Jezik

sr

en

Transkript: Tajno delovanje - javne posledice

NAJMANJE 25 GRAĐANA SRBIJE RATOVALO JE U SIRIJI

NAJMANJE 8 RATNIKA IZ SRBIJE POGINULO JE U SIRIJI

TEK KRAJEM 2014. ZAKONOM JE ZABRANJENO RATOVANJE U DRUGIM ZEMLJAMA

 

Esat Kundaković, otac ubijenog Eldara Kundakovića: Znači baš me briga, mene, da li je država uzela, odreagovala ili nije kad mi strada dete, jer nije samo moje dete. Moje dete kad dođe pa baci onu bombu ili onim kolima ti ako ne ubiješ 20, 30, 50 dece tuđe to je moja briga, briga svih nas. Mi ne smemo to da dozvolimo.

 

Esat Kundaković otac je mladića koji je u martu 2014. poginuo u ratu u Siriji. Podatak da je osmorica njih iz Srbije poginulo u ratu u Siriji i danas se, tri godine kasnije, navodi kao nezvanična informacija. Takva činjenica ukazuje na veliki problem o kojem se ne govori. Primer pogibije ovih mladića zapravo pokreće za celo društvo važno pitanje o tome zašto su oni odlučili da odu 2000 kilometara daleko od svoje kuće da bi ratovali.

Eldar je bio student psihologije, običan momak iz Novog Pazara. Radio je u kafiću u centru grada. Posvetio se veri, učenju takozvanog izvornog islama koje do tada nije bilo poznato njegovim roditeljima kao i većini novopazaraca. Otac i majka nisu videli ništa loše u tome, u odlascima u džamije pa ni u sedenju za kompjuterom.

Jako je teško na vreme otkriti da li je neko potencijlani terorista zbog vere kojoj se posvetio a koja se uglavnom odnosi na izučavanje izvornog islama. Baš zato važno je da o tom problemu progovore oni koji su na neki način svedoci ili žrtve.

Novi Pazar je specifican po tome jer ima dosta registrovanih islamskih omladinskih organizacija koje su legalne ali među njima, prema istraživanju Insajdera, Ima i onih koje služe kao paravan za regrutovanje “islamista”

 

 “TAJNO DELOVANJE- JAVNE POSLEDICE”


Pod izgovorom vere, pojedinci odlaze uglavnom tajno, porodicama se jave tek kada pređu granicu, uz tvrdnju da su tamo srećni. Ipak ono što prethodi odluci pojedinca da čak i pogine za Islam jeste vera kojoj se posvećuju fanatično. Prema istraživanju Insajdera takvo propagiranje vere koje vodi u ekstremizam obavlja se u alternativnim džamijama jer su se zvaničnici islamskih zajednici ogradili od bilo kakvog propagiranja ekstremizma.

Esat Kundaković čiji je stariji sin otišao da ratuje u Siriji već četiri godine, od pogibije sina, pokušava da razume razloge zbog kojih je otišao. Posle pogibije sina odlučio je da se posveti veri i svakodnevnim razgovarima sa mladima pre svega o tome da u nasilju nije rešenje, da Islam, kao vera nema razumevanje za ekstremizam ili terorističke akcije u kojima ginu nevini ljudi.

Kaže da mu je sada jasno da nije dovoljno razgovarao sa svojim sinom o problemu sa kojim se suočavao kada je odlučio da se posveti veri:

Esat Kundaković: On je nakako posebno empatično dete bio. Baš je saosećao sa svima drugima i mi koji smo malo dalje od vere nekako nas je ovo vreme ponelo pa se više bavimo nekim drugim stvarima nego porodicom i onim elementarnim stvarima životnim, ovaj.  Malo sam zapostavio ga bio i ja jednostavno nisam mogao da verujem. Ne mogu da verujem da postoji ta sad svako žudi da ima novi tip Iphone-a, da žudi da ide da da život za nekog ko beži od kuće.

Sin Esata Kundakovica pre nego što je odlučio da ode u Siriju, govorio je da želi da ide jer tamo ginu njegova braća muslimani. Otac to nije shavato ozbiljno, jer nije razumeo da bi mu sin otišao u rat 2000 kilometara od kuće. Danas veruje da ga baš to nerazumevanje podstaklo da ode.

