Jezik

sr

en
Insajder logo

Aplikacija na vašem telefonu

download Android App
download Android App
Insajder Mobile app

Transkript: Rusko-srpski posao veka, drugi deo

Aleksandar Novak, ministar energetike Rusije (poruka predsednika Rusije Vladimira Putina): Saradnja Rusije i Srbije na projektu Južni tok logično se uklapa u strateško partnerstvo naših zemalja, zasnovano na dugoj tradiciji prijateljstva ruskog i srpskog naroda.

Tomislav Nikolić, predsednik Srbije: Srećan nam novi početak, predsedniče Putin. Srećno Srbijo.

Ivica Dačić, premijer Srbije od 2012. do 2014: U ime Vlade Republike Srbije želim da Vas pozdravim na otvaranju radova na najvećem razvojnom i strateškom projektu u oblasti energetike.

Zorana Mihajlović, ministarka energetike od 2012. do 2014: Dozvolite mi samo jedan kratak citat čuvenog Tolstoja: ”Sve srećne porodice liče jedna na drugu, sve nesrećne su nesrećne na svoj način.“ Mi u Srbiji ne želimo samo da budemo deo porodice, mi upravo želimo da budemo deo jedne srećne i velike porodice i mislimo da je to upravo početak gradnje Južnog toka.

Tomislav Nikolić: Dugo ste čekali, počnite.

Vladimir Putin, predsednik Rusije: Stav Evropske komisije tokom primene projekta nije bio konstruktivan. Naprotiv. Ako Evropa ne želi ovaj projekat, mi ga nećemo završiti i preusmerićemo gas na druga tržišta.

Cevi zavarene u Šajkašu pre tri godine ostale su i jedine cevi Južnog toka ikada zavarene u Srbiji. Od ambicioznog do propalog projekta prošlo je samo šest godina. U tih nekoliko godina građani Srbije su slušali razna obećanja - od toga da će projekat biti vredan 2,1 milijardi evra, da će Srbija zarađivati od 200 miliona do pola milijarde evra svake godine, da će biti otvoreno 2.000 radnih mesta, do toga da će biti obezbeđen posao za desetine građevinskih firmi. Godine 2014. Rusija je odustala od gradnje Južnog toka, a Srbija do danas nije tražila reviziju Energetskog sporazuma u okviru kog je, zbog Južnog toka, NIS prodat ispod cene.

Srpsko-ruski posao veka, drugi deo

Rusija se ni na jedan način u Sporazumu nije obavezala da će izgraditi Južni tok. Revizija Sporazuma tako danas zavisi od dobro volje ruske strane, ako bi Srbija uopšte to tražila. Ključno pitanje jeste zbog čega su predstavnici vlasti 2008. pristali na sporazum kojim je prodat većinski deo nacionalne kompanije NIS, a taj sporazum ni na jedan način ne predviđa revidiranje ako se Južni tok ne završi.   

Insajder: Zašto nismo insistirali na tome da se Rusija na neki način obaveže, a da u suprotnom možemo da reviditimo Sporazum?

Boris Tadić, predsednik Srbije od 2004. do 2012: To je dobra primedba. Koliko ide na moju dušu ja to prihvatam, koliko ide na dušu drugih to morate njih da pitate, one koji su sprovodili pregovore. Molim vas, nemojte da stvarate utisak u javnosti da sam ja pregovorao o čitavom Sporazumu. Niti je bila moja ustavna, niti moja pravna nadležnost da tako nešto radim. Tačno je da sam, kada je sve to bilo na papiru dogovoreno, tražio da cena bude veća, ruska strana nije uslišila taj moj zahtev, to nije uradio ni predsednik Rusije, ni premijer Rusije, a ni njihov izaslanik u čitavom tom procesu, a to je bio gospodin Šojgu.

Boris Tadić je od 2012. do danas odbijao da odgovori na pitanja novinara Insajdera o prodaji NIS-a. Sada je pristao jer je, kako kaže, zbog zaključaka koji su izneti u serijalu Insajdera javnost Srbije stekla pogrešnu sliku. Tadić navodi da su predstavnici vlasti iz Demokratske stranke, čiji je tada bio lider, uradili sve što su mogli da Srbija dobije povoljnije uslove da bi bila deo gasovoda Južni tok. Podseća da je u tom trenutku Srbija bila pogođenom gasnom krizom jer je Rusija obustavila dopremanje gasa do evropskih potrošača, pa i do Srbije.

