Jezik

sr

en

Transkript: Beograd na vodi - drugi deo

Aleksandar Vučić, premijer Srbije: “Višestruki su razlozi za donošenje posebnog zakona koji će omogućiti realizaciju projekta Beograd na vodi. Leks specijalis, ovaj posebni zakon, utvrđuje javni interes za izgradnju poslovno-stambenog kompleksa.“

Dragan Marković Palma, poslanik Jedinstvene Srbije: “Vi dovodite brend u Srbiju. Ja sam bio u Dubaiju i video sam kako izgleda najveća zgrada, odnosno najviša zgrada u Evropi, koja se zove Burdž Kalifa, ima 828 metara i 164 sprata. Ne morate stalno da aplaudirate, samo kada treba i kada je važno.”

Aleksandar Vučić: “Istovremeno, naš je cilj da Beograd postane jedan od najvažnijih ‘siti brejk’ odredišta u celoj Evropi i verujemo da ćemo izgradnjom Beograda na vodi u tom poslu uspeti. U bilo kom trenutku da se nešto dogodi, nismo ništa izgubili jer rizika na nama nema. Mi čistimo prostor, ostavljamo nekom u budućnosti da to može da uradi i da uredi.”

Balša Božović, poslanik Demokratske stranke: “U čemu je suština? Vlada hoće na Narodnu skupštinu Republike Srbije da prebaci odgovornost zato što ima ideju da nečiji privatni interes proglasi za javni interes”.
Zoran Živković, poslanik Nove stranke: “Nikako ne može da bude javni interes ono što se pravi na Beogradu na vodi, makar svi snovi o kojima smo čuli budu ostvareni. Naprosto, to je nešto što je protivno Ustavu i protivno drugim zakonima, o čemu neću ja da govorim, već su ljudi kojima je to struka rekli dosta o tome.”

Vladimir Pavićević, poslanik Nove stranke: “Uvek je bila situacija da imamo plan, pa projekat, pa gradnju, a ovde imamo maketu, pa gradnju, a projekat, poštovana gospodo, nema. Dakle, ovaj projekat je suprotnost svemu što je tradicija u naša dva veka urbanog razvoja našeg glavnog grada.”

Dušan Vujović, tadašnji ministar finansija: “Mi moramo u tržišnoj privredi da naučimo gde je granica pojedinačnog interesa, a gde počinje granica javnog interesa. Pritom ću se zalagati da se privatni interes poštuje do kraja, ali ne i za to da on bude na štetu opšteg interesa.”

Vlada Srbije na čijem je čelu Aleksandar Vučić posebnim zakonom 2015. proglasila je projekat Beograd na vodi za projekat od nacionalnog značaja za državu Srbiju.

Za Vladu Srbije 2009. na čijem je čelu bio Mirko Cvetković projekat Južni tok bio je projekat od nacionalnog značaja za državu Srbiju.

Oba projekta nastala su kao rezultat potpisivanja međudržavnih sporazuma. Sada između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a tada između Srbije i Rusije.

Karakteristično za oba projekta jeste to da je na identičan način donet leks specijalis o eksprorpijaciji, odnosno o državnom preuzimanju imovine od privatnih vlasnika po tržišnim cenama u ime javnog interesa. Projektom Južni tok i svim spornim pitanjima u vezi s tim ugovorom novinari Insajdera bavili su se u serijalu Energetski nesporazum, koji je emitovan 2011.

I tada je sporno bilo to što se međudržavnim sporazumom suspenduju domaći zakoni i čine brojni ustupci privatnim ruskim firmama na štetu budžeta i građana. Ista situacija je i danas, kada je reč o međudržavnom sporazumu Srbije i UAE. Da li se ponovo pod istim izgovorom donose zakoni kojima Srbija ponovo čini brojne ustupke, ali sada privatnim, arapskim, investitorima?

Vlada je prvo predložila, pa Skupština Srbije u aprilu 2015. usvojila poseban zakon kojim je Beograd na vodi definisan kao projekat od posebnog značaja za Srbiju. Usvajanjem leks specijalisa omogućena je realizacija projekta. Tim posebnim zakonom vlasnici objekata na području na kom će se graditi Beograd na vodi, hteli to ili ne, moraju državi da prodaju svoju imovinu, ali po tržišnim cenama jer će se na tom prostoru graditi projekat od nacionalnog značaja.