Insajder bez ograničenja: A da ste shvatili da on hoće da ide u Siriju da se bori da li biste pokušali da ga zaustavite?

Esat Kundaković : A da, ja sam pokušavao, sine, ja sam i vikao, rekoh ako krene slučajno, nemoj ja znam za ovo, ja ću ti, rekoh, pasoš pocepati i zvati policiju i sve i nema mrdanja. I s tim on je vide.., e to ga je i oteralo. On je, hvala bogu, ostavio jedno pismo u kojem on, iz kojeg se vidi da je to jedino što ga je povuklo, taj verski nagon i poziv, ovaj, da pomogne tamo.

Eldar je pre odluke da ode gledao snimke stradanja muslimana u svetu koji su delili po društvenim mrežama, slušao predavanja pa i pozive da se svi uključe u rat u kome ubijaju muslimane. Iako je najavljivao da će otići u Siriju na kraju je tajno otišao. Roditeljima je ispričao da želi da studira teologiju u Istambulu da nauči više o islamu.

Esat Kundaković: Kad je odlučio da ode, on je, rekao mi je: „Babo, ja bi voleo da odem do Stambola gore da vidim malo, ima tih nekih fakulteta teoloških, ako mognem da upišem i to nešto“. Aj, rekoh, nije problem da se prošeta 2 – 3 dana da vidi pa se vrati. Nisam znao da će ujutru da ode. Posle tri dana se javio: „Babo, ja sam upisao fakultet“. Rekoh – jel si prešao u Siriju. Jesam. Nemojte, kaže, da ovaj ... ono kod nas alalite mi, oprostite mi ovaj nemoj da brinete. Ja sam samo ga molio, rekoh, sine ti znaš, nemoj slučajno da čujem da ovaj nešto da si, muško si, bori se pa šta bog dadne, ali ako čujem da si neki zločin napravio ili nešto, nevinog nekog ubio za mene više ne postojiš.

Odluku da ode u rat doneo je nakon razgovora sa prijateljem koji se vratio iz Sirije. Sreli su se u jednoj novopazarskoj džamiji i to veče odlučio je da ode.

Insajder bez ograničenja: Je l on imao neke prijatelje sa kojima je otišao ili je otišao sam?

Esat Kundaković : On je otišao sa ovim Almirom Salihovićem iz Rožaja. Almir Salihović je isto tako bio u islamu, on je bio u Turskoj, radio je 6 meseci je bio radio i otišao je 3 meseca bio tamo pa je došao da obiđe porodicu.

Insajder bez ograničenja: Bio u Siriji?

Esat Kundaković: U Siriji, jeste. Došao da obiđe porodicu i da bude tu, ima petoro dece, dovoljno je samo da vidi čovek, četiri ćerkice i sin od 17 meseci i ti sve to ostaviš odeš u rat .Sreli su se tu pri njegovom povratku, u jednoj od džamija su klanjali zajedno i ovaj razgovarali ovako šta je, kako je, bio sam ovako, kad polaziš?, sutra, mogu ja s tobom?, možeš, što ne možeš.

Insajder bez ograničenja: A šta se desilo sa tim drugarom sa kojim je otišao?

Esat Kundaković: Pa oni su zajedno poginuli, u istoj akciji. To je bila je akcija oslobađanja zatvora, zatvora u Alepu ja mislim da je i u toj akciji su obojica poginuli.

 

2014. kada je i Esatov sin otišao u Siriju, prema procenama UN bilo je 13 hiljada stranih ratnika. Iako većina evropskih država tada donosi ili pooštrava zakone protiv onih koji idu da ratuju na strana ratišta, rastao broj onih koji su odlazili u rat u Siriju kako bi se borili u različitim grupama od sirijskih pobunjnika do islamske države. Broj ratnika u Siriji za dve godine se utostručio i 2016 bilo ih 30 hiljada.

Sa Balkana je u Siriju otišlo oko 1000 ratnika uglavnom pripadnika radikalnih pokreta. Tačan broj onih koji su iz Srbije odlazili na ratište u Siriji nije poznat. Procenjuje se da ih je otišlo najviše 70.

