Jezik

sr

en
Insajder logo

Aplikacija na vašem telefonu

download Android App
download Android App
Insajder Mobile app

Transkript: Beograd na vodi - prvi deo

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali: Projekat Beograd na vodi je najbolji ugovor i za Grad Beograd i za Republiku Srbiju. Zbog čega? Najbolji. Sjajan. Decenijama unazad priča se o aktiviranju Savske promenade, Savskog amfiteatra. Niko to nikada nije uspeo da uradi, nikada investiora nije bilo. Ljudi vide promene i to je važno. Jer projekat Beograd na vodi je u stvari projekat promene.

Svako pitanje o izgradnji Beograda na vodi, investitorima, ugovoru, donošenju posebnih zakona, izmenama generalnog plana, ekonomskoj računici za Srbiju - uglavnom je u poslednje dve godine dovodilo do optužbi da je reč o kampanji koju vode strani plaćenici. Da nema ničega što nije jasno, da su politički protivnici spremni na zamenu teza jer je reč o nečem najboljem za Beograd. Isto tako, svaki pokušaj da se objasni dobra strana ugovora o zajedničkom ulaganju u projekat Beograd na vodi dovodi do upornog osporavanja onih koji od početka iznose brojne kritike. Od najboljeg do najštetnijeg ugovora za Srbiju - tvrdnje su koje su obeležile realizaciju ovog projekta.

U međusobnim optužbama izgubila se suština. Prema istraživanju novinara redakcije Insajder, postoje brojna pitanja koja do danas nisu razjašnjena. Šta je ono što Beograd i Srbija dobijaju od takvog ugovora, da li je reč o međudržavnom sporazumu ili komercijalnom ugovoru zbog kog Srbija čini brojne ustupke jednom stranom privatniku, kakav je istorijat firme koja gradi Beograd na vodi i da li uopšte Srbija ima razloga da veruje jednom čoveku za tako veliku investiciju? Koliko ulažu Srbija i Beograd, a koliko arapski investitor? Zašto je zbog arapskih investicija Beograd pretvoren u divlji zapad u kom su noću pod maskama nepoznate osobe rušile objekte na području budućeg Beograda na vodi?

U februaru 2013. prvo je potpisan biletaralni sporazum u Abu Dabiju o saradnji dve zemlje. U ime Srbije potpisao ga je tadašnji prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić, a u ime Ujedinjenih Arapskih Emirata ministar inostranih poslova.

Godinu dana posle potpisivanja međudržavnog sporazuma mediji počinju da najavljuju najveću investiciju za grad Beograd i najveći projekat u ovoj deceniji - Beograd na vodi. Poseban zakon o Beogradu na vodi Skupština Srbije usvojila je u decembru 2015.

U međuvremenu, potpisan je Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat. Osnovana je i zajednička arapsko-srpska firma Beograd na vodi, koja u narednih 30 godina treba da završi ceo projekat. Većinski vlasnik s udelom od 68 odsto jeste arapaska firma, dok je s 32 odsto vlasnik država Srbija. Prema Ugovoru, arapski investitor ulaže 150 miliona evra i obezbeđuje, kako se navodi, kamatonosni zajam od 150 milioan evra. Srbija ulaže zemljište od 100 hektara, ima obavezu raščišćavanja celog područja i obavezu izgradnje infrastrukture.

Siniša Mali: Ono što stoji u ugovoru, iznos koju niste videli, je 3,5 milijardi, ali ste videli 300 miliona evra.

Brankica Stanković, Insajder: To je 90 odsto manje.

Siniša Mali: Samo trenutak. Oko 150 miliona kroz kapital, 150 miliona kroz pozajmice osnivača. To je 300 miliona za prvu fazu. Dakle, pretpostavka je da ćemo...

Brankica Stanković: Dakle samo da bude jasno - 150 miliona evra ulažu odmah?

Siniša Mali: Oko 300 miliona evra je investitor u obavezi da investira u prvoj fazi, svog novca. Brankice, mogu da vas pitam odmah...

Brankica Stanković: Ali ovo nije u pvoj fazi.

Siniša Mali: Samo trenutak, samo da vas pitam koliko je to… da li ima neka veća investicija u Srbiji u poslednje dve, tri godine... gde se radi o 150 miliona, a ne 300. Jer, gledajte, 2013, kada smo potpisivali ugovor, bilo je kritika - to su pusti snovi, da li će se desiti, neće se desiti i tako dalje. Vi sada kada prošetete Promenadom, kada vidite da smo uradili Promenadu, kada vidite izgradnju nekoliko objekata, dve stambene kule do kraja godine su već na 10. spratu.... Gradi Energoprojekt, naša firma. Ona velika Kula Beograd, koja će biti simbol Beograda, već je iskop završen, rade se šipovi... Počeo je iskop za veliki tržni centar. To je novac koji se već investira. Dakle, pitanja koja ste postavili su apsolutno u redu. Hoću samo da vam kažem da je za nas veći problem bio hoće li se to desiti ili neće, kao i za sve građane Srbije.

Brankica Stanković: Ne, ali nije to bila glavna primedba. Glavna primedba je bilo to koliko je to štetan ugovor za Srbiju i za Grad Beograd?

Siniša Mali: Pa koliko je to štetan ugovor za Srbiju i Grad Beograd kada neko dođe da vam ponudi novac, i to da vam ponudi desetine miliona evra, stotine miliona evra...

