Jezik

sr

en

Transkript: Zaobilaženje rupa I deo

Srbija se za izgradnju puteva zadužila stotinama miliona evra. Oko 300 km puta koji pripada Koridoru 10 gradi se već 20 godina i još nije završen.

Najnovoji rok je kraj ove godine. Izgradnja se većim delom finansira iz kredita, ali prema istraživanju Insajdera, novac će vraćati buduće generacije ukoliko se nastavi nekontrolisano uvođenje podizvođača, uvećavanje troškova i sve to bez adekvatne kontrole nadležnih institucija.

Koridor 10 građanima su devedesetih obećavali Slobodan Milošević, Mirko Marjanović , ali i sve vlade posle 5. Oktobra 2000. Radovi na pojedinim deonicama otvarani su više puta. Primera radi radove kod Preševa 1997. otvorio je tadašnji premijer Mirko Marjanović, a 11 godina kasnije resorni ministar Milutin Mrkonjić.

Srbija 2009. godine za završetak ovog Koridora, nešto više od 220 kilometara, od međunarodnih kreditora uzima 1,3 milijarde evra kredita, dok je deo izgradnje predviđen i iz budžeta.

U međuvremenu je 2011. Srbija uzela kredit od Azerbejdžana za izgradnju prve deonice koridora 11 – poznatijeg kao Beograd Južni jadran.

Od kada traje gradnja oba koridora, prema istraživanju Insajdera kako se menja vlast menjaju se podizvođači, koji se angažuju bez tendera, a broj angažovanih firmi konstantno raste. Prema zvaničnim podacima na oba koridora angažovano je oko 500 različitih firmi.  

Za brojna odlaganja i uvećane cene niko nije kriv, niko nije odgovarao i niko nije snosio posledice. I pored svega toga u naredne dve godine planirano je da bude potrešeno još  970 miliona evra za izgradnju puteva.

Zaobilaženje rupa

Koridor 10 još nije završen, a na Koridoru 11 prva deonica je otvorena posle nekoliko odlaganja. Kao i uvek do tada, na toj deonici od oko 40 kilometara slikali su se svi najviši predstavnici vlasti od početka gradnje.

Ko, šta i koliko gradi  gotovo da nije moguće precizno utvrditi.

Vlada Srbije dužna je da kontroliše preduzeća koja su zadužena za upravljanje sredstvima iz kredita i iz budžeta. Međutim to u praksi nije tako.

Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja u infrastrukture: Ministarstvo uopšte nema direktnu kontrolu nad onim kompanijama koje vode projekte i onda smo tražili za sve drugo da uradimo analizu.

Milutin Mrkonjić, ministar infrastrukture (2008-2012): To je pitanje kontrole realizacije projekta. Odgovornost za to nose oni koji izvode posao, a to su preduzeća.

Inasajder: I onaj ko ih nadzire valjda? A to je država.

Milutin Mrkonjić: Da podelimo nadležnosti. Ministarstva ne grade. U prvoj rečenici zakona o ministarstvima iz delokruga rada ministarstva piše. Ministarstvo, pa recimo moje ministarstvo piše: Ministarstvo je nadležno da vrši upravni nazor nad realizacijom projekata iz domena…Dakle ne gradi, grade preduzeća JP. Pa da vidimo dokle idete nazad. Grade preduzeća za puteve i grade koridori. Znači svu odgovornost za realizaciju nose ta dva preduzecća. I putevi Srbije su radili nekoliko deonica.

Do 2009 godine sve poslove održavanja i izgradnje puteva vodilo je javno preduzeće Putevi Srbije. Tada se međutim odlukom vlade Mirka Cvetkovica formira novo preduzeće – Koridori Srbije.

Ministar infrastrukture u to vreme bio je Milutin Mrkonjić.