 

Za to da je neki ratnik iz Srbije otišao u rat javnost saznaje tek pošto pogine. Zato je i danas nezvaničan podatak da je u tom ratu poginulo 8 građana Srbije.

To je ozbiljan problem i za službe koje bi trebalo da znaju i spreče bilo kakve bezbednosne rizike. Jedan od najozbiljnih rizika je povratak onih koji su bili uratu, objašnjava Meho Omerović predsednik skupštinskog odbora za ljudska prava. Omerović je bio i najveći zagovornik usvajanja zakona kojim se odlazak u rat u stranoj zemlji kažnjava zakonom.

Meho Omerović: Vi ne možete jasno da vidite ko ide na islamsko, na iračko, sirijsko ratište, ko se priključuje npr. tzv. islamskoj državi zato što nemate direktan prohod, prolaznost tih naših državljana koji dole idu. Dakle, ne ide niko da kupi kartu autobusku u nekoj od opština na prostoru Sandžaka do Islamske države, ide tamo. Dakle oni odlaze, pogotovo neki mladi, idu preko kulturnih nekih razmena, idu preko nekih prosvetnih razmena, idu turistički, neko ide poslom do Istambula npr, i vi ne znate posle kad on ode dole i pojavi se pod imenom Abu Azis vi ne znate koje je njegovo pravo ime, tek po stradanju njegovom, po njegovoj pogibiji, kad se familija oglasi da je dole poginuo taj i taj mi saznajemo. Dakle, vrlo je teško ući u trag.


Tačan broj onih koji su za šest godina koliko traje rat odlazili u Siriju i Irak nije poznat. Broj se kreće od 20 do sedamdeset, a u taj rat nisu išli samo muškarci. U islamsku državu odlazile su i žene, ali i cele porodice. Najmanje sedam ratnika iz Sirije vratilo se u Srbiju.

U oktobru 2014. godine kada je su u Srbiji usvojene izmene zakona kojima se ratovanje u drugim zemljama kažnjava zatvorom. 

Meho Omerović: Uvek su opasni oni koji se vraćaju sa ratišta zbog svog iskustva i zbog onoga što nose otuda. Dakle, verovatno nose i pripadnost nekoj organizaciji, verovatno nose neke nove ideje o regrutovanju, okupljanju i druge. Dakle, oni su uvek opasnost kad se vrate na teritoriju odakle su otišli, kad se vrate u državu čiji su državljani i zato država mora da reaguje na način kao što smo i predvideli zakonom – oni moraju biti kažnjeni, oni moraju biti kažnjeni naprosto zbog toga što je to krivično delo. E sad kako oni deluju, da li mogu ovde da deluju kada se vrate neki od tih učesnika na tim ratištima da povećaju broj onih koji su zainteresovani, to je već stvar za policiju i organi koji se trebaju time baviti.

Kada je Esatov sin otišao u rat nije postojao zakon koji zabranjuje učestvovanje na stranim ratištima

Esat Kundaković: Sva vrata su bila otvorena – oni su otišli legalno, nisu otišli, zakon nije bio donet o zabrani odlaska te dece na strana ratišta, išli su deca, dolazila. Ta Islamska država kao pokret nije ni postojao kad su oni. Oni su otišli da pomognu oslobodilačkoj vojsci Sirije da se oslobodi od jednog zločinca, zločinca dokazanog, ceo svet dokazao i svi vidimo šta radi i šta je uradio svojim narodu, svojem narodu. E otišli su da pomognu braći svojoj, sestrama.

 

U Siriji postoji najmanje četiri suprotstvaljenje snage. Od njih na listi terorističkih organizacija nalaze se Islamska država i Al nusra front. Islamolog i bivši imam Bakir Makić godinama je radio sa mladima u Novopazarskoj verskoj školi. On smatra da je ipak mali broj onih koji zagovaraju ekstremnu veru i lako lepe etikete nevernika svima koji drugačije misle. Njihove mete su kako kaže uglavnom mladi koji veru ne poznaju dovoljno. 