Brankica Stanković: Nije stotine.

Siniša Mali: Pa stotine.

Brankica Stanković: Oko 150 miliona.

Siniša Mali: Oko 300 miliona evra. Izvinjavam se.

Brankica Stanković: Oko 150 miliona, plus 150 miliona kredita. Jel' tako?

Siniša Mali: Ne kredita. To je pozajmica osnivača. To je opet njegov keš, njegova gotovina. To je 300 miliona Brankice. Ja samo kažem da sada, kada bismo mi sada sedeli da pogledamo analizu projekata u prethodnom periodu, ja ne znam da li bismo našli projekat koji vredi 300 miliona evra, 150 miliona evra da je neko došao i investirao u Srbiju.

U ugovoru se navodi da strateški partner, odnosno arapski investitor, plaća ceo iznos ukupne finansijske obaveze u skladu s poslovnim planom.

Brankica Stanković: Poslovni plan je poslovna tajna firme Beograd na vodi i javnost ne može da ima uvid u to?

Siniša Mali: To je samo pitanje dinamike. Zašto nećemo da stavljamo to da bude javan dokument? Ceo ugovor je javan dokument.

Brankica Stanković: Ne, ne. Mi smo tražili tražili od njih i rekli su da je to poslovna tajna.

Siniša Mali: Ceo ugovor je na sajtu Republike Srbije po pitanju prava i obaveza Republike Srbije. Poslovni ugovor, biznis plan, je ipak neka poslovna tajna.

Brankica Stanković: Mi ne možemo da vidimo koliko zapravo će oni uložiti novca, osim onoga što piše u Ugovoru. Možemo jedino da verujemo vama.

Siniša Mali: Pa to je to, Brankice. Pa ne meni. Verujte ugovoru. U ugovoru piše da oni moraju da urade i da naprave i da izgrade dva miliona kvadratnih metara poslovnog, stambenog... To je predmet... da bi se krenulo s tim projektom oni će uložiti 300 miliona svog novca odmah, kako bi se taj projekat odmah pokrenuo.

Brankica Stanković: Koliko su do sada uložili?

Siniša Mali: Do sada su tačno uložili 43 miliona evra, shodno tom poslovnom planu, u naredna dva meseca ide dokapitalizacija za još 20 miliona. Dakle, prati se tempo izvođenja radova na terenu, s tempom priliva novca, i moram da vam priznam u dan, sat kako piše u poslovnom planu tako arapski investitor ispunjava svoj obaveze. To je veoma važno. I vidite i na licu mesta, dakle vidite da se to gradi, ništa se ne staje. Ne bi oni gradili da nisu plaćeni, a mi pratimo kroz kontrolu poslovanja firme Beograd na vodi, kada uplaćuje, kome se isplaćuje i sve ostalo. Kao što vidite sve radi za sada, da kucnem u drvo, kao sat.

Brankica Stanković:Dobro. Koliko je Srbija, odnosno Beograd, koliko je uložila?

Siniša Mali: Do današnjeg dana Grad Beograd je uložio 1.350.000.000 dinara u projekat raseljavanja oko 250 porodica sa područja Beograd na vodi. Nama je ostalo još šest porodica kako bismo završili ceo plan koji imamo do 2019. po planu II faze Beograda na vodi.

Brankica Stanković: Jel' se Srbija zadužila kreditom ili je to iz budžeta plaćeno?

Siniša Mali: Ovo sve je iz budžeta Grada Beograda. Sve su naši novci. Mi smo u protekle dve godine, kao što znate, uspeli da smanjimo deficit, uspeli smo da stabilizujemo javne finansije. Mi imamo novce za važne projekte.

U Ugovoru se navodi da će strateški partner pribaviti zajam Republici Srbiji u ukupnom iznosu od 130 miliona evra. Gradonačelnik Beograda, međutim, kaže da taj član ugovora nije obavezujuć za Srbiju.

Siniša Mali: I arapski investitor je sam rekao - gledajte gospodo, ako nemate dovoljno novca u budžetu, mi ćemo vam vrlo rado dati povoljan kredit, kao što dajemo budžetu Republike Srbije, da vam pomognemo da to raščistite, ako vam treba. Mi kažemo - hvala ako nam treba. Nama to u ovom trenutku ne treba. To je opcija kojom su oni nama izašli u susret. Mi smo njima zahvalni na tome.

Brankica Stanković: Da, ali tamo piše po tržišnim kamatama.

Siniša Mali: Ali smo protekle… pa, bilo koji komercijalni zajam. Svejedno je. Mi smo u ovom trenutku...

Brankica StankovićPa nije ništa povoljniji. To hoću da kažem.

Siniša Mali: Ali nismo ni iskoristili. To je njihova dobra volja. Dakle, nije bila obaveza nego njihova dobra volja, a mi to nećemo iskoristiti.

Brankica Stanković Kažete da će finansiranje društva biti obezbeđeno kombinacijom prihoda od prodaje naplaćenih od kupaca i zaduživanjem kod banaka. Dakle, neće invesitor sam da uloži ne znam koliko stotina miliona. Radiće se kombinacija toga.

Siniša Mali: Ali niko, Brankice, nikada nije rekao da će sam invesitor...

Brankica Stanković: Ali rekli ste. Ja vam o tome i pričam.