Milutin Mrkonjić: Tada je preduzeće za puteve JP Putevi Srbije koje bi bilo logično da bude nosilac, bilo u gubitku 300 miliona evra. Dugovalo se putarskoj privredi našoj. Dakle i tako da kažem naša opustošena putarska privreda je potraživala 300 miliona evra od preduzeca za puteve. Banke koje su davale kredite nisu htele da daju preduzeću koje je prezaduženo. Same banke su sugerisale formiranje nove firme ali limitirane samo da završi u prvo vreme samo Koridor 10, da ga završi, i da ga preda putevima Srbije na održavanje. I nista drugo. I mi smo zato napravili državno preduzeće Koridori Srbije sa 15-20 ljudi koliko je bilo u prvo vreme. Da samo taj posao vodi.

Insajder: Sada ih ima više.

Milutin Mrkonjić: To je druga tema. Ja o tome, ne govorim sada. Mislim da je to bila dobra ideja.

Koridori Srbije osnovani su ne da bi sami gradili puteve, već da bi se bavili posredničkim poslom - država obezbedi kredit, uglavnom od međunarodnih kreditora ili kroz ugovore sa pojedinačnim državama, a zatim prepusti Koridorima Srbije da izaberu najpovoljnijeg izvođača, nadziru realizaciju posla, rešavaju pitanja eksproprijacije i raspolažu sredstvima. 

Koridori Srbije iako u vlasništvu države, imaju karakteristike privatne firme. Osnovani su kao doo, preduzeće koje u pravnom prometu sa trećim licima istupa u svoje ime i za svoj račun.

U osnovačkom aktu se navodi da “za svoje obaveze odgovara celom imovinom, a osnivač, odnosno država, samo u slučajevima i na način predviđen zakonom”.

Ovo praktično znači da će sve kredite za koje država garantuje budžetom, a koji su dati na upravljanje Koridorima Srbije, vraćati država i građani, ako putevi ne budu završeni, a novac povraćen iz naplate putarina.

Iako su Koridori osnovani pod izgovorom da će tako biti lakša kontrola desilo se po svemu sudeći suprotno – kako se ispostavilo ovo je dovelo do toga da je, u složenom poslu izgradnje puteva, još teže utvrditi odgovorne ukoliko se sredstva neefikasno troše. 

Zorana Mihajlović kaze da  je odmah po preuzimanju resora pokrenula inicijativu da se objedine Koridori I Putevi i da se napravi jedna kompanija.

Insajder: A šta je bila ideja? Jel ideja bila bolja kontrola?

Zorana Mihajlović
Zorana Mihajlović

Zorana Mihajlović: Da. Ideja je bila ne samo bolja kontrola, ideja je bila da imamo jedno preduzeće koje će naravno imati i određene sektore. Mi smo čak napravili i samu organizaciju u tom nekom velikom preduzeću za puteve. Jedan deo bi bile investicije to znači Koridor 10, Koridor 11 koji sada radimo ili neki novi autoput kao što će biti Niš – Merdare - Priština, a drugi sektor bi bilo samo održavanje. I onda bismo prosto znali šta se tačno dešava, imali bismo nekako centralizovano da tako kažem, mnogo više informacija, drugo ne bi imali dva direktora ne bi imali dva upravna odbora, dva nadzorna odbora, to je bio osnovni razlog.

Predstavnici Vlade i Koridora Srbije navode međutim da se sa ovom idejom nisu složili međunarodni kreditori, pošto bi svi već odobreni krediti morali da prođu ponovo proceduru. U međuvremenu je u praktično privatnom preduzeću čiji je država vlasnik broj zaposlenih sa 62 na kraju 2012, narastao na 114 do kraja 2015.

Sredstvima uglavnom iz međunarodnih kredita upravlja firma Koridori Srbije, na čijem se čelu, prema anlizi Insajdera smenjuju partijski kadrovi. Prvi direktor firme Koridori Srbije 2010. godine, postaje Mihajlo Mišić, inženjer i kadar Demokratske stranke.

Sa promenom vlasti 2012 imenovan je novi vršilac dužnosti direktora Dmitar Đurović. U zvaničnoj biografiji navodi se da je član SNS-a od 2009. a da pre toga nije bio politički aktivan i da se bavio privatnim biznisom. Đurović je bio je odbornik SNS-a u Skupštini Grada Beograda, a stranci je vratio mandat kada je imenovan za direktora Koridora u novembru 2012.