Bakir Makić: Ja čak tu neuku, neupućenu decu ne krivim  mnogo, ja mnogo više krivim institucije koje su morale to da primete, roditelje te dece koji su trebali mnogo razgovarati sa tom djecom, jer otići tamo, izgubiti život, ne znaš za šta si izgubio život jer doista to nije ono što uzvišeni traži od nas. Uzvišeni traži da se zaštiti život a ne da se gubi život.

Insajder bez ograničenja: A koliko je ovaj zakon o zabrani odlazaka na strana ratišta njih stvarno mogao da spreči da odu?

Bakir Makić: Ja mislim da se ideologija nikad silom nije mogla sprečiti. Tu treba raditi na edukaciji.

 

Prema istraživanju Insajdera i dostupnim podacima iz istraga, svi ratnici iz Srbije ili Bosne u rat u Siriji stizali su preko Istambula. Rute su iz Bosne vodile na dve strane ili preko Slovenije do Beča i odatle u Tursku ili kolima preko Srbije Bugarske ka Turskoj. Oni koji su išli preko Srbije odmarali bi u Novom Pazaru. Odatle su odlazili uglavnom autobusom ili kolima preko Bugarske. Bez obzira da li su išli sami ili u manjim grupama centar okupljanja je bio u Istanbulu. Nakon nekoliko dana u glavnom gradu Turske odlazili bi do grada Kilis na granici Turske i Sirije. Kako je tu granica bila najmanje čuvana i prebacivani su do grada Azaz u pograničnom delu Sirije.

 

Esat Kundaković kaže da je i njegov sin bio smešten u tom gradu na samoj granici sa Turskom.

Esat Kundaković: Mesec dana je bio tamo i bili smo stalno u kontaktu, mogao je da dođe kad hoće, da izađe kad hoće, čak štaviše njih je bilo 30-ak u toj jedinici

Insajder bez ograničenja: A jesu li svi bili odavde?

Esat Kundaković: Pa nisu, odavde su bili samo njih dvojica, on i Mirza, i Almir ovaj, nešto je bilo iz Rožaja, nešto jedan iz Senice isto je bio i on je poginuo gore, Mujo. I Bosanaca je bilo nešta, ali iz ovog dela Sandžaka našeg i ovog crnogorskog dela je bilo 30-ak.

Insajder bez ograničenja: Ali je bilo, to uglavnom jedinica koja...

Esat Kundaković: ... sa našim ljudima

Insajder bez ograničenja:... sa ljudima iz....

Esat Kundaković: A Azaz mesto pored, na samoj granici s Turskom i maltene tu, kako je on kazao, Mala Bosna su ga zvali jer mnogo je bilo iz ovih krajeva ljudi. Znaš kako to, jedno drugo povuče posle, telefonom zovu – aj dođi, ovo, ono, ova sredstva informisanja

 

Mladi spremni da ratuju u ime vere su odlazili ne samo iz Srbije nego sa celog Blakana i iz cele Evope. Povezivali su se preko društvenih mreža ili malih ekstremnih islamskih grupa u kojima među sobom uče o veri onome što bi trebalo u ime te vere da rade. Zapaljivi govori vođe tih ekstremnih grupa koji pozivaju na rat u ime vere lako se pronalaze na internetu, baš kao i navodni dokazi o idealnoj islamskoj državi. Suština je u tome da je vera i ispred porodice, pa i važniji od života.

Nevladine organizacije u Novom Pazaru godinama pokušavaju da pronađu adekvatan odgovor na radikalizaciju mladih, Sibija Šarenković iz organizacije Damad navodi da to čini i Islamska zajednica, ali da odgovora na to pitanje još nema kao što ga nema ni u celoj Srbiji.

Sibija Šarenković: Činjenica da se indoktrinacija vrši na jedan savršen način, korišćenjem svih pogodnosti – interneta i društvenih mreža i reklo bi se da se prvi korak u procesu radikalizacije dešava poukama koje nisu samo i isključivo verskog karaktera nego, između osalog i onim poukama koje se tiču razgradnje porodice da bi se pojavio veći autoritet i krenulo za onim koji postaje veći autoritet od same porodice.