Siniša Mali: Ja sam rekao?

Brankica Stanković: Svi ste govorili.

Siniša Mali: Ne. Hajde samo još jedanput. Dakle, meni je veoma važno da i građani i vi razumete ovo.

Brankica Stanković: I nama je važno.

Siniša Mali: Ukupna investicija je 3,5 milijardi dolara. Toliko novca vam je neophodno da napravite toliko kvadrata, skoro dva miliona kvadrata koji će se graditi na projektu Beograd na vodi. Neko, u ovom slučaju investitor iz Emirata, iz svog džepa izvadio je 300 miliona evra.

Brankica Stanković: Nije još, 43.

Siniša Mali: A vadi kako ide. Za sada sve ide kako treba. Nema potebe da vadi, pa da stoji na računu bezveze sledećih godinu dana ili godinu i po dana. Kako ide dinamika radova, tako novac ulažu kako bi polako taj novac krenuo po poslovnom planu koji smo usvojili.

Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat Beograd na vodi posledica je ili rezultat međudržavnog sporazuma dve zemlje. Sporazumi, ugovori, programi i projekti zaključeni u skladu s međudržavnim sporazumom Srbije i UAE. Ne podležu javnim nabavkama, javnim tenderima, javnim nadmetanjima ili drugim postupcima predviđenim zakonima Srbije.

Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat Beograd na vodi 26. aprila 2015. potpisali su ispred Republike Srbije ministarka Zorana Mihajlović, a ispred Beograda na vodi d.o.o. tadašnji v.d. direktora Aleksandar Trifunović, dok je Muhamed ali Rašid Alabar stavio potpis u ime dve kompanije - Belgrade Waterfront Capital Investment LLC i Al Maabar international investment LLC.

Oni koji osporavaju ceo projekat kao ključan problem navode to što Beograd na vodi gradi privatni arapski investitor Muhamed Alabar, a ne država UAE.

Siniša Mali: Mi smo želili da nađemo partnera koji ima reference da se bavi tim poslom, koji ima iskustvo. Gospodin Alabar, s obzirom na to da je napravio milione i desetine miliona kvadrata u celom svetu takvih prostora...

Brankica Stanković: A gde je napravio?

Siniša Mali: Pa evo, samo uzmite Burj Khalifu, najveću zgradu na svetu, uzmite ceo onaj centar Dubaija koji je on napravio...

Brankica Stanković: Ali to nije s ovom firmom s kojom gradi ovde.

Siniša Mali: Kako?

Brankica Stanković: Nije s ovom firmom s kojom gradi ovde.

Siniša Mali: A to je druga stvar. Morate da znate kako radi taj proces gradnje. Za svaki projekat, za svaku zemlju imate posebno projektno finansiranje.

Prema istraživanju novinara redakcije insajder, arapsku firmu Eagle Hills zbog projekta Beograd na vodi, Muhamed Alabar osnovao je u maju 2014.

U biografiji Muhameda Alabara koju su objavljivali mediji navodi se da je rođen 1956. i da se probijao do državnog vrha radeći u centralnj banci UAE i Vladinoj kancelariji u Singapuru, gde je radio u odeljenju za ekonomski razvoj. U tom periodu postao je blizak vladaru Dubaija, šeiku Muhamedu bin Rašidu al Maktumu. Kasnije se osniva firma EMAR, u kojoj država ima 29 odsto udela, a Muhamed Alabar je predsednik UO kompanije. EMAR jeste velika kompanija koja je izgradila veliki deo Dubaija. Međutim, ta firma ne gradi Beograd na vodi. Alabar je u intervjuu magazinu Arabijan biznis objasnio da kompanija EMAR nije zainteresovana da investira u Beograd jer ne vidi potencijal u srpskom tržistu. Alabar je tada rekao: „Smatram da je moja patriotska dužnost da doprinesem uspehu projekta Beograd na vodi na tako visokom nivou.“

Siniša Mali: Iza projekata stoje gospodin Alabar i njegova velika firma, koja je inače i garant celog projekta. Firma koja ima više od dve milijarde dolara samo imovine i koja radi sve njegove projekte po svetu... a za svaki pojedini projekat uvek se formira posebno pravno lice, to je tzv. projektno finansiranje, da ne ulazimo sad u detalje. Tako je isto i Eagle Hills, koji je napravljen samo za investiranje u Srbiju.
Firma Almaabar se u ugovoru navodi kao garant koju u ugovoru zastupa Muhamed al Abar.

Brankica Stanković: Mi njega uopšte nismo uspeli da povežemo s tom firmom, gospodina Alabara s firmom Almaabar koja se navodi kao garant.

Siniša Mali: Dobro, možete mene da pitate, možete nas da pitate, da ste tražili možda ako hoćete možemo da...

Brankica Stanković: Ne, evo sad ću vam reći On je u ugovoru zastupnik te firme, tako se navodi, ali na sajtu te firme nigde ne postoji njegovo ime, niti vlasnik ili direktor, opet neki šeik, a u biografiji takođe ne stoji da ima veze s tom firmom. Jeste li vi to proveravali kao država?

Siniša Mali: Apsolutno jesmo, mi imamo... mi za tu firmu imamo i revizorski izveštaj, dakle to je firma koja postoji decenijama unazad, u vezi s izgradnjom svih projekata.

