako da nikome ni za šta ne odgovaraju.Takav način poslovanja je postao pravilo baš zato što se razni interesi pojedinaca kriju iza članova udruženja.

Đerđ Pap, bivši zamenik direktora Poreske uprave: Sigurno da kada imate titulara svojine da je to jednostavnija stvar uopšte: znate ko je odgovoran, znate ko je kriv. Ovde ko je kriv? Članovi

Fudbalski savez Srbije je već dugo pri stavu da je neophodna privatizacija klubova, kakav god model da se primeni – da li će to biti celokupna prodaja klubova ili prodaja akcija uz ograničeno pravo koliko pojedinac akcija može da ima. Jedno od pitanja je i da li će strancima biti dozvoljeno da učestvuju u privatizaciji, da li će se prodati sve ili će se u fudbal ulagati kroz neki model javnog- privatnog partnerstva. Model privatizacije i sva druga pitanja trebalo bi da budu rešena novim zakonom o privatizaciji u sportu. 

Goran Milanović, potpredsednik FSS: Kad pogledate nijedan uslov nemamo da možemo da krenemo u taj posao a drugog leka nema. Drugi lek ne postoji niti ga je neko do sad izmislio da bude nešto dobro i da dobro funkcioniše da nije privatno.

Nenad Borovčanin: Bojim se da se to svodi kroz prodaju kroz najavljene privatizacije, kroz prodaju njihovih lokacija, a ne samih klubova o kojima govorimo.

Svi se slažu u jednom – a to je da bi novi vlasnici morali da se obavežu da će nastaviti delatnost i da neće promeniti namenu stadiona koji se nalaze na luksuznim lokacijama. To je predviđao i prethodni zakon o sportu iz 2011. kojim je bila predviđena i privatizacija. Taj zakon međutim nije sproveden. 

Nenad Borovčanin: Tako da je jako važno da se privatizaciji sporta pristupi oprezno i na jedan kvalitetan način, a posle da li će to biti privatizovano, ko će da privatizuje neki sportski klub u nekom gradu u unutrašnjosti Srbije. Zvezda i Partizan i Vojvodina imaju izuzetno dobre lokacije za nekretnine, za poslovne, tržne i stambene komplekse, ali ako to neko uzme, ako neki građevinac kupi klub onda lagano može da ga dislocira ili da taj isti klub, pošto nije u obavezi, spusti u neki drugu, treću ili četvrtu ligu. Zato i jeste važno da se razdvoji imovina klubova, da ostane u vlasništvu države i gradova.

Činjenica da su klubovi svačiji i ničiji ostavlja ogroman prostor da pojedinci klubove koriste za ostvarivanje ličnih interesa, o čemu ste mogli da gledate u prethodnim epizodama. Ti isti pojedinci godinama odbijaju da odgovore na pitanja o tome kako je došlo do toga da Crvena zvezda danas duguje 63 miliona evra, a Partizan 17, 5 miliona evra državi, javnim preduzećima, bankama.

 

Nenad Borovčanin: Iz ovakve situacije, verovatno bi klubove kupili sadašnji članovi uprava i ko zna šta bi dalje moglo da bude

Insajder: S obzirom da znamo kako posluju, to ne mozemo da pretpostavimo?

Nenad Borovčanin: Pa oni vrlo lako mogu da barataju sa tim nekretninama, isto tako mogu jođ neko vreme da drže klub kroz neke reprograme klubova u godinu, dve dana, tri u plusu da prođu samo igrači kroz nju i da se obogate kroz transfere, pa opet može da se desi da neko zaista napravi Barselonu, ali isto tako da klubovi odu u stečaj

Insajder: Jel bi privatizacija uopšte bila rešenje?

Mirko Poledica: Pa ja mislim da bi bila ako pogledamo kako recimo danas funkcioniše Čukaricki

Insajder: Kako funkcioniše Čukarički?