Đurović je odbio razgovor za Insajder uz objašnjenje da mu je formalno istekao mandat u oktobru prošle godine, iako se u svim zvaničnim registrima i dalje vodi da je na toj funkciji.

Zorana Mihajlović: Ali ja mislim da to nije pitanje Dmitra Đurovića ja mislim da je to pitanje generalno kako kontrolišemo uopšte izgradnju puteva. Jesmo uradili neke stvari. Može to da bude još bolje, ali posebno je važno 970 miliona evra stoji pred domaćim kompanijama u naredne dve godine da potroše na puteve. Znači toliko posla ima da je potrebno da to bude dobro organizovani i koordinirano da se ne dese nekakva iskakanja.

Direktor preduzeća Planum, koje postoji već 70 godina i gradilo je veliki broj kilometara i tunela još u vreme SFRJ, kaže da je problem u kadrovima koji bi trebalo da kontrolišu trošenje novca i izgradnju puteva.

Ratomir Todorović, direktor građevinske firme Planum: Znači u podelama onim partijskim kada je koja vlada postavljena, da li DS ovaj ili ona, pa sad kome pripadne taj resor onaj ne može da je kontroliše pa formira. To je tako ide priča, a da li je tako ne znam ali logike ima.

Insajder: Hoćete da kažete da je napravljeno novo preduzeće da bi stranke jedna drugu mogle da kontrolišu?

Ratomir Todorović
Ratomir Todorović

Ratomir Todorović: Takva priča stoji, ali ne zna da li je tačna, ali ekonomska logika postoji i ona opravdava postojanje, samo je pitanje kadrovsko da li postoje kadrovi koji to mogu da iznesu.

Na oba koridora poslednjih godina izgrađeno je ukupno 176.5 kilometara. Dug Koridora Srbije porastao je za 518.4 miliona evra. Samo prema ovim grubim parametrima dolazi se do toga da je potrošeno 2.9 miliona po kilometru autoputa.

Od 2009. godine Vlada Srbije počinje da uzima kredite i praktično su, kako tvrde predstavnici tadašnje vlade, do 2012. godine uglavnom su trajale pripreme za gradnju, uključujući projekte i eksproprijaciju, da bi od te godine počela ubrzana gradnja koridora.

2011. asfaltirano 88 km puta, 2012. godine 15,5 kilometara autoputa, naredne godine 49,3 kilometra, 2014 - 22,9, 2015 49,9. Koridor 10 još nije završen, a najnoviji rok o kojem se govori je kraj ove godine.   

Kada je reč o Koridoru 11, država Srbija deo gradi iz svojih sredstava, a za pojedine deonice je ugovoren kredit od Azerbejdžana i Kine, ukupne vrednosti od oko 600 miliona evra.

Prema istraživanju Insajdera, obezbeđivanje novca nije presudan problem kada je u pitanju završetak puteva jer je uglavnom reč o kreditima. Problem je što se u nedostatku adekvatne kontrole povećavaju cene, uključuju razni podizvođači i probijaju rokovi.

Zorana Mihajlović tvrdi da su posledice takve jer je od 2009, godine država počela da ugovora kredite vredne stotine miliona evra, a da prethodno nisu bili spremni ni projekti niti je završena eksproprijacija. 

Zorana Mihajlović: Svi projekti koje sam ja konkretno nasledila na Koridoru 10, dakle to su sve već bili ugovoreni projekti, ugovoreni krediti, i već su se izvodili radovi. Kod mosta Zemun- Borča smo imali situaciju da projektant nije izlazio uopšte na teren. Imali smo situaciju da je projektant napravio projekat, a da nije znao da ima naselje jedno čitavo kod pristupnih saobraćajnica, i to nam se dešavalo na Koridoru 10, na Koridoru 11 mislim da ne bude uopšte... Dakle to je prvi problem. I onda neko ko je ugovorao kredite ili nije ni imao projekte ili je imao informaciju da postoji projekat koji suštinski nije bio dobar.