O pregovorima koji se dešavali 2007. javnost Srbije nije znala ništa. Sve informacije su bile strogo čuvana tajna. Rezultat je bilo svečano potpisivanje Sporazuma godinu dana kasnije u Moskvi. Tadić danas otkriva da je ceo aranžman podržala, na predlog ruske strane, prvo Demokratska stranka Srbije.

Boris Tadić: Pregovori su počeli još 2007, na inicijativu ruske strane, a prihvatio ju je svom snagom Koštiničin deo kabineta. Predsednik Vlade je bio Koštunica, ministar energetike je bio iz Koštuničine stranke, ministar ekonomije iz G17 plus i niko od predstavnika Demokratske stranke u tom pregovaračkom procesu nije učestvovao. Na primer, u 4/5 pregovaračkog procesa koliko je sve to trajalo. Jeste tek posle predsedničkih izbora, kada je trebalo finalizovati određena pregovaračka rešenja.

Boris Tadić pobeđuje u drugom krugu predsedničkih izbora početkom februara 2008. Posle parlamentarnih izbora te godine Vladu formiraju, u maju, DS, SPS i G17 plus. Novoformirana vlada kreće u drugu rundu pregovora kojima se tek detaljnije pregovara, ali u okvirima utvrđenim Sporazumom.  

Boris Tadić: Da li sam pokušavao da izmenim nešto što sam smatrao da nije dobro u tom energetskom sporazumu? Naravno, pokušavao sam. Da li sam uspeo - nisam. Zašto - zato što je moja pregovaračka pozicija u tim nekolikim razgovorima koje sam vodio s rukovodstvom Rusije bila mnogo slabija ili je skoro sve bilo ispregovarano u vreme prethodne vlade, a i zbog toga što je pregovarač s druge strane, sila s druge strane, energetska i politička, bila neuporedivo jača do Srbije. To je Rusija koja ima svoju snagu koju ne možemo sada indetifikovati, a Srbija je imala 7,5 miliona stanovnika, a zemlja niti u NATO-u, niti u EU, i naša pozicija je bila kudikamo slabija.

Insajder: Rekli ste da ste i vi razgovarali s ruskom stranom i pokušali da popravite. Ako sam dobro razumela, pošto je potpisan krovni sporazum.

Boris Tadić: Oko cene je bio problem. Ja sam imao problem s cenom. Ja sam smatrao da ruska strana... To je bila ispregovarano već ranije. Ja sam smatrao, to je bilo u poslednjem trenutku, shvatio sam da ruska strana može da podigne cenu, da je to za nas ne samo politički bitno, nego i ekonomski bitno, pa ako Rusija želi da postavi sebe kao prijatelja i bratsku zemlju Srbiji, onda tako nešto mogu i da iskažu. Rusija bi sada imala viši kredibilitet nego što ga ima sada da su prihvatili tu moju argumentaciju, ali moram da kažem da je i njihov argument bio vrlo snažan. Sve naftne i gasne kompanije su u tom trenutku, kada je kriza već počela, dramatično oborile cenu kada sam govorio s njima, 80 ili 90 odsto u odnosu na težinu i u odnosu na procene kompanija i sistema ranije. Kriza je oborila cene i nekrentina i svega na svetu, pa tako i energetskih kompanija. Još jednom vas podsećam, predsednički izbori su se dogodili kada u Vladi, tada premijera Vojislava Koštunice, to je bila tada još Vlada Vojislava Koštunice, nijedan član moje stranke nije učestvovao u pregovorima.

Insajder: Izvinite, to je bila vlada DS-a i DSS-a. DSS je vodio Vladu.

Boris Tadić: Pa dozvolite mi još jednom da kažem. To je bila vlada u kojoj je premijer bio Vojislav Koštunica. Jesam li u pravu?

Insajder: A Mirko Cvetković ministar finansija. Jesam li ja u pravu?

Boris Tadić: Pa… da li je ministar finansija učestvovao u pregovorima?