Brankica Stanković, Insajder: Kako stambeno-poslovna zgrada može da bude nacionalni značaj?

Siniša Mali, gradonačelnik Beograda: Zato što, Brankice, nije stambeno-poslovno zgrada, nego je dva miliona kvadrata. Projekat koji do sada nije viđen ni u ovom delu Evrope, a pogotovu ne u Srbiji i Beogradu.

Brankica Stanković: Ali šta je tu javni interes?

Siniša Mali: Naš interes je prvo zapošljavanje naših ljudi. Na tom projektu sada radi 700 ljudi samo iz Energoprojekta u tri smene. To je naš nacionalni interes. Da se pokrene naša privreda, da se pokrene naša građevinska industrija, da se pokrene srpska privreda , da naši ljudi dobiju posao. Ne samo dok se gradi, nego i kada se završi gradnja, jer će neko raditi u tim prodavnicama, u tim hotelima, u tim šoping molovima. Drugi interes je da se taj deo Beograda potpuno promeni. Zašto? Zato što je Beograd na vodi lokomotiva i ostalih razvojnih projekata koje radimo i planiramo u Beogradu. Prevashodno tu mislim i na izgradnju gondole, mislim na proširenje Savskog mosta, odnosno tramvajskog mosta, mislim i na uređenje parka Ušće, mislim i na Blok 42, to je nova centralna autobuska stanica. Decenijama se priča da ćemo uraditi novu autobusku stanicu. Mi ćemo sledeće godine početi da je gradimo. Prokop, prva faza Prokopa završena u januaru, kao što znate, otvorena stanica. Krenuli su radovi na pristupnim saobraćajnicama. Projekat Beograd na vodi nas prosto, hteli mi to da priznamo ili ne, gura da završavamo i ove ostale projekte koji su za nas važni. I treća stvar, što je po meni možda najvažnija, osim ove dve, a to su znanje koje dobijamo. To su efekti, zato je to projekat od nacionalnog značaja i to piše u obrazloženju Vlade RS, u odluci o proglašavanju tog projekta za nacionalni značaj.

Brankica Stanković: Da, ali sam Vas pitala zbog o leks specijalisa koji je donet zbog toga što je to od javnog značaja.

Siniša Mali: Tako je, i donet je kako bismo pojedine procedure ubrzali.

Brankica Stanković: Dobro, ali ja Vam govorim po zakonu o eksproprijaciji. Tačno se zna šta mora da podrazumeva nešto što je nacionalni značaj. Dakle, mora da ima javnu namenu, da...

Siniša Mali: Nacionalni značaj je ono što definiše Vlada RS kao nacionalni značaj. Imate primer, verovatno ste ga čitali ili niste, u Hrvatskoj je leks specijalis donet da bi se izgradio golf teren. Jeste znali to?

Brankica Stanković: Pa dobro, to nije dobar primer.

Siniša Mali: Ali kako nije, leks specijalis za Južni tok.

Brankica Stanković: I tu je donet leks specijalis, da.

Siniša Mali: Pa jeste, zato što je proglašen projekat od nacionalnog interesa. Interesantno je da se Južni tok još nije desio, a proglašen je za nacionalni interes.

Brankica Stanković: Niti će se desiti.

Siniša Mali: Tako je, a mi smo proglasili nešto za nacionalni interes da bismo zaposlili naše građane, da bismo im dali posao i gledajte, interesantno je Brankice, da se upravo to i dešava.

Brankica Stanković: Koliko tu ima procenata za javnu namenu, evo samo mi to kažite? Po prostornom planu, koliki je procenat određen u celom tom projektu za nešto što se zove javna namena?

Siniša Mali: Ja mislim nešto oko 16 %, ako se ne varam.

Brankica Stanković: Pa eto, znači zbog 16 %.

Siniša Mali: Pa dobro, javna namena su škole, ambulante, trgovi i sve ostalo. Nije leks specijalis zbog objekata javne namene.

Brankica Stanković: Nego zbog čega?