Insajder: Kada dođe do toga s obzirom na to da kad se napravi projekat treba da postoji, ako se ne varam tehnički nadzor pa reviziona komisija pa tek se onda traže pare. Jel tako? Kako dođe do tog da imamo loš projekat?

Zorana Mihajlović: E tako bi trebalo da bude da se tek tada traže pare. U momentu kada smo formirali ministarstvo, ovakvo ministarstvo saobraćaja mi smo imali revizionu komisiju sa velikim brojem izveštilaca koji su dobijali veliki novac od države, a da su potpisivali projekte gde smo imali situaciju, koju sam ja javno pokazala, da se da npr pozitivno mišljenje na projekat sportske hale u kojoj prva četiri reda ne vide teren.

Na čelu ministarstva koje je trebalo da kontroliše izgradnju puteva bio je od 2004. do 2008, i od 2012. do 2014. Velimir Ilić. Njegova izjava o kraduckanju najbolje oslikava koliko je u pitanu unosan posao.

Milutin Mrkonjić, koji je bio na čelu projekta obnove zemlje posle bombardovanja, u vreme vlasti Slobodana Miloševića, 2008 imenovan je za ministra infrastrukture u vladi Mirka cvetkovića, a zatim za ministra saobraćaja u Vladi Ivice Dačića i na toj funkciji ostao je do 2013. Tvrdi da je izgradnja koridora na insistiranje SPSa bila i deo koalicionog dogovora sa demokratskom strankom prilikom formiranja vlade.

Milutin Mrkonjić: Prvi put, dakle, u mom životu smo imali sredstva na gomili, a da nismo završili pripremu. Onda smo ušli malo brzo, ja to priznajem, pa sam zbog toga čak i dosta bio kritikovan, upravo „Mrka pre roka“, pa su me onda uvatili novinari, nije stigao, jeste stigao, i tako dalje, ali smo uspeli da završimo projekte, da završimo eksproprijaciju, i da obezbedimo uslove da te pare trošimo.

Nakon što su obezbeđeni krediti, tendere raspisuje preduzeće Koridori Srbije. Na tenderima pobeđuju strane kompanije koje nude daleko nižu cenu od projektovane,I daleko niže od onih sa kojima konkurišu domaće firme. Međutim, pošto država nije završila svoj deo posla kada je reč o projektima I eksproprijaciji, izvođači uporno traže i dobijaju produženje rokova I povećanje cena.

Jedan od drastičnih primera je ugovor sa Grčkom firmom Aktor. Na ovom primeru se vidi kako su rokovi stalno probijani, uz odobrenje Koridora Srbije, isplaćivani avansi, uvećavane cene, uz ogroman broj podizvođačkih firmi. Zbog upornog pomeranja rokova, nadležno Ministarstvo formira radnu grupu da proveri na koji način se sprovodi ugovor između državnog preduzeća Koridori Srbije I grčkog Aktora. 

Reč je o deonici ukupne dužine 48,7 kilometara, podeljenu u četiri dela. Ukupna vrednost sva četiri ugovora je 172,8 miliona evra.

Na ovom primeru ,predstavnici drzave su kroz izvestaj radne grupe,praktično sami priznali da nikakva kontrola nepostoji. Ali do danas niko nije odgovarao zbog toga.  

Zorana Mihajlović: Do dana današnjeg neki od tih projekata nisu preprojektovani. Dakle nekih deset stavki koje je Aktor trebao da uradi.

Insajder: Gde su pare otišle?

Zorana Mihajlović: Pa to ćemo da vidimo. Čak ja i ne želim da komentarišem da li je tu neko kriv, šta je tu neko radio , zašto je neki novac isplaćen ili nije , izveštaji su napravljeni

Insajder: I na šta je potrošen? Kome je otišao?

Zorana Mihajlović:  Mi nismo radili... ja ne radim taj deo, ono što smo mi pogledali je šta je isplaćeno, šta smo mi dobili.