Insajder: Bio je bolestan. Tako je rekao.

Boris Tadić: Pa nije pregovarao uopšte. Ko je pregovarao? Ajmo ispočetka.

Insajder: Ko je pregovarao?

Boris Tadić: Pregovarali su Koštunica i njegov kabinet.

Insajder: Ko tačno?

Boris Tadić: Ministar energetike i ministar ekonomije. Mlađan Dinkić.

Insajder: Mlađan Dinkić, Aleksandar Popović, Vojislav Koštunica.

Boris Tadić: Da li je iko od njih bio član moje stranke?

Insajder: Zar ne mislite da snosite neku vrstu odgovornosti bez obzira na to koliko ste vi i vaši ljudi učestvovali u pregovorima?

Boris Tadić: Sve ovo što sam malopre rekao nije bilo sa svrhom da se ja odričem bilo kakve odgovornosti. Dakle, ja sam predsednik države i imao sam direktnu ili izvedenu odgovornost za sve što se u državi dešavalo uprkos tome što državna vlast svih tih godina nije bila u mojim rukama.

Predstavnici DSS-a godinama odbijaju da odgovore na pitanja o prodaji NIS-a. Razgovor na tu temu odbili su i predstavnici SPS-a i  tadašnjeg G17 plus.

Prodaja NIS-a u direktnim pregovorima zbog gradnje Južnog toka, kao novog pravca snabdevanja ruskim gasom, deo je Energetskog sporazuma koji su u januaru 2008. s predstavnicima Rusije potpisali predstavnici tadašnje vlade DSS-a, DS-a i G17 plus.

Za Sporazum su u septembru 2008. u Skupštini Srbije glasali poslanici Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke, Srpskog pokreta obnove, članovi današnje Srpske napredne stranke i Ujedinjenih regiona Srbije. Protiv su bili poslanici LDP-a, SVM-a i LSV-a. 

Srbija se Sporazumom obavezala da ruskom Gaspromnjeftu bez tendera u direktnim pregovorima proda 51 odsto akcija NIS-a po ceni od 400 miliona evra uz obavezu ruske strane da investira 500 miliona. Ispostaviće se da je to kredit koji je NIS uzeo od Gasproma i vraća ga do 2023. iz dobiti NIS-a.

Boris Tadić: Ruski partner pored toga što je uložio 400 miliona evra i tu potpuno fer preuzeo i dugove koji su veći od 400 miliona evra... i nije to bila samo investicija od 400 miliona evra u proceni vrednosti kompanije, nego su preuzeli dugove. Ali treba reći da su uložili skoro dve milijarde evra u preradu gasa i nafte.  I na kraju treba reći građanima, građani treba da znaju o tome - mi nismo imali novac za investiciju u NIS.

Insajder: To je bilo 400 miliona za paket od 51 % plus 500 miliona investicije, to je bilo ono što je bilo obavezno da donese ruski partner.

Boris Tadić: A doneli su četiri puta više.

Insajder: Vi kažete doneli su četiri puta više. Sigurna sam da ste u pravu. Ta investicija od 500 miliona, to je bio kredit koji je Gasprom dao NIS-u.

Boris Tadić: Zajedničkoj kompaniji u kojoj su Rusi imali većinu.

Insajder: Tako je. I NIS ga vraća. Tako je.

Boris Tadić: Ali su Rusi imali.

Insajder: Sami sebi dali kredit.

Boris Tadić: Jeste. I to se tako radi. 

Prema istraživanju Insajdera, Vlada Srbije je naručila i platila dve procene vrednosti NIS-a. Jedna procena je urađena 2006, a druga 2008. Obe procene su pokazale da 51 odsto vredi više od 400 miliona evra, za koliko je prodat NIS i obaveze ulaganja od 500 milona evra. 

U izveštaju koji nosi naziv Projekat Liman i koji je Vladi dostavljen 2006. 51 odsto NIS-a vredelo je između 612 i 816 miliona evra. U ovu procenu nije ušla vrednost domaćih rezervi nafte i gasa.