Siniša Mali: Leks specijalis je zbog toga što neko donosi, investira, toliki novac koji nama pokreće privredu Srbije, napred. Koji nama zapošljava naše građane, naša građevinska preduzeća, koji nam daje znanje koje do sada nismo imali i koji uz to pritom menja centar Beograda, menja ceo Beograd, menja Srbiju i gura nas da i ostale projekte koje decenijama neko nije završavao mi završavamo, zato je to projekat od nacionalnog značaja.

 

Iako je proglašen za projekat od nacionalnog značaja, u ugovoru o zajedničkom ulaganju u Beograd na vodi koji je potpisan između Srbije i arapskog investitora u članu 30 ugovora, u delu odricanja od imuntiteta države, se navodi da je reč o isključivo komercijalnom ugovoru.

 

Brankica Stanković: Sad se u tom članu navodi: “Ovaj ugovor predstavlja komercijalnu transakciju, a ne državni ugovor, i javni ili državni akt. I RS zaključuje ovaj ugovor u svom komercijalnom svojstvu.”

Siniša Mali: Tako je, da bismo mogli da tužimo investitora ako svoje obaveze ne ispuni, to je dobro za nas.

Brankica Stanković: Šta je dobro?

Siniša Mali: Pa zato što nema imuniteta, dakle ne mogu oni da se…

Brankica Stanković: Ma ne, ovde nema imuniteta za državu Srbiju.

Siniša Mali: Ma nema ni za njih ni za nas, ovo je komercijalni ugovor, Brankice.

Brankica Stanković: Zbog čega, zbog jednog komercijalnog ugovora ne važe Zakoni ove države, a radi se o komercijalnom, a ne međudržavnom ugovoru?

Siniša Mali: Ali ovo za imunitet, jeste li ga dobro pročitali? Nama je veoma stalo da mi imamo pravo, upravo zbog toga što je ovo komercijalni ugovor.

Brankica Stanković: Ali, ja Vam nisam pročitala zbog imuniteta, nego što se navodi da je to komercijalna transakcija.

Siniša Mali: Pa jeste, ja sam to na početku rekao.

Brankica Stanković: A ne državni ugovor?

Siniša Mali: Ali, Brankice, moja prva rečenica u odgovoru na vaše pitanje je bilo da je to komercijalni ugovor, zato što je ugovor koji je vezan za gradnju kvadrata kako god okrenete, takvih projekata Alabar ima desetine.

 

U zakonu o potvrđivanju sporazuma Vlade Srbije i Vlade UAE, u članu 6. se navodi da sporazumi, ugovori, programi i projekti zaključeni u skladu s ovim sporazumom ne podležu javnim nabavkama, javnim tenderima, javnim nadmetanjima ili drugim postupcima predviđenim nacionalnim zakonodavstvom Republike Srbije.

Takođe se navodi da će ovaj sporazum biti na snazi 10 godina i da će automatski biti obnovljen ako ne bude raskinut. Svaka strana ima pravo da raskine ovaj sporazum u bilo kom trenutku.

U skladu s ovim sporazumom potpisan je Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat Beograd na vodi između Srbije i privatnog arapskog investitora.

 

Brankica Stanković: Ali onda ispada da zaista zbog jednog privatnog investitora država Srbija izlazi u susret na razne načine.

Siniša Mali: Na koje načine?

Brankica Stanković: Donošenje novih zakona, leks specijalisa, eksproprijacije zemljišta.

Siniša Mali: Ali mi to ne radimo zbog njih, da bismo njemu izašli u susret, nego da bismo sebi izašli u susret, da bismo tog investitora zadržali, da bismo ga dobili, da bi on svoj novac uložio ovde, da bi napravio projekat Beograd na vodi, da bi napravio tu kulu, da bi napravio tržni centar, da bi zaposlio naše ljude, da bismo naše projektante, građevince naučili kako da rade, nama je to nacionalni interes. Nama je interes da pokrenemo našu privredu.