Mirko Poledica: Vrlo pozitivan primer. Klub koji sve svoje obaveze prema igracima isplaćuje uredno, koji se prema igračima odnosi na jedan pravi način. Čak sam juče pročitao jednu stvar za koju nisam verovao da će se desiti u srpskom fudbalu – igrač koji je doživeo tešku povredu i Čukaricki klub mu je produžio ugovor do 2019. što se pretpostavljam u 99% klubova ne bi desilo, već bi bio prepušten sam sebi. Prvo kada privatnik ulaže novac u fudbal, on je svestan da mora od tog kluba da napravi brend, da bi taj brend mogao kasnije da proda na tržištu, da bi mogao da posluje pozitivno. Dok recimo u ovim klubovima koji su u vlasništvu, odnosno registrovani su kao udruženja građana, država je najveći investitor, i ljudi koji rade u klubovima zapravo troše naš novac bez ikakve kontrole i zbog toga se dešavaju sve te stvari.

 

Od 2000 do danas nijedna vlada nije imala dovoljno snage da primeni zakone kada su u pitanju klubovi. Hapšenja čelnika klubova nailazila su na oštre osude. Isti ljudi su se uprkos optužnicama vraćali u fudbal. Dok promena vlade podrazumeva da građani glasaju na izborima, promena na čelnim pozicijama u fudbalu dešava se iza zatvorenih vrata po dogovoru. Primopredaja funkcija, uprkos tvrdnjama o pritiscima i sukobima, uglavnom se obavlja pred kamerom uz jednoglasnu odluku i odavanje počasti prethodniku.

Goran Milanović: FSS je fudbalski savez jedna velika porodica i mi isto kao u porodici trudimo se da ono što se dešava kod nas u kuči sve te neke naše svađe ne iznosimo napolje nego kad se posvađamo kuči mi se posvađamo , zatvorimo kapiju , nema u dvorištu nikakve larme nemaju komšije, da smo se mi svađali. I mi ćemo kad se vratimo ponovo kući da ponovo sednemo i ponovo pričamo da vidimo gde je problem da našemo rečenje sve u interesu fudbala. FSS je jedna ozbiljna firma, jedna ozbiljna porodica, da bi mogao tek tako da napolje iznosi ono što se dogaša u toj porodici.

 

Mehanizmi funkcionisanja klubova se samo usavršavaju, dok isti ljudi godinama opstaju na čelnim funkcijama u srpskom fudbalu a svaka promena se, uprkos brojnim sukobima, na kraju dešava u skladu sa dogovorima o kojima javnost uglavnom ništa ne zna.

Mirko Poledica: Pa recimo ako odete u Nemačku i odete u Minhen i pitate ljude na ulici ko je predsenik fs Nemačke, ja sam ubeđen da njih 90% ne zna ni kako izgleda a ne kako se zove, kod nas u srbiji je drugačije, ovd 3 najvažnijih  pozicija prvo što su predsenik države, premijer i predsednik fs srbije, jednostavno kod nas dugi niz godina o fudbalu odlučuje pojedinac a to je pogrešno, fudbal jedino može da opstane ukoliko fudbal vodi sistem a predsenik je samo taj koji vrši kontrolu i ništa više od toga, tako je u svi razvijenim evropskim zemljama.

 

Pravilo u srpskom fudbalu već dugo je da se sve dešava u malom krugu ljudi iza zatvorenih vrata. Mnogi su to pravilo međutim kršili u međusobnim obračunima, ali javne sukobe, koje po pravilu prate teške optužbe, predstavnici nadležnih institucija ne istražuju a najviši fudbalski funkcioneri nikada nisu pozvani da svoje reči dokažu na sudu.

 

Mirko Poledica: U Poljskoj se igrao fudbal sličan fudbalu koji se danas igra u srbiji, bilo je jako puno korupcije, bilo je jako puno nameštenih utakmica, država je kroz svoju strategiju donela odluku da očisti sve te stvari, oni su u jednom danu uhapsili  preko 500 ljudi,  preko 200 je sporazumno priznalo krivicu u zamenu za kaznu i zapravo tad je i krenula reforma o fudbalu, zapravo krenulo je interesovsanje privatnog kapitala u fudbal.