Iako je već imala izrađenu i plaćenu strategiju privatizacije s procenom vrednosti NIS-a i kada je već potpisala dokument u kom se navodi cena po kojoj će se kompanija prodati, Vlada Srbije 2008, pod izgovorom da se cena može promeniti, naručuje novu procenu vrednosti domaćeg preduzeća.

U novoj proceni koju su građani platili dodatnih pola miliona evra fer tržišna vrednost 51% NIS-a je 30. juna 2008. iznosila 1,12 milijardi evra - dva i po puta više od cene koja je dogovorena.

Insajder: Prema našem istraživanju, koje je potkrepljeno dokumentacijom, rezerve nafte i gasa vredele su u tom tenutku sedam miliona evra. Još nešto, Vlada Srbije je naručila i urađene su dve procene vrednosti NIS-a. Prva je dostavljena Vladi 2006. To je Projekat Liman.

Boris Tadić: Pre krize.

Insajder: Pre krize, to je Projekat Liman, a druga je ona koju je naručio i praktično inistirao na njoj Mlađan Dinkić, koji je jedini javno govorio o tome, koliko se ja sećam, da je cena za NIS suviše niska, Diloit je radio procenu i sad ću vam reći duplo više, za 51 % akcija su procenili vrednost NIS-a.

Boris Tadić: Za 800 miliona evra.

Insajder: Milijarda i 120.

Boris Tadić: Miliona evra.

Insajder: Tako je.

Boris Tadić: Dakle, stranka Mlađana Dinkića je glasala o tome, za Sporazum, uprkos tome što je on javno govorio da to nije dobro.

Insajder: Tačno, apsolutno.

Boris Tadić: Ja sam takođe imao primedbu, ali ne u javnosti, već pregovaračima, jer sam mislio da je cena morala biti viša u tom trenutku. Ja sam vam rekao šta je bila njihova agrumentacija.

Insajder: Znači ne mislite da olako iznosimo tvrdnju da je to ispod cene?

Boris Tadić: Apsolutno nije bilo šanse u tom trenutku da dobijete cenu od milijardu i 100, kolika je bila procena ako ste rekli Diloita. Ja kad sam imao pregled sta se dešavalo na globalnom planu...

Insajder: Mislim da je ta procena 2008. urađena.

Boris Tadić: Znači nije bilo šanse. Kriza je uznapredovala od 2008. s padom banke Lehman Brothers.

Boris Tadić: Ali moram da se vratim na procenjene vrednosti naftnih rezervi. Srbija prvo treba da, zašto se vraćam na to, video sam komentare nekih i obrazovanih ljudi, čak i neke iz sfere umetnosti, koji su govorili da je taj koji je prihvatio taj sporazum ili korumpiran ili ima manjak misaonih sposobnosti. Mislim da neko ko izriče te stavove nema pojma o tome šta je energetika, šta su pregovori, šta je kriza 2008. i da on ima manjak misaonih spoosbnosti jer se bavi pitanjima u koja nije upućen.

Zajedno s NIS-om Srbija je na 30 godina prepustila stranoj kompaniji pravo na eksploataciju prirodnih rezervi nafte i gasa, koje su u tom trenutku prema istraživanju Insajdera vredele najmanje sedam milijardi evra. Srbija nema velike prirodne rezerve. Već dugo se iz domaćih nalazišta snabdeva gasom do 10 odsto, dok ostatak uvozi iz Rusije. Prema zvaničnim energetskim bilansima Srbije, prošle godine su u rafinerijama u Srbiji prerađene 43 tone sirove nafte iz domaćih izvora.  

Tadić, međutim, kaže da tvrdnja da je Srbija zajedno s NIS-om prodala pravo na eksplotaciju velikih prirodnih rezervi nafte i gasa dovodi do pogrešnog zaključka u javnosti jer, kako navodi, rezerve koje je imala Srbija su male da bi uopšte mogla da se osloni na njih.

Boris Tadić: Nemojte samo da... Mi imamo građane koji mogu da steknu utisak da su neverovatno velike količine nafte bile u našem posedu, u utrobi našeg zemljišta, i da mi s tim rezervama možemo da koncipiramo energetsku sigurnost. Što se tiče ruske ili norveške strane, ili koje god, nisu to filantropske institucije, institucije koje pokazuju ljubav prema ljudima dajući energetiku, kao što vidimo u pregovorima koje je vodila Koštuničina vlada, oni su bili brutalni i nisu pokazivali veliku nameru...