Brankica Stanković: Pa dobro, jeste li morali 100 hektara da date za to, mogli su da idu na obuku kod njega …

Siniša Mali: Morate da znate jednu stvar, multiplikator građevinske industrije je dva, a svaki dinar uložen u građevinsku industriju vi dobijete još jedan dinar kroz usluge, sirovine koje se nabavljaju i tako dalje.Uticaj na vaš bruto društveni proizvod. Mi imamo stopu rasta koja u Republici Srbiji raste polako i sjajno je to, hoćemo još da budemo više, hoćemo da bude bolje. Jedan od tih projekata je projekat Beograd na vodi. Nemate kako god hoćete, nemate sada investiciju da je neko došao i uložio 300 miliona evra ili ulaže u jedan projekat u regionu, a ne u Republici Srbiji.

Brankica Stanković: Pa nisu oni još uložili 300 miliona, uložili su 43 za sada.

Siniša Mali: Pa dobro, kao kada biste Vi gradili fabriku neku, pa uložite. Novac dolazi kako investirate.

Brankica Stanković: A jeste Vi?

Siniša Mali: Pa pogledajte samo, kad pogledate radove, ja Vas pozivam svaki dan da obiđete radove, dakle radovi teku po roku.

Brankica Stanković: Ali to nije sporno.

Siniša Mali: Dobro, ali meni je to važno.

Brankica Stanković: Sve to da se…

Siniša Mali: Pa zbog toga smo to i radili, sve što smo radili, Brankice, smo radili da bismo videli tu građevinu sada na projektu Beograd na vodi.

Brankica Stanković: I to je u redu, samo da vidimo pod kojim uslovima.

Siniša Mali: Da ne bismo gledali barake.

 

Od trenutka kada je potpisan ugovor o zajedničkom ulaganju za projekat Beograd na vodi, predstavnici nadležnih institucija naglašavali su da oko 95 % zemljišta namenjenog Beogradu na vodi pripada Srbiji, dok je 5 % u privatnom vlasništvu. Leks specijalisom je omogućeno da zemljište koje je bilo u privatnom vlasništvu, uz naknadu privatnim vlasnicima, po tržišnim uslovima, postane državno zemljište. Takvim okončanjem Srbija je onda 100 hektara uložila kao udeo u zajedničku srpsko-arapsku firmu, odnosno dala u zakup bez naknade. U toj firmi arapski investitor je većinski vlasnik sa 68 %, a Srbija manjinski s 32 %.

Iako danas opozicione stranke kritikuju donošenje leks specijalisa za Beograd na vodi, upravo one su učestvovale u donošenju zakona koji je prvi put još 2009. omogućio da se privatna imovina praktično oduzima za projekte privatne firme. Tada je leks specijalis usvojen za potrebe rusko-srpske firme Jugoros gas u kojoj ruske firme Gazprom i Centreks imaju većinski udeo do 75 %, a Srbijagas 25 %. Danas, za potrebe arapsko-srpske firme i izgradnju stambenih objekata država leks specijalisom po tržišnim uslovima preuzima imovinu od privatnih vlasnika.

 

Brankica Stanković: Ali dobro, ja Vas sada pitam ono što nikome nije jasno, odnosno većini ljudi nije jasno, a to je - ako ste Vi odlučili da donesete leks specijalis i da privatnu praktično imovinu, neka je to 5 %, neka bude i 0,5 %, pošto stalno govorite kako je grad vlasnik 95 % zemljišta (Republika Srbija, ali dobro) Republika Srbija jeste, a privatni vlasnici 5%, to uopšte nije važno - dakle 5 %, 0,5 % ili 3 % (privatna svojina je privatna svojina), ali je činjenica da se privatna svojina oduzima nekome da bi se dalo privatnom investitoru.

Siniša Mali: Ali ne oduziuma se, privatna imovina se plaća.

Brankica Stanković: Dobro, plaća se, izvinjavam se.

Siniša Mali: Pa Brankice..

Brankica Stanković: Dobro plaća se po tržišnoj ceni, izvinite ja sam pogrešno rekla.

Siniša Mali: Dakle, nije isto.

Brankica Stanković: Dobro, možda neko ne bi prodao to, ali sada je primoran.

Siniša Mali: Ali vidite, interesantno jeste zato što je ovaj projekat od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Brankica Stanković: Ali zašto?