Insajder bez ograničenja: Islamska država

 

Sibija Šarenković: Na primer ili uzgred i oni koji zloupotrebom vere razgrade porodicu tvrdeći da je snažnija ona veza koja povezuje ljude po ideološkim osnovama, nego ona koja je biološka

 

Islamska zajednica u Srbiji koja bi trebalo da bude najvažniji verski autoritet je podeljana je još od 2007. godine. Jednoj je centar u Beogradu drugoj u Novom Pazaru. Obe su pozivale mlade da ne idu u rat. Međutim ne mali broj mladih poslednjih godina odlučuje da sam izučava veru po alternativnim džamijama, mesdžidima. To nije zabranjeno, ali je svakako veća verovatnoća da budu izloženi ektremnim učenjima koji su ih i odveli u rat.

Sibija Šarenković: Čini mi se da bi, da se na površini samo vidi onaj verski element, i ispod šta je dovelo do toga često ne brinemo o tome, ili nikako da i drugi uzroci budu dovoljno identifikovani kao oni koji mogu da dovedu do odluka kakve su neki mladi ljudi učinili poslednjih godina kad je odlazak na jedno ili na drugo ratište u pitanju.

Bakir Makić: Ako vi živite u Pazaru, imate 35 godina, nikada niste bili zaposleni, nikada niste zaradili nijedan dinar, još uvek ste ovisni o svoje roditelje o brata koji je negde u dijaspori i ako se oženite kako formirati porodicu, kako tu decu vaspitavati? Imate svako jutro vam je tama itd, onda ti ljudi negde vremenom oslabe, doista i to je vrlo, vrlo bitna stavka kada govorimo o motivima zašto su ti ljudi otišli.

 

Siromaštvo je jedan od razloga zbog koga su se mladi okrenuli, pa i ka izučavanju izvornog islama, što često koriste radikalni islamisti. Oni nisu pretnja samo po one koje vrbuju, već za ceo svet. Ipak o toj opasnosti se govori samo kada se dogode teroristički napadi, a u njima poslednjih godina u Evropi poginulo je na stotine ljudi. Teroristi su vrbovani i iz redova onih koji su se borili u Siriji. Zato se i procenjuje da bi povratak sa ratišta mogao biti ozbiljna bezbedosna pretnja. Ipak, činjenica je da iz Srbije u taj rat nije otišao veliki broj ljudi.

 

Prema nezvaničnim informacijama iz Bosne je u rat u Siriji otišlo oko 300 ljudi, broj onih koji su otišli iz Srbije je destostruko manji ali bez obzira na to, bezbednosne službe smatraju da je njihov povratak problem.

 

Zibija Šarenkapić: Imajući u vidu koliko mladih ljudi živi na ovom prostoru, a muslimani su i vernici su, nije ni otišlo onoliko koliko bi se moglo očekivati, odnosno onoliko koliko, kad bi ti faktori samo bili jedini, kad ne bi postojali i mnogi drugi elementi u zajednici koji nisu potpuno organizovani ali su delujući da se stanje u Novom Pazaru i u Sandžaku drži na ovom stanju na kojem jeste.

 

Rat u Siriji počeo pre tačno šest godina sukobom opozicije i predsednika Bašara Al Asada, da bi prerastao u jedan od najbrutalnijih ratova u kome ima bar četiri supretstavljene snage. Iz te zemlje je izbeglo više od pet miliona ljudi, a namanje milion izbeglica prešlo je preko Srbije u potrazi za sigurnijim životom.

Insajder bez ograničenja: Sad vi meni objasnite, on gleda te strahote tamo, zna da postoji mogućnost da pogine, i ipak odluči da ode. Šta se to desi?

Zibija Šarenkapić: Najdublje uverenje da se radi ispravna stvar, rekla bih pre da je to nego onaj segment biću nagrađen posle smrti iako se oni međusobno ne isključuju. Pošto su nam životi podareni i biće nam oduzeti, ne delim taj stav, ne ide da pogine, nego ako mu je suđeno onda će poginuti tamo ili ovde, ja bih rekla da je to ta logika...