Insajder: I na šta ste i vi pristali, izvinite.

Boris Tadić: Ja, ja. Čak i da nisam pristao to bi tako bilo.

Koliko god da su male prirodne rezerve, svaka zemlja se trudi da sačuva za buduće generacije i za neku moguću energetski krizu u slučaju obustave uvoza. Srbija time više ne raspolaže. 

Uz sve to, NIS je povlašćen, pa i danas, šest godina kasnije i posle propalog projekta Južni tok, ima uslove kakve nema niko u Srbijii. Za eskploataciju rudne rente plaća tri odsto državi, dok sva ostala preduzeća plaćaju sedam odsto.

Istovremeno, prema istraživanju Insajdera, predstavnici države ni danas ne znaju šta je sve uz NIS prodato i od imovine. NIS je raspolagao stotinama benzinskih stanica, rafinerijama, naftnim i gasnim bušotinama, brojnim nekretninama. Popis onoga što je prodato se radi još od 2009. i do sada je s 43 zaključka Vlade Srbije, koje smo dobili po Zakonu o dostupnosti informacijama, preneto u vlasništvo NIS-a čak 3.000 objakata.

Prodaja NIS-a bez tendera u direktnim pregovorima ispod procenjene vrednosti, zajedno s imovinom koja do danas nije utvrđena, prirodnim rezervama nafte i gasa - sve to bilo je moguće jer su predstavnici tadašnje vlasti kao argument navodili obećanje da će Srbija zauzvrat zarađivati milione od taksi jer će biti na trasi Južnog toka.

Južni tok je trebalo da poveže rusku državnu gasnu kompaniju Gasprom s potrošačima gasa u Evropi, od Rusije, ispod Crnog mora, preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije do Austrije.

Dok Rusija tvrdi da je u decembru 2014. od Južnog toka odustala zbog protivljenja EU s ciljem da se nastavi tranzit preko Ukrajine, EU je ocenila da projekat Južni tok nije u skladu s evropskim pravilima slobodnog tržišta i da je to bio oduvek bio stav EU. Evropa po svemu sudeći ne želi da zavisi u prevelikoj meri od ruskog gasa jer je energetska bezbednost moguća samo ako postoji više različitih izvora i pravaca snabdevanja.

Prema istraživanju Insajdera, EU je upozorila Srbiju na to još u martu 2010. Međutim, Skupština 2013. usvaja leks specijalis za Južni tok, kojim on dobija status projekta od nacionanalnog značaja. U decembru 2014. javnost u Srbiji bila je zatečena izjavom ruskog predsednika prilikom posete Turskoj da Rusija od Južnog toka odustaje.

Vest je iznenadila i zvaničnike Srbije. Međutim, Srbija do danas nije tražila reviziju Sporazuma.

Aleksandar Vučić: Mislim da ću u narednim danima razgovarati s ruskim predsednikom Putinom zašto je doneta konačna odluka na takav način i voleo bih odgovor na jedno pitanje - zašto mi nismo upoznati s tom odlukom, već je ta odluka saopštena, pa smo morali da je saznajemo preko agencijskih vesti.

Srbija se snabdeva samo gasom iz Rusije i samo iz jednog pravca, preko Ukrajine i preko Mađarske. Rusija najavljuje da će obustaviti tranzit preko Ukrajine 2019. Srbija nema drugi gasovod. 

Srbija je od svih zemalja najskuplje platila da bude na trasi Južnog toka. Tadić kaže da je pristao na Sporazum zbog brojnih pozitivnih efekata koje bi Srbija imala da je Južni tok izgrađen - još jedan pravac snabdevanja, što povećava energetsku bezbednost, profit od tranzita, izgradnja gasnih elektrana i izvoz struje.

Problem je što nisu postojale nikakve garancije da će Južni tok biti izgrađen.