Siniša Mali: Rekao sam vam malopre, nekoliko razloga sam vam naveo. Ako imate nekog drugog investitora koji može da uloži 300 miliona evra ja sam siguran da će Vlada Republike Srbije doneti još jedan leks specijalis da se taj projekat takođe realizuje. To su stotine miliona evra investicije u našu zemlju. Pa nemamo... mi se borimo za svaku investiticiju, borimo se za pet miliona, za dva miliona, za 10 miliona. Ako mi nađete nekog za 300 miliona, ja sam siguran da će Vlada RS, mi svi zajedno, opet naći interes da to bude leks specijalis kako bi se taj projekat sproveo u našoj zemlji.

 

Objekti koje su nepoznate osobe srušile u noći između 24. i 25. aprila ove godine nalazili su se na prostoru budućeg Beograda na vodi. Na tom delu bi trebalo da budu izgrađene stambene zgrade, ali tek u drugoj fazi projekta posle 2019.

Još u maju ove godine novinari redakcije Insajder analizom ugovora koji je objavljen na sajtu Vlade Srbije, u aneksu broj 5B koji je na engleskom jeziku, su utvrdili su da rok za raščišćavanje područja u kom se nalazi i Hercegovačka ulica bio je 30. jun 2016. To je i objavljeno u emisji Insajder bez ograničenja 10. maja. Do tada su predstavnici vlasti tvrdili da ne znaju ko je to srušio jer za potrebe projekta taj deo nije neophodan sve do kraja 2019, što se ispostavilo kao netačno.

Prema dostupnoj dokumentaciji, eksproprijacija zemljišta na kom su se nalazili objekti je pravnosnažno okončana u februaru i aprilu ove godine, ali nisu okončani sporovi koje vode i korisnici i vlasnici objekata na tom zemljištu i protiv grada i protiv opštine. Očigledno je da je zakonska procedura počela da se razvlači zbog sudskih sporova koje su pokrenuli vlasnici objekata, pa su neidentifikovane osobe uz nečije odobrenje, noću srušile objekte bez rešenja o rušenju.

Da bi se legalno sprovelo rušenje morao bi da postoji nalog inspekcije, izvršno rešenje za rušenje, kao i da se vlasnicima ostavi vreme da sami sruše objekte. Istovremeno, prema propisima, moguće je rušenje samo u periodu od 7 do 22 sata, za ostalo vreme neophodan je nalog suda. Sve ovo nije postojalo u trenutku rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici. S obzirom na to da je rušenje izvršeno bez ikakvog rešenja u sred noći i nije bilo najavaljeno, vlasnici nisu ispraznili objekte, pa je rušenjem objekata uništena i imovina koja se u njima nalazila.

Osim bespravnog rušenja objakata grupa muškaraca praktično je držala zarobljene i građane koji su očevici celog događaja, uzeli su im telefone, terali ih da drže pognute glave i stoje na jednom mestu. To svakako jeste krivično delo na koje je policija morala da reaguje, ako radi po zakonu u službi države i građana.

Dok su predstvnici nadležnih institucija, gradske vlasti i Vlade Srbije, u prvih nekoliko nedelja tvrdili da ne znaju ko je rušio noću po Beogradu, zaštitnik građana Saša Janković je završio je postupak kontrole u vezi s postupanjem Policije u noći rušenja i saopštio da se radi o organizovanom kršenju prava građana, usklađenom na više nivoa između više državnih i nedržavnih subjekata.

Najveću sumnju da su nadležne institucije barem prećutno odobrile rušenje, izazivalo je odmah ponašanje Policije, koja ima obavezu da štiti građane, a koja te noći na osnovu prijava građana nije izašla na lice mesta da ustanovi ko uništava tuđu imovinu.

 

Aleksandar Vučić, maj 2016: „Tu je inače reč o bespravnim objektima, pa se pitam ako je neko iz grada ili neke opštine to radio zašto nije redio u sred bela dana?”

Aleksandar Vučić: “Ko god da je učestvovao taj je kompletan idiot”.

Siniša Mali: "Niti Grad Beograd, niti bilo koja institucija Grada, nije u tome učestvovala. Ja kontrolišem njihov rad i za to sam odgovoran, a ostalo prepuštam onima čiji je to posao".