 

Milionski transferi i prodaja igrača, kao i imovinsko stanje članova uprava u potpunoj su nesrazmeri sa finansijskim kolapsom koji je čak i na prvi pogled vidljiv iz finansijkih izveštaja dva najveća kluba. Između ostalog u prethonih pet emisija ovog serijala otkrivini su i dokazi o tome da klubovima milionske dugove za vodu i struju država oprašta, dok im pronalazenjem sponzora istovremeno i finansijski pomaže da opstanu. Plaćanje poreza na dobit kao i PDV na transfer igrača gotovo da niko i ne kontroliše.

Odlazak velikog broja igrača sa slobodnim papirima ne predstvalja nikakav alarm za nadležne institucije iako to može da bude savršen mehanizam za malverzacije kojima je potencijalno najviše oštećen budžet drzave. Prema istraživanju Insajdera pokazalo se da klubovi u blokadi funkcionišu preko ćerki firmi a to je za firme u blokadi zabranjen način poslovanja.

Neraskidiva veza između članova uprava klubova, vođa navijača, biznisa i političara jedan je od razlog zasto su najveći klubovi u Srbiji i dalje svačiji i ničiji, odnosno zašto nije moguća privatizacija klubova. Istovremeno od transfera igrača dva najveca kluba - država bi trebalo da zarađuje od oporezivanja, ali ne zarađuje jer kontrole nema. Vođe navijačkih grupa imaju vaznu ulogu u odlukama koje donose uprave pa čak i kada je u pitanju prodaja igrača. 

Posledica ovako nesređenog sistema i društva u kojoj su moć i uticaj menadžera, agencija, pojedinaca postali zaštini znak ovog sporta jeste i činjenica da je sve više dece, uzrasta od 12 , 13, ili 14 godina, uz dozvolu roditelja potpisuju ugovore sa raznim menadžerima ili agencijama čiji su vlasnici čak i osobe sa kriminalnim dosijeima.

Da bi se sve ovo rešilo neohodna je politička volja. To se pokazalo i na primeru podizanja američke optuznice posle koje je i švajcarsko tužilaštvo započelo istragu.

Uloga najviših fudbalskih zvaničnika FIFE u korupciji ogromnih je razmera. Baš ova organizacija njena pravila i propisi decenijama su bili paravan za ono što su radili funkioneri nacionalnih saveza, uključujući evropske i srpski. Sep Blater 42 godine bio je na najvišim pozicijama u FIFA, tokom punih 17 godina rukovodio je najvišom svetskom fudbalskom organizacijom. Danas se protiv njega vodi istraga u Švajcarskoj a on je u ekskluzivnom intervjuu za Insajder rekao da je ceo svoj radni vek radio pošteno.

Sep Blater: Gospođo, slušajte, sada u fudbalu imamo tristotine miliona aktivnih učesnika, tristotine miliona... Prema statističkim podacima u nemačkim novinama jedna zarez šest milijardi ljudi prati, neposredno ili posredno, fudbal. To je najveći pokret na svetu. Ali, to je fudbal. U toj igri možete da nadjete svakog. Tako da je lako kontrolisati igru ako je na terenu, jer imate sudiju, ograničeno vreme i imate i geografska ograničenja. Ali kada ovi ljudi odu, ne možete da ih kontrolišete,  nemate sudiju, nemate vremensko ograničenje, i tada sam ja odgovoran za tristotine miliona ljudi, za 1,6 milijardi. Hvala, trebao bih da budem proglašen za sveca kao majka Tereza. Stvarno, ako sam ja odgovoran za sve to. Još nisam počinio čuda, jer u katoličkoj religiji morate da počinite dva čuda da bi vas smatrali za sveca. Ja nisam svetac.  

Protiv Sep Blatera tužilaštvo Švajcarske vodi istragu zbog sumnje da je zloupotrebio položaj i oštetio organizaciju. Etički komitet FIFA suspendovao ga je prošle godine. Izrečena mu je zabrana bavljenja bilo kojim poslom u fudbalu tokom narednih 8 godina. Ova kazna kasnije je smanjena na 6 godina, a u toku je spor pred Sudom za sportsku arbitražu pred kojim Blater osporava ovu odluku.  Blater kaze da je odgovroan samo za ono sto se desavalo u FIFI ali ne i u celom svetu i evropi.