Boris Tadić: Moja namera je da objasnim. Ne samo vama, nego da objasnim građanima. Kad vam objašnjavam, gledam šta ljudi govore posle vaših emisija s pogrešnim zaključcima. Dakle, zemlje pregovaraju o određenim rešenjima polazeći od svojih pozicija koje su definisane njihovom snagom u međunardnoj zajednici, da li ste članica EU ili ste sami. Ako ste članica EU jači ste u pregovorima nego kad ste sami. Polazeći od toga koje su vaše prirodne pretostavke: da li Srbija ima dovoljne rezerve gase da bi mogla olako da razgovara s nekim ko ima gas. Nema. Srbija ima manje i mi smo na neki način u slabijoj pregovaračkoj poziciji. Da li to znaju oni s druge strane? Znaju. Da li je njima lakše da ispregovaraju s nama da dobijemo manje nego neki drugi? Pa naravno. Da li imaju alternativu našem pravcu? Pa imaju. Da li to njima pojačava pregovaračku poziciju? Pojačava. Ja vama dajem argumentaciju zašto su vlade u tom vremenu, a ja nisam bio član vlade, pregovarale na taj način.

Insajder: Ali Demokratska stranka jeste.

Boris Tadić: Ja ih branim sada.

Insajder: Ali gospodine Tadiću, Demokratska stranka je bila članica vlade. Deo vlade.

Boris Tadić: Ma evo. Uzmite da sam čak ja pregovarao.

Insajder: Pa što ste onda loše ispregovarali?

Boris Tadić: Pa uzmite. Ja vam samo kažem šta su bili limiti u pregovorima.

Boris Tadić: Građani treba da znaju. Nikada u budućnosti kao što je bilo u prošlosti Srbija neće moći bolje da ispregovara nego što su joj početne pozicije. To važi ne samo za Srbiju nego za sve zemlje sveta i građani to treba da znaju.

Zbog obećanja da će dobiti Južni tok Srbija je pristala da se istim međudržavnim sporazumom obaveže da bez tendera proda NIS i Banatski dvor. Ostalo je do danas nejasno zašto Srbija nije insistirala barem na tri odvojena sporazuma jer bi to bio način da danas ne ostane i bez NIS-a i bez Banatskog dvora i bez Južnog toka.

Boris Tadić: Vi možete da kažete: da, ali mi nemamo Južni tok. To je uvek rizik u pregovorima. Što se nismo osigurali? Ja mogu da kažem da to morate da pitate pregovaračku stranu u ovom slučaju. Ja mogu samo da nalazim odgovore. Evo, prihvatio sam da je vaša ideja da smo imali tri odvojena sporazuma, da bi to bilo bolje. Da bi nam to dalo više mogućnosti da odbranimo svoju poziciju i svoje interese, ali nemojte da mislite da je Srbija zemlja s velikim moćima u pregovaračkom procesu.

Boris Tadić: Ali ta vlada koja je pristala na taj sporazum nije imala gasa i nafte i doživela je krizu u trenutku kada je Ukrajina blokirala izvoz.

Boris Tadić: Zbog toga što smo imali potrebu, urgentnu, životnu, da sprečimo krizu na svaki način u koju smo upali u trenutku ukrajinske krize jer smo samo pre toga imali za malo smrtne slučajeve u Srbiji.

Insajder: Prvi rok za izgradnju Južnog toka je bio 2015, pa su produžili na 2017, pa su na kraju odustali. Koja hitnost?

Boris Tadić: Što u trenutku kada imate slabiju pregovaračku poziciju, kada ste ucenjeni činjenicom da za razliku od nekih zemalja EU vi nemate dovoljne količine gasa, na primer Mađarska ima više gasa nego Srbija.

Od svih zemalja na trasi Južnog toka samo je Srbija pristala na to da bude manjinski vlasnik u zajedničkoj firmi, odnosno za svoju deonicu gasovoda. Samo je Srbija pristala da preduzeće zaduženo za gradnju deonice koja prolazi kroz Srbiju i koje treba da naplaćuje takse, od čega bi novac odlazio u budžet, bude osnovano van pravnog sistema Srbije, odnosno u of-šor zoni. Na taj način, da je do realizacije Juznog toka došlo, sav novac od taksi odlazio bi van zemlje i Srbija bi ostala bez mogućnosti potpune kontrole nad ulaganjem ogromnih sredstava i nad planiranim prihodima. 