Bakir Makić: Mislim da je prevashodno u pitanju neznanje. To su ovi momci koji nemaju dovoljno verskoga znanja i to su momci koji čak ako idu u borbu za veru oni moraju znati kada se stiču uslovi da čovek može braniti veru. One momke za koje smo mi čuli da su tamo otišli, nijedan od njih nema adekvatnog verskog znanja.

 

Estremne islamske grupe koje regrutuju mladiće postoje širom Evrope. Oni se uglavnom kriju, a za njih se sazna tek kada neke od njihovih članova istraga poveže sa terorističkim napadima. Iako su u javnosti nepoznati među sobom su odlično povezani.  Prema istraživanju Insajdera napravljena je čitava mreža koja pokriva Balkan. Finansijski centar islamista koji su organizovano odlazili u Siriju nalazio se u Beču, a a za glavnog čoveka važio Mirsad Omerović imače rodom iz Tutina. On je prošle godine osuđen na 20 godina zatvora zbog regrutovanja I terorizma povezanog sa Islamskom državom. Bio je verski učitelj pojedincima koji su iz Bosne takođe organizovali odlaske u rat. Cetar u Bosni nalazio se u selu Gornja Maoča. Tu su na druženja i predavanja dolazili ektremni islamisti iz Srbije, sa Kosova i iz Makedonije.

Poslednjih godina u Novom Pazaru pojavile su se vehabije, koje propagiraju takozvani izvorni Islam i olako sve koji drugačije misle proglašavaju nevernicima. Ipak činjenica je da ozbiljnih bezbednosnih pretnji nije bilo.

Stručnjaci tvrde da je teško prepoznati mladiće koji su u riziku da upadnu u tu mrežu radikalnih islamista.

Zibija Šarenkapić: Oni ni po čemu nisu različiti. Iako mislimo da se vide po tome imaju li brade ili nemaju, ne vide se. Po odeći – ne vide se. I ti spoljašnji elementi identifikacije postaju potpuno nerelevantni a ne postoji način, ili još uvek nismo pronašli način kako pristupiti onim grupama i može biti samo nam u tome mogu biti od koristi članovi porodica onih koji su otišli i onih koji su članovi porodica koji su prepoznali da su na velikom gubitku i žele da to podele sa drugima.

 

Esat Kundaković upravo to radi još od smrti sina. Svakodnevno odlazi u džamiju i razgovara sa mladima. On već četiri godine pokušava da ih spreči da se izoluju, radikalizuju a onda i da odu u rat u ime vere.

Insajder bez ograničenja: Šta je to što je moglo da ga spase?

Esat Kundaković: Pa ne može ništa, mi kažemo ono što je bilo ne može da se vrati. Ono što će biti...

Insajder bez ograničenja: Za neku buduću generaciju

Esat Kundaković: Buduću generaciju može ovo da spasi – zajednički projekti, da učestvujemo, da ne bežimo jedan od drugog nego svako da radi svoj posao. + I sad suština u čemu je? Da me vi razumete da kad me vidite sa ovom bradom da sam negde s kraja tamo samo prostro jednu košulju i da obavim namaz, da ja nisam nešto strašno.

 

Iako se za odlaske pojedinaca iz Srbije u rat u Siriji zna već godinama, osim bezbednosnih službi koje ih ponekada uhapse gotovo niko se ne bavi nalaženjem rešenja kako ih sprečiti da  ne pređu liniju između vere i terorizma.

 

Gotovo je namoguće naći odgovor na pitanje zašto se neki ljudi odlučuju da poginu u ime vere, ostavljajući svoj život i svoje porodice. S druge strane odlazak u rat u drugim zemljama, pa i u rat u Siriji jeste problem, ali je veći problem šta će biti sa tim ljudima kad rat prestane i kada počnu da se vraćaju. Nemoguće je odgovoriti koliko su ozbiljne pretnje o napadima kojima su pojedinci iz islamske države pretili Balkanu? Da li postoji spreman mehanizam koji bi to zaustavio? Ali ono što je činjenica je da nijedna vera bila ona Islam ili bilo koja druga ne propagira ubijanje pogotovo ubijanje nevinih ljudi.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.