 

Sep Blater: Ne možete da izbegnete da u toj fudbalskoj igri, gde je borba svaki dan, svake sekunde, uvek sve u redu. To je 1,6 milijardi ljudi. Postoji samo jedan sud i to nije moguće; a samo jedan čovek je odgovoran. Mislim da sada kažu u Evropi da sam ja za sve odgovoran, za Sirijce ovde u Evropi, za sve u Evropi sam ja odgovoran. Neko mora da bude odgovoran.

Švajcarsko državno tužilaštvo počelo je da istražuje nekoliko velikih slučajeva nakon što je u Americi otvoren jedan od najvećih procesa protiv fudbalskih funkcionera u istoriji. Trenutno, kako je za Insajder, rekao Andre Marti portparol ovog tužilaštva, slučaj Sep Blatera jeste jedan od prioritenih slučajeva. On u ovom trenutku ne može da proceni da li će nekoliko postupaka dovesti do toga da se u Evropi razotkrije nešto slično onome što su otkrili američki istražioci.

Andre Marti: Da kažem to tako: naši eksperti su s vremena na vreme zaista iznenađeni o koliko se ogromnoj količini novca radi, da se to bar dešavalo ranije. Govorim pre svega o viđenju knjiga, o različitim ugovorima preko kojih su obrađivane razne oblasti, kao što su TV prava i slične stvari. Moguće je da su svemu tome postoji neka šema povezana sa veoma poznatim ili da kažem interesantnim učesnicima u ovom biznisu.

Izveštaj FBI:
Optuženi dolaze iz preko 20 različitih zemalja, tokom istraživanja pratili smo novac koji je prebacivan kroz najmanje 40 zemalja. Zaista Svetsko prvenstvo u proneverama!

Tri generacije predsednika Fudbalske konfederacije Severne i Srednje Amerike i Kariba koji su ujedno bili potpredsednici FIFA optuženi su za zloupotrebe u fudbalu:

Na desetine fudbalskih funkcionera širom srednje i južne Amerike optuženi su za zloupotrebe u fudbalu. Kolike su srazmere korupcije najbolje pokazuje činjenica da su se na optužnici našli ljudi koji su rukovodili fudbalskim savezima u čak 17 zemalja srednje i južne Amerike. Neki od njih ujedno su bili u izvršnom odboru Fudbalske konfederacije Južne Amerike, pojedini su imali pozicije u izvršnom komitetu FIFA.Osim toga uhapšeni su oni koji su veoma važnim telima FIFA - komitetu za finanisjsku reviziju FIFA, komitetu za Fer plej, članovi Disciplinskog komiteta, ili komiteta za televiziju i marketing. Među uhapšenima koji su vodili fudbalske saveze našli su se čak i sudija ustavnog suda Gvatemale i bivši predsednik Hondurasa.

Srpski predstavnik u Kongresu FIFE godinama je bio Ivan Ćurković dugogodišnji predsednik FK Partizan, potpredsednik FSS i Olimpijskog komiteta.

Ivan Ćurković: Treba prvo reci da je FIFA jedna jako kompleksna organizacija fudbalska. Linija između onog što smete i što ne smete je vrlo tanka kada su u pitanju te velike organizacije gde ima mnogo novaca gde ima mnogo emocija druge vrste, gde ima mnogo prilika za dogovore koji nisu uvek kako treba. medjutim govorim sad o koncentrali fife. Fifa, jako je teško kontrolisati sve skupa, to je na nivou čitavog sveta znate. Fifa je organizacija od UN

Insajder: Ljudima najvaznije u organizaciji, ljudima nije jasno sta se sme sta se ne sme?