Vlada Srbije odlučila je da javno preduzeće Srbijgas bude manjinski suvlasnik u rusko-srpskim firmama formiranim zbog Južnog toka. Direktor Srbijagasa od 2008. je funkcioner SPS-a Dušan Bajatović. Po funkciji je postao zastupnik državnog kapitala i u rusko-srpskim firmama za Južni tok. Istraživanje Insajdera pokazalo je da Bajatović ni nadležnom Ministarstvu energetike nije polagao račune o tome kako se troši novac svih građana. Pošto je saopštio da je ruskoj strani dostavio studiju o izvodivosti Južnog toka, koja bi trebalo da pokaže koliko je isplativ projekat, Insajder je taj dokument tražio od Vlade, ali smo dobili odgovor da Vlada od Srbijagasa nije dobila studiju. Na pitanje na šta je tačno potrošen novac svih građana iz Vlade nismo dobili odgovor, dok Bajatović tvrdi da nije dužan da odgovara na pitanja o radu rusko-srpskih firmi jer su to privatne kompanije.

Glavna firma za gradnju i upravljanje gasovodom - South Stream Srbija, odnosno Južni tok Srbija - osnovana je u švajcarskom Cugu. Srbijagas u toj firmi ima 49 odsto vlasništva, a Gasprom 51.

Insajder: Ali vi u tom trenutku 2010. pozivate biznismene da vrate novac iz of-šor zona u Srbiju, a ćutite na to što država Srbija pristaje

Boris Tadić: Koje godine ja to tražim?

Insajder: Godine 2010. Godine 2009. je osnovana firma.

Boris Tadić: To je znači bilo dve godine pre toga.

Insajder: Ali pristalo se pre toga. Što vi tad niste pokušali da izvršite javni kakav-takav pritisak da to ne ide ipak u švajcarski Cug?

Boris Tadić: Jel mogu amandman? Ja govorim o problemu of-šor kompanije tek pošto smo mi prihvatili rešenje o švajcarskom Cugu kao sedištu i nadležnosti tih sudova. Zbog čega? Nisu to bile teme kojima sam se ja dominantno bavio. Ja vidim pogubno dejstvo, dominantno poslovanje iz of-šor kompanija tek kasnije pogotovo u uslovima svetske krize, kada mi nismo bili u situaciji da punimo budžet iz sredstava koje obezbeđuju kroz privređivanje naše kompanije koje su dominantno iselile kapital u of-šor kompanije. Dakle, nisam dve godine pre toga imao mnogo saznanja o pogubnom dejstvu te vrste.

Posle pada vlade Vojislava Koštunice poslove na realizaciji projekta Južni tok nasleđuju predstavnici vlade Mirka Cvetkovića, u kojoj su DS, SPS i G17.  

Prema istraživanju Insajdera, glavna zajednička firma iz Švajcarske 2011. osniva ćerku firmu South Stream u Srbiji, koja je zapravo trebalo da radi glavne poslove. Sve se odvijalo tako što je Vlada na zahtev direktora Srbijagasa odobravala sredstva za Južni tok koja su uplaćivana na račun firme u Švajcarskoj. Iz ove firme se novac prebacivao u firmu Južni tok u Srbiji da bi se plaćali radovi.

Prema odgovoru Vlade Srbije Insajderu, od potpisivanja Sporazuma do propalog projekta Srbija je odlukama vlada Mirka Cvetkovića, Ivice Dačića i Aleksandra Vučića javnom preduzeću Srbijagas odobrila ulaganja od 30 miliona evra. 

Najveći apsurd je to što je dva meseca nakon zvanične obustave gradnje gasovoda na račun ćerke firme Južni tok koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gasporoma, a čije je sedište u Srbiji, uplaćeno 17,8 miliona evra iz matičnog preduzeća u Švajcarskoj.

Vlada nije odgovorila na pitanje Insajdera za šta je ovaj novac bio namenjen. Direktor Srbijagasa od sredine 2008. je Dušan Bajatović, funkcioner SPS-a. On je istovremeno i direktor u firmama Južni tok u švajcarskoj i Srbiji, kao predstavnik države Srbije. Bajatović tvrdi da je reč o plaćanju ranije preuzetih obaveza.