Brankica Stanković: Ta firma stvarno jeste velika, ali Alabar se ne dovodi ni u kakvu vezu s tom firmom

Siniša Mali: Pa dobro, to možemo da pogledamo, pitate me sad oko detalja za koje nisam ni ja...

Brankica Stanković: Mene zanima da li neko u državi proverava...

Siniša Mali: Ali gledajte, da li je gospodin Alabar povezan ili nije manje važno od toga ko je ta kompanija.

Brankica Stanković: Pa da, ali kako iko može da garantuje da nije povezan nikako s ovom fimrom?

Siniša Mali: Ako izveštaj... Pa što se nas tiče, može da garantuje i država.

Brankica Stanković: Ali on se pojavljuje kao zastupnik.

Siniša Mali: Abu Dabi može da garantuje, ali za garanta nekog projekta... vi kad uzimate kredit u banci, pa ne mora vaša majka ili roditelji da budu garant, pozovete prijatelje koji budu garanti.

Brankica Stanković: Ma ne govorimo uopšte o istoj stvari onda. Ovde se jedna velika firma navodi kao garant, ali njen za....

Siniša Mali: Firma koju smo u potpunosti proverili, firma koja...

Brankica Stanković: I mi smo je proverili.

Siniša Mali: Mi smo, jeste mi smo je proverili, to je firma koja ima više od dve milijarde dolara samo imovine u svom portfoliju.

Brankica Stanković: Jeste, ali hoću da vam kažem, ta firma se ne pojavljuje kao vlasnik i direktor firme kao potpisnik u Ugovoru, nego se pojavljuje Alabar koji nastupa kao zastupnik te firme, ali njega nema u toj firmi nigde.

Siniša Mali: Da li ga ima ili nema, nije važno. Dobio je ovlašćenje od vlasnika ili direktora.

Brankica Stanković: Kako nije važno, pa jeste vi videli to ovlašćenje?

Siniša Mali: Pa kako nismo, pa naravno.

Prema istraživanju Insajdera, Muhamed Alabar osnovao je prvo firmu Eagle Hills zbog projekta Beograd na vodi. Godine 2014. registrovana je i srpska firma Eagle Hills, čiji je vlasnik u prvom trenutku bila arapska firma Eagle Hills. U istom periodu Vlada Srbije osniva firmu Beograd na vodi s novčanim ulogom od milion dinara. To je sve bilo pre potpisivanja ugovora o zajedničkom ulaganju Srbije i Alabara.
U martu 2015. u privrednom registru Abu Dabija registrovana je firma Belgrade Waterfront Capital Investment LLC.

Ta firma postaje, sa 68 odsto udela, većinski vlasnik srpsko-arapske firme Beograd na vodi, u kojoj Srbija ima udeo od 32 odsto.

Po ulasku u zajedničku firmu, arapska firma Beograd na vodi izvršila je tri uplate od ukupno 40.022.000 evra.

U avgustu 2015. uplaćeno je 22.000, 20 miliona u septembru 2015. i 20 miliona krajem marta 2016.

Ovo preduzeće koje treba da izvede projekat vredan oko 3,5 milijardi evra prema podacima iz finansijskog izveštaja tokom prošle godine imalo je u proseku samo osam zaposlenih i svrstano je među mikro pravna lica.

Belgrade Waterfront Capital Investment L.L.C, firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koja je većinski vlasnik fime Beograd na vodi doo, prema istraživanju Insajdera, mesecima nije imala validnu licencu u matičnoj zemlji. Uvidom u zvaničan biznis registar UAE, firma je osnovana 11. marta 2015. i imala je licencu za rad do 12. marta. Licenca nije produžena, a prema podacima sa sajta Odeljenja za ekonomski razvoj u Dubaiju ova licenca do pre nekoliko dana bila je i suspendovana.

Zbog toga smo još pre nekoliko nedelja poslali dopis nadzornom odboru firme Beograd na vodi s pitanjem da li neko proverava strateškog partnera, odnosno njihovu licencu. U međuvremenu, posle tog dopisa po svemu sudeći, licenca je obnovljena 7. septembra ove godine.

Belgrade Waterfront Capital Investment L.L.C. istovremeno je većinski vlasnik firme Eagle Hills Properties, čije se zastave nalaze na svakom koraku područja Beograd na vodi, a koja je osnovana 15. avgusta 2014. na adresi Simina 18 u Beogradu. U registru ne postoje podaci na kom spratu se firma nalazi, niti postoje ikakvi kontakt podaci.

Direktor firme je singapurski državljanin Mohamed Salman Sajid. On je istovremeno član Nadzornog odbora firme Beograd na vodi doo kao predstavnik stranog investitora.

Prema podacima iz APR-a, Eagle Hills je registrovan za razradu građevinskih objekata, prema finansijskim izveštajima ovo je mikro pravno lice nema zaposlenih. Osnovni kapital koji ima je 100 dinara.

Brankica Stanković: Zašto ste vi toliko sigurni? Kako vi nikada niste proveravali firmu Eagle Hills?

Siniša Mali: Kako nismo proveravali, pa sve je provereno.

Brankica Stanković: Pa niste, zato što oni nemaju ništa izgrađeno do sada. Evo, sigurna sam da znate za američku agenciju specijalizovanu za posebne vesti i analize...

Siniša Mali: Dobro...