Za Izveštaj radne grupe javnost je saznala od Velimira Ilića i to samo zbog toga što nije dobio obećanu funkciju u Koridorima Srbije.

U izvestaju radne grupe o odlukama državnog preduzeća Koridori Srbije u slučaju grčkog Aktora navodi se da „Suprotno svakoj logici investitor potpisuje novi aneks“.

Zaključili su praktično da Koridori Srbije odobravaju povećanje troškova i probijanje rokova bez opravdanja, što znači da se rasipaju novcem iz kredita koje će građani vraćati.

Odgovorna lica preduzeća Koridori Srbije nisu u skladu sa svojim ovlašćenjima pratili i kontrolisali dinamiku izvođenja radova – realizaciju projekta, kako primenom praktične inženjerske prakse tako i u finansijskom smislu, iako su kao investitor bili dužni da kontrolišu , nadgledaju i upravljaju projektom , odnosno insistiraju na doslednoj primeni ugovora, kako od strane izvođača tako i od strane nadzornog organa i konsultanta. Do sada nisu primenjene kaznene idredbe koje su u svakom ugovoru definisane – raskid ugovora, naplata garancija, udaljavanje nadzora. Takav odnos povećava štetu i troškove investitora.“

U firmi Koridori Srbije  tvrde međutim da krivica nije njihova već da su krivi loši projekti, koji su rađeni u vreme prethodnih vlada. Dmitar Đurovic je čak rekao da je loš projekat zbog čega sve kasni ostavio upravo bivši ministar Velimir Ilić.

Neobično je međutim to što su, prema istraživanju Insajdera,  Koridori Srbije grčkoj firmi Aktor prvo na tenderu dodelili tri deonice, a onda uprkos kašnjenima, u maju 2016 i četvrtu.

Zorana Mihajlović: To je bilo jedno od pitanja recimo upućeno koridorima. Dakle ti projekti, taj projekat konkretno, koji se pominje, jeste bio u delu neadekvatan ali je 2014, mislim da je 2014, Aktor to konstatvao, u tom smislu je čak na predlog nadzora, nadzornog organa ja mislim da je dobio i dodatni avans za tako nešto da bi izvršio sve te prepravke koje su potrebne do recimo juna, za godinu dana, do juna 2015. godine. Do dana današnjeg neki od tih projekata nisu preprojektovani. Rezultat nije procenat realizacije deonice koji je morao da bude i nije završena na kraju krajeva deonica ni jedna ni druga ni treća da ne govorimo o četvrtoj.

U Koridorima Srbije sa druge strane tvrde da je Aktor za četvru deonicu ponudio najpovoljniju cenu, da se poslovi dodeljuju prema pravilima međunarodnih kreditora, koji su insistirali isključivo na tom kriterijumu. Tako na kraju niko nije kriv, putevi nisu završeni, a cena kilometra se iznova uvećava.

Zorana Mihajlović: Kada koridori donose određene odluke, pogotovo na deonicama Koridora 10, ove sve deonice imaju nadzorne organe, dakle imaju kompanije takođe imenovane, dužne da sve ono što koridori, odnosno što izvođač i investitor rade, odnosno da investitoru predlažu šta treba da uradi u situaciji kad nešto ne ide onim tokom kojim je potrebno. Za svaku od ovih svari koje ste vi pomenuli i koje smo mi videli u izveštaju, koridori su dobili pozitivni stav nadzora, što je takođe jedan deo odgovora na pitanje zašto mi nemamo put.

U ovom trenutku završetak Koridora 10 zavisi od Aktora, slučaj je podignut i na politički nivo, pa je prilikom posete grčkog premijera Srbiji, održan sastanak direktora Aktora i resonog ministra. Nekoliko dana kasnije Ministarstvo saoptaštava da novi plan završetka koji je Aktor dostavio nije realan i obezbeđuje poštovanje ugovorenih obaveza. U ovom trenutku nije poznato na koji način predstavnici države Srbije planiraju da ispune obećanje da će Koridor 10 konačno biti završen ove godine, pošto Ministarstvo čeka odluku Koridora, a Koridori upućuju na ministarstvo.