Ivan Ćurković: Naravno. Između ostalog znaju oni sta se sme šta se ne sme. Ali kontrola opet. Imali smo jednu dugu temu o situaciji u nasoj zemlji u ovoj maloj Srbiji pa smo videli da toliko ima stvari koje je teško dovesti u red. A zamislite koliko je to, šta to znači na nivou FIFE, na nivou čitavog sveta. FIFA koja ima 209 saveza u njoj, koja ima promet u ovom trenutku, mislim da ima više milijardi na svom računu, sredstava, dolara, eura. Znate to su takmičenja koja su vrlo popularna.

FIFA i UEFA organizacije su koje bi trebalo da kontrolišu šta se dešava u nacionalnim savezima, da uspostavljaju pravila i norme.

Mišel Platini je zajedno sa Blaterom krajem prošle godine odlukom etičkog komiteta FIFA suspendovan iz fudbala na osam godina zbog neosnovane isplate u iznosu od 2 miliona evra koju je primio od predsednika FIFA. Isplata je izvršena 2011. navodno za posao savetovanja u periodu od januara 1999 do juna 2002. Na poslednjem kongresu UEFA obratio se delegatima uz odobrenje Etičkog komiteta.

Mišel Platini:

" Ja znam da mi je savest čista. Nisam napravio nikakav prestup zbog čega nastavljam svoju pravnu borbu. "Ovo je vrlo emotivno za mene jer mi je ovo poslednji govor na Kongresu UEFA. Vi ćete nastaviti ovu divnu misiju bez mene iz razloga u koje ne bih ulazio. Fudbal je više igra nego proizvod, više sport nego tržište, više zabava nego posao. Ne postoji fudbal za velike i fudbal za male zemlje, postoji samo jedan fudbal, jedan sport. ne pripada ni UEFA ni FIFA, pripada celom svetu. Zbog toga sam došao da vam, fudbalski prijatelji, kažem zbogom".

Gvido Tonjoni, medijski konsultant: Mentalitet fudbalskih zvaničnika je bio da imaju pravo da dobiju ekstra novac. Verovali su da ako si predsednik ili neki drugi zvaničnik u savezu, ili medjunarodnoj asocijaciji, onda uz to ide pravo na dodatni novac. I niko nije intervenisao. Kada vidite da je gospodin Avelanž korumpiran, kako možete da očekujete da je podpredsednik, npr. Bocvane ili Makedonije čist.

Kada je 27. maja 2015 otpečaćena optužnica na kojoj su američki tužioci, pripadnici FBIa i američkih poreskih službi radili nekoliko godina, svet je bio šokiran.

Tužiteljka Loreta Linč: Dozvolite mi da naglasim da je izdaja poverenja o kojoj govorimo nečuvena, razmere korupcije koje su istražene su nečuvene. Poruka koju želim da pošaljem je za one koji se skrivaju u nadi da će izbeći našu istragu. Nećete nas čekati i nećete izaći iz našeg fokusa.

Kako je razotkrila američka optužnica glavni poslovi i dogovori odvijali su se u uskom krugu ljudi iz samog vrha svetskog fudbala. Bio je to zatvoren sistem koji je decenijama opstajao, u nedostatku političke volje da se provere tokovi ogromnih sredstava koji se slivao u fudbal.

Mehanizam prevare u svetskom fudbalu otkriven je zahvaljujući svedocima saradnicima koji su pritisnuti dokazima pristali da priznaju sve.

Sve je počelo tako što su dva pripadnika FBI početkom 2010 počela da istražuju šta se krije iza činjenice da mnogi funkcioneri FIFA žive stilom multimilionera. Njihov prioritetan slučaj bio je Čak Blejzer, američki državljanin iz Njujorka. Blejzer bio je generalni sekretar Fudbalske konfederacije Severne i srednje Amerike i Kariba od 1990. do 2011. i član izvršnog komiteta FIFA od 1996 do 2013. Centrala u kojoj je imao kancelariju nalazila se u Tramp taueru, a kirija koja je plaćana iznosila je čak 18 hiljada dolara mesečno. Fotografije koje su svedočile o njegovom luksuznom životu Blejzer je sam objavljivao na svom blogu. Istražitelji su prvo utvrdili da nije platio poreze državi, a ubrzo su pronađeni njegovim računi u ofšor zonama. Konačna računica pokazala je da je zaradio više od 20 miliona dolara tokom svoje karijere fudbalskog funkcionera.