Brankica Stanković: Čak ste davali izjavu i vi za njih, Blumberg, čuli ste za njih?

Siniša Mali: Kako nisam.

Brankica Stanković: Oni u tekstu o Beogradu na vodi postavljaju pitanje da li Eagle Hills može da realizuje ovaj projekat i navode: „Gradske vlasti deluju rešeno da do kraja izguraju ovaj projekat bez prave provere Eagl Hillsa i njegove sposobnosti da isprati ovaj ambiciozan projekat.“

Siniša Mali: Šta ja sad vama da kažem za to što nije tačno? Sve je provereno. Eagle Hills, malopre sam odgovorio na to pitanje, je napravljen radi investiticije u našu zemlju.

Brankica Stanković: Ali jedan čovek, Alabar, vam je i zvođač i garant.

Siniša Mali: Pa nije izvođač, još jedanput, on je investitor.

Brankica Stanković: Pa ok, investitor i garant.

Siniša Mali: Garant je kompanija Almaabar.

Brankica Stanković: Ne, Almaabar koju zastupa Alabar.

Siniša Mali: Dobro, zastupa.

Brankica Stanković: Pa da on je, on je.... čak se navodi u ugovoru strana 54, izjava i garancija, samo da vam kažem...

Siniša Mali: Samo mi recite, Brankice, šta je tu sporno?

Brankica Stanković: Kako šta je sporno? Jedan čovek vam garantuje za sve.

Siniša Mali: Ma ne, kompanija od dve milijarde dolara nam garantuje sve.

Brankica Stanković: Ne, nije tačno, jer ovde se navodi u ugovoru, na strani 54, izjava i garancija, da je strateški partner u krajnjoj instanci pod kontrolom Alabara, znači radi se o jednom čoveku, to se navodi u ugovoru, u vašem ugovoru.

Siniša Mali: Dobro, navodi se u ugovoru. A ko je garant tog ugovora, da pitam ja vas sad?

Brankica Stanković: Garant je Almaabar, kog zastupa Alabar.

Siniša Mali: Pa nije važno...

Brankica Stanković: Alabar se ne nigde ne navodi na sajtu firme Amaabar, niti se u njegovoj biografiji...

Siniša Mali: Ali, Brankice, mogli su ovlašćenje da daju i vama i meni ili bilo kome drugom.

Brankica Stanković: To je jedno fizičko lice, koje vama garantuje. Ne firma kao firma svojim kapitalom.

Siniša Mali: Ne, kompanija nam garantuje. Ko je potpisao u ime firme je drugo pitanje, ali ta kompanija garantuje, jasno piše u odredbama ugovora da su oni garant svih obaveza i prava koje je Eagl Hills preuzeo ugovorom.

Brankica Stanković: Nisu oni. Alabar, Alabar koji...

Siniša Mali: Pa pogledajte naslovnu stranu.

Brankica Stanković: Ne, naslovna strana je u redu, sve sam čitala detaljno.

Siniša Mali: I šta piše?

Brankica Stanković: I zastupnik je potpisnik Alabar.

Siniša Mali: Pa nije važno, ali ko je garant?

Brankica Stanković: Piše firma Almaabar koju u ugovoru zastupa Alabar, na strani 54.

Siniša Mali: Pa oni su mogli da daju ovlašćenja.

Brankica Stanković: Ali ovde jasno piše da je jedan čovek, na strani 54 ugovora.

Siniša Mali: Ja se apsolutno ne slažem s vama.

Brankica Stanković: Pa pročitajte ugovor, stranu 54.

Siniša Mali: Pa ja sam ga čitao malo više puta.

Brankica Stanković: Evo i ja sam, stvarno detaljno.

Siniša Mali: Garant ugovora je kompanija Almaabar s dve milijarde dolara imovine, a ne gospodin Alabar.

Brankica Stanković: Dobro, sad sam vam pročitala.

Siniša Mali: Osim što, moram da kažem, da je za nas, to što je gospodin Alabar tu, veoma važno. Jer njegove reference, njegova reputacija kao osobe koja je sada najtraženija u svetu, koja najviše projekata radi na svetu, je takođe garancija da će ovaj projekat da uspe. Jer se nikada nije desilo da on krene u projekat i da ne uspe. I to ne zbog nas možda samo, već zbog toga što će dovesti u pitanje poverenje i u drugim zemljama u kojima radi.

Na prvoj strani ugovora piše da je garant celog projekta firma Almaabar, koju u ugovoru sa Srbijom zastupa Muhamed Alabar. Na sajtu firme Almaabar se, međutim, nigde ne navodi ime Muhameda Alabara na spisku menadžmenta firme. Gradonačelnik Beograda kaže da je Srbija proverila sva ovlašćenja i da je ovo čista konstrukcija.

On napominje da sve ide po planu i da upravo srpske firme rade na izgradnji Beograda na vodi. Međutim, u ugovoru o zajedničkom ulaganju navodi se takođe da su strani partner i njegova povezana lica jedini i isključivi dobavljači svih usluga projektovanja, izgradnje, upravljanja, prodaje i marketinga. Gradonačelnik Beograda kaže da je to samo zbog toga da kasnije ne bi bilo priče da je neko nekome namestio posao.