Jovan Grbavac, predstavnik Opštine Savski venac: "Nemam saznanja da je to izvršeno, niti ko je to izvršavao."

Danilo Jeremić, predstavnik Beograda na vodi: “Sve što ste vi čitali na Tviteru i inetrnetu i mi smo to čitali.”

Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine Grada: “Ono što je u ovom trenutku suština jeste da gradske službe to nisu radile, ono što je zasigurno - niko nije prijavio ništa Policiji i ono što je je zasigurno niko to nije video još, samo se svodi na priču nekoliko ljudi.."

Aleksandar Vučić: “Iza toga stoje najviši organi gradskih vlasti u Beogradu.”

 

Tužilaštvo već pet meseci istražuje ko je noću bez rešenja o rušenju bagerima srušio objekte u Hercegovačkoj ulici. 

 

Siniša Mali: Predsednik Vlade je u tom trenutku imao svoja saznanja koja je rekao, ja o tome nisam razgovarao s njim, ali je takođe rekao i da je neophodno da nadležni organi, Tužilaštvo i Policija, urade svoj deo posla, pre nego što bi se saznalo šta se i kako tamo desilo. Ja takođe najviše želim da se to sazna šta se i kako se tamo dešavalo.

Brankica Stanković: Ali vi spadate u najviše gradske organe vlasti.

Siniša Mali: Ali nije moje da kažem šta se tamo desilo. S obzirom a to da gradske institucije...

Brankica Stanković: A jel’ premijer mislio na Vas ili ne?

Siniša Mali: To treba da pitate njega, ne da pitate mene.

Brankica Stanković: Pa dobro, Vi ste gradonačelnik.

Siniša Mali: Grad Beograd je... ono što je meni važno da kao gradonačelnik Beograda kažem i odgovorno tvrdim da na osnovu informacija koje ja imam, nijedna gradska ustanova nije učestvovala u tom događaju te noći, to je veoma važno.

Brankica Stanković: Znači premijer Aleksandar Vučić ne govori istinu?

Siniša Mali: I sve.... Brankice ja to nisam rekao. Ja to nisam rekao. Ja sam samo rekao...

Brankica Stanković: Pa čekajte, ali on je rekao da stoje najviši organi gradske vlasti.

Siniša Mali: Ja sam samo rekao, ja sam samo rekao... Moj odgovor je, još jedan put, da gradske institucije, koje bi se bavile time, dakle, kao što je Sekretarijat za legalizaciju, kao što je Sekratarijat za inspekcijske poslove, kao što je...

Brankica Stanković: Mislite institucije gradske nisu učestvovale i to tvrdite i dalje?

Siniša Mali: Da, to mislim. Da i sve podatke koji su bili neophodni, koji su traženi od Policije i od Tužilaštva i od Saše Jankovića, mi smo njima dostavili. Ja ostavljam, ja bih ostavio stvarno

Brankica Stanković: Da, ali Vi...

Siniša Mali: Ja lično mislim da je to najbolje, da se pravno, da se pokaže kako pravi način, da se pokaže kako pravna država radi i da Tužilaštvo i Policija kažu šta se tamo desilo. Ja nisam ni policajac ni tužilac.
Brankica stanković: Ali ste gradonačelnik.

Siniša Mali: Tako je i kažem vam ono što sam vam rekao malopre.

Brankica Stanković: Pa da, valjda vas zanima šta se tu zaista desilo?

Siniša Mali: Apsolutno me zanima.

Brankica Stanković: Ako niste Vi umešani?

Siniša Mali: Brankice, apsolutno me zanima jer mesecima unazad se branimo svi mi.

Brankica Stanković: Pa nemoguće da niste pitali premijera ko je to iz najviših organa gradske vlasti, mislio je na pojedinca?

Siniša Mali: Mislim da ste i kada ste pogledali izjavu premijera videli da je rekao da ostavimo da Tužilaštvo i Policija urade svoj deo posla.

Brankica Stanković: Dobro, ali to je neko uradio. Neko kome ste, iznad koga ste Vi, ako niste Vi?

Siniša Mali: Ja kažem da nije tako bilo, upravo tako govorim, kažem da nijedna institucija u okviru Grada Beograda to nije uradila.