Insajder: U finansijskom izveštaju piše da je na račun firme Južni tok u Srbiji leglo 17,8 miliona evra. Koja je svrha toga?

Dušan Bajatović, direktor JP Srbijagas: Zato što smo mi imali ugovore koje su izvodile uglavnom srpske kompanije, od troškova za eksproprijaciju, projektovanje, izvođenje geodetskih radova, mikrotunelinga kroz Dunav. Mi smo ozbiljno taj projekat postavili. Mi smo to doveli do ugovora. Dovođenje tog projekta do ugovora je nešto koštalo, uključujući projektovanje. Dakle, to su ti troškovi. I to je jedini razlog što su ta sredstva prebačena iz švajcarske firme, gde je bio osnovni ulog, ovde u Srbiju.

Skoro sve u vezi s osnivanjem i poslovanjem rusko-srpskih preduzeća godinama je poslovna tajna, a po svemu sudeći ni Vlada nije kontrolisala na koji način je potrošen novac za Južni tok, iako su ove troškove odobravale upravo prethodne tri vlade.

Dok iz Vlade nema odgovora na pitanje na šta je potrošen novac svih građana, čak i posle gašenja projekta Južni tok, deo troškova se vidi u finansijskom izveštaju firme Južni tok u Srbiji. Tako se, primera radi, vide veliki izdaci za zakup poslovnog prostora koji rusko-srpska firma Južni tok iznajmljuje od NIS-a.  

Preduzeće Južni tok registrovano u Srbiji je imalo troškove za propagandu i donacije. U izveštaju se pominje i lizing za kupovinu automobila audi A8, koji ukupno košta 108.000 evra.

Direktor Srbijagasa jedini je koji zapravo zna na šta je tačno potrošen novac koji je Vlada odobravala Srbijagasu zbog Južnog toka, iako je neobično da odgovore na ova pitanja već godinama nije moguće dobiti od Vlade Srbije. Sam Bajatović je svaki put izbegavao odgovore na ta pitanja i uvek uz optužbe na račun insajdera.

Dušan Bajatović, direktor JP Srbijagas: I ja neću da odgovaram na takva pitanja. Vas interesuje kako je trošan novac iz Južnog toka. Tu analizu su uradili i Srbijagas i Gasprom i ona je dostupna akcionarima.

Insajder: A zašto nije dostupna javnosti?

Dušan Bajatović: A dostupna je i organima istražnim koji su bili da to sve vide, a vama nije dostupna zato što nema razloga. To je privatna firma. Ne bih da raspravljam s vama. Insajder je insajder, to znamo svi.

Insajder: Kako možete da kažete da niste dužni da odgovarate po zakonu na pitanja koja su od ogromnog značaja?

Dušan Bajatović: Pa pročitajte zakon.

Insajder: Niste dužni da odgovorite na pitanja od značaja za javnost?

Dušan Bajatović: Agencija Autsajder je postavila pitanje o trošenju novca građana. Pa i ja imam nekoliko pitanja. Pre nego što vam odgovorim i mene zanima koliko košta obezbeđenje Brankice Stanković i zašto joj je dato? Kolko to košta građane Srbije?

Insajder: Gospodine Bajatoviću, zbog ovog neprimerenog ponašanja vas kao direktora Srbijagasa napuštamo konferenciju. Hvala vam na odgovoru.

Dušan Bajatović: Hvala i vama.

Iako se od Južnog toka odustalo, svi ostali dogovoreni poslovi su realizovani. Ruski Gasprom je većinski vlasnik skladišta gasa Banatski dvor i NIS-a.

U međuvremenu je MUP Srbije završio izveštaj o evenetulanim zloupotrebama prilikom privatizacije NIS-a. Prema saznanjima Insajdera, izveštaj koji je MUP dostavio Višem tužilaštvu je obiman i detaljan. Iz odgovora tog tužilaštva Insajderu nije, međutim, jasno kakva je sudbina ovog izveštaja pošto je Tužilaštvo zaključilo da nije nadležno i da krivičnog dela nema. Tako su, odlukama političara i nadležnih institucija, srpsko-ruskim poslom veka izgubili i građani i država ali, zvanično, niko za to nije kriv.