Siniša Mali: Mi želimo da nemamo mi upliva u to ko gradi, da ne kažu posle „ovaj izabrao ovog, ovaj izabrao onog“. Želimo da gospodin Alabar, da njegovi profesionalci, oni koji se bave time, budu oni koji biraju arhitekte, projektante, izvođače radova i da na kraju krajeva domaće kompanije imaju prioritet. Naša domaća radna snaga, naši radnici zarađuju plate od toga. Vi nemate nijednu stranu firmu koja trenutno radi nešto na projektu Beograd na vodi osim projektanata koji se bave onim što mi ne znamo - kompanija SOM iz Čikaga, koja je najveća kompanija za projektovanje nebodera, radi nam projekat izgradnje visoke kule. RTKL, kompanija iz Londona, jedna od najboljih kompanija za projektovanje tržnih centara, oni to rade. Mi nismo radili nikada tržni centar od 200.000 kvadrata.

Brankica Stanković: Samo da se vratimo na nove dobavljače svih usluga.

Siniša Mali: Dobro.

Brankica Stanković: Pošto se navodi da se za to dobije poseban honorar od odsto posto na ukupnu vrednost...

Siniša Mali: Tako je.

Brankica Stanković: ...projekta. Jel' to znači da strani strateški partner dobija tri odsto honorara?

Siniša Mali: Tako je, tako je, ono za upravljanje dobijaju tri odsto, to je standardna stvar svuda u svetu i dakle za one koji upravljaju..

Brankica Stanković: Taj iznos prelazi 100 miliona evra, čime su oni već isplatili deo od 150 koliko su uložili? Tri odsto ukupnog projekta, vrednosti ukupnog projekta.

Siniša Mali: Tri odsto ukupnog porjekta je „fi“ koji oni dobijaju za svoje usluge koje su vezane za projektovanje, organizaciju posla i sve ostalo, koliko god da je, neka je i 100 miliona, svejedno je, to je njihova firma.

Brankica Stanković: Dobro, ali oni su vratili svoj novac, tako da kažemo, deo svog novca i bez izgradnje.

Siniša Mali: Ali samo da kažem to ide iz profita. Dakle, ako profita ima, ima, ali i nama je interes...

Brankica Stanković: Ne navodi se profit, pa zato pitam.

Siniša Mali: Pa ne mogu da isplate iz investicija, jel' tako? Dakle, vi kada investirate...

Brankica Stanković: Tri odsto ukupne vrednosti projekta.

Siniša Mali: Ako ste u gubitku ne možete da isplatite, jel' tako? Dakle, ako zaradimo novac, ako mi i oni zaradimo novac, oni dobijaju tri odsto od toga, na ime svojih usluga, apsolutno prihvatljivo i po standardu svuda u svetu.

Grad Beograd i država Srbija snose troškove raščišćavanja zemljišta, odnosno obezbeđuju investitoru 100 hektara sređene građevinske parcele. Zbog toga se postavlja pitanje zašto Grad Beograd nije prvo raščistio parcelu, pretvorio je u gradsko-građevinsku, pa onda 100 hektara ekskluzivnog zemljišta dao na licitaciju.

Siniša Mali: Zašto nisu prethodna gradska vlast ili prethodne gradske vlasti to raščišćavale? Mi smo u ovom trenutku...

Brankica Stanković: Zbog čega nije odlučeno na primer da se sve to raščisti iz budžeta, a da se onda da na licitaciju?

Siniša Mali: Zato što smo našli investiorra. Decenijama unazad Brankice...

Brankica Stanković: Možda biste našli boljeg investitora?

Siniša Mali: Da vam kažem, ali decenijama unazad taj invesitor se nije pojavio.

Brankica Stanković: Pa neće da se pojavi ako treba da kupi nešto što je su..

Siniša Mali: Došao je jedan i rekao je „gledajte gospodo, ja vidim potencijal ovde, ja hoću da investiram pare sada, ja za 2-3 meseca odoh“. Alabar neće da ostaje i da čeka nas da mi raščišćavamo, gledamo, pa da se onda on iz Londona, Singapura i gde god gradi, vrati u Beograd.

Brankica Stanković: Možda me ne razumete. Možda bi u slučaju da ste raščistili sve i da ste napravili gradsko-građevinsku parcelu koja ima 100 hektara i koja se nalazi u najlepšem delu Beograda pojavilo više stranih zainteresovanih investitora. Ne pričamo sad o parceli koja je ovakva, koja je bila...

Siniša Mali: Možda, a možda i ne bi. A mi u ovom trenutku...

Brankica Stanković: A vi to niste hteli da prodate.

Siniša Mali: Imajte u vidu. Da prodamo?

Brankica Stanković: Pa vi ste rekli, mi smo odlučili da ne prodajemo. Hteli smo da nađemo investitora koji će...

Siniša Mali: Za građane Srbije je veoma važno da mi ovu zemlju ne prodajemo, niti je zemlja prodata. Time smo želeli da imamo kontrolu.

Brankica Stanković: Pa ustupljena je.

Siniša Mali: Nije ni ustupljena. Time smo želeli da imamo kontrolu nad celim procesom. Sada imate 100 hektara zemlje. Ta zemlja ne pripada Arapima, ta zemlja je i dalje u vlasništvu Republike Srbije, osim nekoliko parcela na kojima je gradnja već u toku.