Brankica Stanković: Ok, nije to institucija, ali jeste neki pojedinac, koji je deo gradske vlasti je očigledno to odlučio.

Siniša Mali: To će istraga utvrditi i ja se radujem tome. Istraga, Tužilaštvo...

Brankica Stanković: I Vi ne znate?

Siniša Mali: Policija..

Brankica Stanković: Ne znate ko je odlučio da se sruši Hercegovačka u sred noći?

Siniša Mali: Ne.

Brankica Stanković: Pa mislim da Vam to niko neće verovati.

Siniša Mali: Pa dobro, ne treba Vi da mi verujete. Treba valjda da mi poveruje da vidi Tužilaštvo, Policija ili bilo koji nadležni organ.

Brankica Stanković: Ali nemoguće da Vi ne znate ko je to uradio.

Siniša Mali: A kako da znam. Jesam li ja policajac?

Brankica Stanković: Pa čekajte, Vi ste gradonačelnik, neko Vam je rušio u sred noći buldožerima i bagerima deo grada.

Siniša Mali: Ali mene veoma ineteresuje ko je to uradio.

Brankica Stanković: Čekajte, u ugovoru, obaveza Srbije je da raščisti taj deo. Pa nije mogao strani investitor to da uradi.

Siniša Mali: Pa ovo nije bio deo čišćenja terena, Brankice, za, mi smo do ovog trenutka zajedno s Vladom Republike Srbije uklonili skoro 370 objekata sa te lokacije.

Brankica Stanković: Da.

Siniša Mali: Ovde se radi o 12 objekata, ako ste pogledali analizu, možda jeste, možda niste, procesi koje je Republika Srbija započela protiv tih nelegalnih vlasnika kreću još 2010, pre mene, Vas, Beograda na vodi, pre bilo čega.

Brankica Stanković: Ali to je zamena teza.

Siniša Mali: Pa ne, samo kažem.. od tih 12 procesa, 11 je bilo gotovo pravosnažno, ostao je još jedan. Dakle, u narednih nekoliko meseci, nedelja, kad god, i ti objekti bi bili uklonjeni. Zašto bi bilo ko iz Grada to radio na takav način?

Brankica Stanković: Pa zašto?

Siniša Mali: Pa pitam ja Vas.

Brankica Stanković: Pa kako mene pitate, ja ne mogu da znam. Mi smo...

Siniša Mali: Mene optužujete da smo mi kao Grad to uradili, ja kažem...

Brankica Stanković: Ne optužujem Vas ja, premijer Vas je optužio.

Siniša Mali: Nije premijer tako rekao.

Brankica Stanković: Nije Vas lično, rekao je najviši predstavnici gradske vlasti.

Siniša Mali: Tako je, i rekao je - ali sačekajmo da vidimo šta će da kažu Tužilaštvo i Policija. Vrtimo se u krug, nikakav problem mi nije...

Brankica Stanković: Zato što je to velika odgovornost.

Siniša Mali: Velika je odgovornost i meni kao gradonačelniku Beograda je u interesu da se istraga što pre završi i da se utvrdi ko je kriv. Apsolutno...

Brankica Stanković: Zato što se to zaista desilo kao da je divlji zapad u pitanju. Neki organizovani kriminal, bande ruše po gradu noću.

Siniša Mali: Ja se s vama slažem u potpunosti. Ali, Brankice i ja mislim da je to loše što se desilo za Grad Beograd i tu nemamo različita mišljenja. I meni kao gradonačelniku Beograda je u interesu da se sazna šta se desilo.

Brankica Stanković: A zbog čega ste smatrali da recimo to nije razlog da podnesete ostavku, da je ponudite barem? Ako se desilo nešto što Vi ne možete da kontrolišete, ne znate ko je to uradio, kriju od Vas.

Siniša Mali: Ali.. samo još jedanput, Brankice, ja sam gradonačelnik Beograda, nisam ni policajac ni tužilac, to što se desilo u Beogradu je izuzetno, izuzetno loša stvar, izuzetno i tu delimo mišljenje i Vi i ja i svi ljudi Beograda verovatno. Ali, ajmo da vidimo ko je kriv, ja mogu da kažem moralno imam problem jer se to desilo u Beogradu, moglo je da se desi u bilo kom delu bilo kog drugog grada u Srbiji.