Blejzer je sve priznao i tako je ceo sistem koji je decenijama bio nedodirljiv počeo je da se ruši. Njegov primer sledili su i drugi fudbalski funkcioneri koji su tužilaštvu otkrili neverovatne mehanizme funkcionisanja svetskog fudbala u kojem su reketiranje, korupcija, podmićivanje, pranje novca bili sastavni deo igre koja se odvijala u pozadini fudbala.

Američka optužnica dovela je do istrage švajcarskog tužilaštva a ljudi koji su decenijama bili u vrhu svetskog fudbala prestali su da budu nedodirljivi.

Poput svetskog fudbala, i za srpski je karakteristično da se već decenijama samo usavršavaju mehanizmi ali jedni te isti ljudi dugo se zadržavaju na ključnim funkcijama, povremeno rotirajući mesta. Retke smene generacija prate svojevrsni ratovi, koji su se uvek i uprkos svemu, završavali dogovorima iza zatvorenih vrata.

Sistem je tako ostaje netaknut, iako je spisak mogućih svedoka saradnika po svemu sudeći dugačak.

Samo poslednjih godina najviši fudbalski funkcioneri jedni druge su optuživali za razna krivična dela od prodaje igrača kao belog roblja,n uzimanja procenata od transfera za šverc, korupciju, nameštanje utakmica, patološko kockanje i nelegalno klađenje, izdavanje „soba na sat" fudbalerima, pljačku. Ove optužbe iznosili su upravo jedni o drugima oni koji godinama vladaju srpskim fudbalom. Međutim nadležne institucije nisu proveravale istinitost iznetih optuzbi.

Istovremeno, izbor za predsednika FSSa ili predsednika kluba uvek izgleda kao borba za najvažniju državnu poziciju.

Insajder: A kod nas imamo situaciju da su klubovi u minisuma, traze novce od drzave, a u isto vreme imate situacije da te skupstine, sto smo imali sada nedavno sa partizanom priliku da gledamo, izgledaju kao borba za zivot i smrt

Nenad Borovčanin: Pa toliku, pod znacima navoda, ljubav, u toliku ljubav njihovu, ja ne znam da li bi se oni za svoje najmilije toliko borili kao za mesta u uprava tih klubova. Uz čast naravno izuzecima, reč je o verovatno njihovim interesima. Većina tih svih ljudi su nekada, svi zajedno bili, zato sam ja i stavio onaj tvit za koji ste me pitali. Skupština Zvezde i Partizana i ta okupljanja lice na okupljanja Koza Nostre. U tom pokušaju ovamo bar postoji nekav kodeks, a ovde nikakav. Zalizane frizure, tompusi, džipovi, obezbedjenja, pretnje, to je na sve ličilo osim na sport. To nikakvu poruku ne salje. Takav sport nam svakako ne treba i takvi klubovi ovoj državi ne trebaju niposto.

Fudbalski klubovi Crvena Zvezda, a potom i Partizan osnovani su kao državni projekti 1945. godine.

Od osnivanja je u klubovima bila prisutna politika, policija, DB, vojska.

Početkom devedesetih klubove su sa jedne strane preuzimali kriminalci i povratnici sa ratišta, a sa druge državni funkcioneri.

Uprava Zvezde odslikavala je stanje u policiji, a uprava Partizana stanje u vojsci.

Danas klubovima upravljaju huligani, odnosno vođe navijčkih grupa koje su često povezane i sa organizovanim kriminalnim grupama dok u upravama klubova sede čak i predstavnci suda, bia, policije.
Sve ovo ukazuje na činjenicu da su u pitanju veliki finansijski interesi i poslovanje koje je van svake kontrole.

U ovoj utakmici - drzava za sada gubi.

PRVENSTVO U PREVARI