Brankica Stanković: Stalno ste govorili da je zemljište dato u zakup, malopre ste to rekli da je na 99 godina, da nije vlasništvo u pitanju i tako dalje. Međutim to je zakup bez naknade, to nikako, to nije zakup... Zašto se to zove zakup kad... zašto ne nazovete stvari pravim imenom?

Siniša Mali: Imate, pa zato što smo ih nazvali pravim imenom, imate zakup bez naknade i zakup bez...

Brankica Stanković: Ali zakup je kad se nešto plati.

Siniša Mali: Imate zakup s naknadom i zakup bez naknade. Bilo je pitanje poverenja s investitorom da li da zakup... da li da imamo bilo kakvu naknadu ili da s njim budemo suvlasnici projekta Beograd na vodi. Strateški za nas je poruka veoma važna da Republika Srbija stoji iza ovog pojekta i mi smo na ime zakupa dobili 32 odsto vlasništva u preduzeću i 32 posto profita od ovog projekta.

Strani partner je dobio zemljište u Savskom amfiteatru na 99 godina bez naknade. Pošto izgradi objekat na određenoj parceli i dobije upotrebnu dozvolu, pravo zakupa će prerasti u pravo svojine, uz mogućnost arapskog partnera da ga ustupi trećim licima, odnosno da proda ako hoće. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali objašnjava, međutim, da je država na sve načine obezbedila raspolaganje državnom imovinom, ali da se ta činjenica namerno ignoriše u javnosti.

Siniša Mali: U Ugovoru jasno piše da Republika Srbija dodeljuje parcele investitoru kada on bude spreman da ih razvija.

Brankica Stanković: Piše postepeno.

Siniša Mali: Postepeno. Tako je. Po biznis planu.

Brankica Stanković: Postepeno davanje zemljišta, ali to je opet prema poslovnom planu u koji mi nemamo uvid.

Siniša Mali: Pa evo vidite kako to radi. Tamo gde treba da se gradi kula oni kažu „mi smo spremni, gotov je projekat da radimo kulu“. Mi kažemo „dobro, izvolite dozvolu, izvolite zemlju, gradite“. Kada kažu „spremni smo da gradimo tržni centar“, mi kažemo „dobro, evo izvolite dozvolu, evo vam parcela, gradite“. Ostale parcele za koje nisu spremni da grade su i dalje vlasništvo Republike Srbije. I ako za 20 godina ne urade više od 50 odsto projekta kao što piše u ugovoru, ta zemlja ostaje nama. A vrednost te zemlje može da bude samo veća. Tako da smo potpuno zaštićeni. Da smo prodali po bilo kojoj ceni rekli bi „prodali ste jeftino“, da smo prodali za milijardu, 100 miliona, 20 miliona, svejedno je. Rekli bi - ovo su prodali u bescenje. Ali mi nismo jer tako ne bismo imali kontrolu. Kada nekome nešto prodate onda je to njegovo. Ovako arapski investitor mora da radi s nama, na tome da održi dinamiku, zavisi od nas kada mu damo parcele i tako će trajati godinama. Kad završi gradnju objekta, zemljište prati sudbinu objekta.

Brankica Stanković: Konverzija prava svojine se vrši po katastarskoj parceli, društvo ima pravo konverzije prava zakupa u pravo svojine u trenutku kada upotrebna dozvola za jednu i više građevina izgrađenih na katastarskoj parceli postane pravosnažna. Znači oni...

Siniša Mali: Tako je, a piše tu kada se izda upotrebna dozvola, Brankice.

Brankica Stanković: I kad postane pravosnažna.

Siniša Mali: I kada se napravi objekat. Tako je, a onda sudbina zemljišta prati sudbinu objekta, dakle apsolutno se upisuje taj objekat u katastarsku parcelu kao...

Brankica Stanković: Još jednom, važno je pravo svojine, dakle ne postajete odmah vlasnici zemljišta, nego kad se napravi zgrada.

Iz Ugovora ne može jasno da se utvrdi da li su investitori oslobođeni plaćanja naknade za gradsko građevinsko zemljište, što je dovelo do brojnih osporavanja celog Ugovora. Analizom priloga 10 ugovora, a u kom je objavljena odluka prostornog plana područja posebne namene za projekat Beograd na vodi, navodi se, u delu rekapitulacije troškova, da se prihodi koji bi bili ostvareni od naknade za uređenje građevinskog zemljišta i participacije za priključke na komunalne sisteme realno procenjuju na 470 miliona. Kako se navodi, to bi bilo više od troškova infrastrukturnog opremanja, ali uz određen vremenski raskorak između ulaganja i prihodovanja.

Siniša Mali: Ničega nisu oslobođeni, Brankice.

Brankica Stanković: Kako nisu?

Siniša Mali: To je urbana legenda, ja slušam to godinama unazad dakle.

Brankica Stanković: Objasnite to.

Siniša Mali: Beograd na vodi, odnosno arapski investitor, plaća sve naknade.

Brankica Stanković: Kada?

Siniša Mali: Pa kako gradi, dakle naknada za građevinsko zemljište - to je pitanje uvek bilo. Oni plaćaju tu naknadu.

Brankica Stanković: Pa kako plaća? Evo ja sam našla u ugovoru. Mogu da vam pročitam?

Siniša Mali: Da, naravno.

Brankica Stanković: Deo ugovora, baš oko naknade.