Brankica Stanković: Dobro, ali desilo se u Beogradu.

Siniša Mali: Pa dobro, ajde da vidimo ko je to uradio.

Brankica Stanković: Jel’ Vi znate da Policija nije reagovala tu noć na pozive građana?

Siniša Mali: To je ono što je Saša Janković napisao u svom izveštaju. A šta ja da komentarišem? Na to, da li su izašli ili nisu. Ali ja nisam inspektor.

Brankica Stanković: Da, ali ste gradonačelnik svih građana ovog grada.

Siniša Mali: Nisam policajac, kako ja recimo mogu da pitam?

Brankica Stanković: Zbog čega na primer niste tražili ostavku ministra Stefanovića, nedopustivo je da neko neće da zaštiti građane čiji ste Vi gradonačelnik?

Siniša Mali: Ali mi sad čekamo rezulate istrage da pokaže šta je i kako bilo. Vi meni kažete da se desilo ovako, neko drugi mi kaže da se desilo onako, ja nemam pravo da budem porota i sudija da kažem kako je to bilo. Brankice, dajte da kažu kako se desilo. Ako je formalni izveštaj, javni izveštaj da kaže bilo je tako, tako i tako. Onda, da Vam kažem jednu stvar, potpuno sam spreman da preuzmem odgovornost ako istraga potvrdi da sam ja kriv.

Brankica Stanković: Pa čekajte, rekli ste da niste krivi?

Siniša Mali: Pa nisam naravno, ali rekao sam da ću da poštujem nadležne organe. Poštujem proces kroz koji mora da prođe i Tužilaštvo. To je ono što stvarno želim i ja i što je rekao i predsednik Vlade. Ja sam lično zainteresovan da se ovo reši što pre jer za grad Beograd je dobro da se to reši i da krenemo i idemo dalje. Ali mi je takođe veoma stalo da to uradimo na pravno valjan način.

Brankica Stanković: A kada ste Vi to saznali, jeste li saznali sledeći dan, tu noć, kad ste saznali?

Siniša Mali: Saznao sam sledeći dan, kada su mi javili iz Službe Grada Beograda za informisanje da se to desilo.

Brankica Stanković: I kakva je bila Vaša reakcija?

Siniša Mali: Katastrofalna. Nisam znao o čemu se radi. Ali sam, kao što ste i sami pričali, očekivao da Policija izađe izvrši uviđaj i vidi šta se desilo.

Brankica Stanković: Da, to je bilo dobro organizovano, neko je morao da isključi struju, ti bageri ne mogu da se iznajme na ulici.

Siniša Mali: Moguće Brankice, ali ja ne znam.

Brankica Stanković: Znači da je morao neko iz vrha, kao što je rekao premijer, iz vrha gradske vlasti, da da neko odobrenje.

Siniša Mali: Hajde da vidimo ko je to bio.

 

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je pre tri meseca: “Iza rušenja stoje najviši organi gradske vlasti.”

Gradonačelnik kaže da nije umešan i da ne zna na koga je premijer mislio. Gradski menadžer Goran Vesić nekoliko puta je izjavio da s tim događajem nema nikakve veze i da takvi poslovi ne spadaju u njegovu nadležnost.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović prvi put se zvanično o ovom slučaju oglasio šest dana nakon rušenja, najavljujući da će po zahtevu Tužilaštva Policija početi da istražuje. Tužilaštvo je, međutim, tek 10 dana nekon rušenja saopštilo da je od Policije tražilo prikupljanje potrebnih obaveštenja o slučaju noćnog rušenja u Savamali.

Kada Tužilaštvo okonča istragu, koja iz neobjašnjivih razloga traje toliko dugo, biće poznat zaključak Tužilaštva da li su i koja krivična dela izvršena, a konačnu odluku svakako će dati sud. Noćno rušenje u Herecgovačkoj bez rešenja, bagerima, nepoznate osobe u crnim uniformama izvršile su pre tačno pet meseci. Do danas nije utvrđeno ko je za to odgovoran i kriv.