Siniša Mali: Pa postoji poseban Sporazum s Direkcijom za građevinsko zemljište.

Brankica Stanković: I to sam videla da...

Siniša Mali: Pa šta piše unutra?

Brankica Stanković: Ali ovde piše da se zaključuje dugoročni aranžman na puno zadovoljstvo strateškog partnera, ovo je deo iz ugovora.

Siniša Mali: Tako je.

Brankica Stanković: U smislu kompletne kompenzacije između svih naknada, doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i troškova uređivanja javnog zemljišta na nivou projekta, odnosno druge strukture ili mere, ali uvek u skladu sa zakonima Republike Srbije, a što bi imalo za rezultat oslobađanje Društva od plaćanja ukupnih naknada doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, pod uslovom da Društvo snosi troškove uređivanja javnog zemljišta na nivou projekta.

Siniša Mali: Tako je.

Brankica Stanković: Znači oni snose troškove, za javni prostor?

Siniša Mali: Ne, ne, ne. Samo da razjasnimo, imate dve mogućnosti opet, kada plaćate Direkciji Grada Beograda za građevinsko zemljište imate mogućnost da platite naknadu, novac, nakon toga Direkcija uradi šta je neophodno da se uradi - vodovod, kanalizacija, putevi i tako dalje, ili imate mogućnost, a to važi za sve investitore, da vi uradite ulicu, da uradite kanalizaciju, uradite vodovod i da se kompenzujete s Direkcijom za taj iznos. Strani investitor ima po ugovoru obavezu da izgradi infrastrukturu u okviru parcele.

Republika Srbija, prema ugovoru, isključivo na sopstveni račun, ima obavezu izgradnje komunalne infrastrukture i pružanja komunalnih usluga - uključujući vodu, struju, gas, saobraćajnice, kanalizaciju i telekomunikacije - do granice projekta, uključujući i sva spoljna saobraćajna rešenja, veze s linijama, podzemne železnice i tramvaje. U okviru parcele, odnosno u granici projekta, troškove izgradnje infrastrukture snosi arapski strateški partner.

Siniša Mali: Dakle oni plaćaju naknadu, uzmite koliko treba, to je negde 300-350 miliona evra za pravljenje puteva, kanalizacije, ako se ne varam, vodovodnih cevi i ostalog u okviru parcele, to plaća arapski investitor. Ali on gradi...

Brankica Stanković: Taksa za naknadu za gradsko građevinsko zemljište u centralnoj zoni je 500 do 550 evra po kvadratnom metru.

Siniša Mali: Ne, za poslovni objekat je oko 27.000 dinara, za stambeni oko 16.000 dinara.

Brankica Stanković: Nije, oko 500 evra po kvadratnom metru, ja sam pričala s investitorima.

Siniša Mali: Nije, to je bilo pre. Mi smo to promenili u međuvremenu želimo da budemo..

Brankica Stanković: Smanjili ste cenu.

Siniša Mali: Smanjili smo za ceo grad.

Brankica Stanković: Ali ili plaćaju naknadu Direkciji, pa Direkcija im uradi ili sami urade, pa se prebiju s Direkcijom. Obe su mogućnosti. Ovde se znači prebijaju?

Siniša Mali: Oni su želeli, da.

Brankica Stanković: Ne mogu stvarno da shvatim o čemu se tu više radi.

Siniša Mali: Arapski investitor je želeo, samo još jedanput, oni će uložiti taj novac, druga varijanta je bila, da budemo jasni, da oni tih 300 i nešto miliona uplate Direkciji koja je po zakonu u obavezi da njima izgradi infrastrukturu na tom delu. Znači, neto efekat za nas je apsolutno isti. Grad Beograd dobija infrastrukturu u iznosu od 350 miliona evra jer na kraju kada se infrastruktura završi te vodovodne cevi putevi i sve ostalo prelazi u posed Grada Beograda po zakonu, to nije vlasništvo ni investitora ni bilo koga pojedinačno. Nikada nikoga nismo oslobodili toga jer to bi onda u neravnopravan položaj stavilo sve investitore i u Gradu Beogradu i u Srbiji.

Ovaj projekat treba da bude gotov u narednih 30 godina.

Brankica Stanković: Možda mi ne znamo da računamo, ali ono što nije jasno iz svega toga - Srbija računa da će za 30 godina da zaradi nešto od toga, koliko sam ja shvatila.
Siniša Mali: Direktno ili indirektno.

Brankica Stanković: Ali tek za 30 godina.

Siniša Mali: Ono što morate imati u vidu je nekoliko aspekata toga. Na dobrom ste putu. Dakle, pod broj jedan mi dobijamo direktnu investiciju u iznosu od 3,5 milijardi dolara...

Brankica Stanković: Pa nemamo investiciju.

Siniša Mali: Pa imate zato što kada gradite, još jedanput, te kvadrate neko mora da uloži taj novac.

Brankica Stanković: Ugovor je zapravo vredan 90 odsto manje, a to je 300 miliona. Kad ste govorili o 3,5 milijardi, to ste govorili o ukupnoj investiciji koja će biti nekada?

Siniša Mali: Ne. Ugovor je vredan 3,5 milijardi zato što ugovor, predmet ugovora, je izgradnja projekta Beograd na vodi koji je 1.870.000 kvadratnih metara, oko dva miliona kvadratnih metara. To je predmet ugovora.