Zorana Mihajlović: Dali smo mišljenje koridorima srbije, ja mislim već više od tri nedelje ima, dali smo stav o tome šta smo uradili, šta je mišljenje naše o tome po svakoj deonici, postavili određena pitanja, zato što moramo, poslali takođe urgenciju oko odgovora, i čekamo sada koridore koji definitivno jesu ti koji donose odluku i da li će stati sa nečim i da li će dužiti, da li će zajedno sa nadzorom naravno neku deonicu eventualno raskidati

Četvrta deonica koju je dobila grčka firma Aktor, obilaznica oko Dimitrovgrada, pokazuje koliko je zapravo haotična gradnja autoputeva u Srbiji. Ovu deonicu prvo je 2010 počela da radi austrijska firma Alpina. Rok za završetak bio je maj 2012. Austrijska firma međutim 2013 proglašava bankrot. Tek u aprilu 2014 država potpisuje ugovor sa novim izvođačem – bugarskom firmom Trejs, rok je ponovo probijen, a kada je konstatovano da se ne odmiče sa radovima, ugovor je raskinut i ponovo raspisan tender na kojem je pobedio grčki Aktor, koji je sada I sam u finansijskim problemima.

Više puta su pomerani rokovi I za završtak deonice na Koridoru 11, za koju su Koridori Srbije potpisali ugovor sa azerbajžanskom firmom Azvirt.

Insajder: Jel znate npr koliko je u startu trebalo da košta ta deonica, Ljig – Preljina, a koliko je koštala na kraju?

Zorana Mihajlović: Kada posmatrate uopšte kompletno koštanje deonice, ona je 330 miliona dolara po ugovoru sa Azerbejdžanom, sa kreditom koji smo mi ratifikovali u parlamentu, dodatno je to uvek imate i nadzor, dakle novac koji dajemo za nadzor, 300 miliona dinara, tu sad kad bismo to gledali treba da uvrstimo i projekte i izmenu projekata i tehničke dokumentacije, moguće odštetne zahteve. Ono što je bilo u prethodnom periodu , do 2016, dakle to je bilo negde blizu 6 miliona evra dodatnih odštetnih zahteva ili prosto onoga što se zove promena Preprojektovanja itd, ali suština je u stvari kod svakog projekta vi tu imate direktne i indirektne trpškove. indirektno je naravno vreme koliko traje izgradnja jedne deonice, svaki dan koji se kasni u realizaciji deonice jeste izgubljen novac

Insajder: Naravno.

Zorana Mihajlović:  Dakle zato što bi ta deonica mogla da se pusti da funkcioniše i plus naravno odštetni zahtevi i često i prečesto u stvari problemi sa projektima.

Jedan od drastičnijih primera je i most kod Beške, o kojem više niko ne govori, a čija je izgradnja gotovo duplirana I na kraju je koštala 80 miliona evra. Država je za izgradnju ovog mosta zadužila još 2006 godine javno preduzeće Putevi Srbije. 

Milutin Mrkonjić: Ugovorena jedna cena a plaćeno duplo ili više. Da li je završen projekat to je meni uvek važno. Završen je. Kontrola realizacije projekta je naravno mnogo važna i odgovoran je investitor koji vodi posao. Ne može ministar da odgovara zato što neko nista nije uradio, ja sam često puta

Insajder: Da li ste vi mogli bolje da nadzirete?

Milutin Mrkonjić
Milutin Mrkonjić

Milutin Mrkonjić: Pa dobro, ja sam imao tu sreću pa sam bio građevinac, ja sam to želeo, ja sam neke druge sektore zaposlio da bih ja bio na gradilištima bio svaki dan. To je stvar, koja nije generalno pravilo. Ministar ne mora da bude stručnjak da bi vodio posao ali moze da nadzire. Ministarstvo ima ovlašćenja da izvrši pripremu. Znači da obezbedi pare. Kada obezbedi pare i da te izvođaču on odgovara za sve ostalo. Pa nije ministar ili premijer taj koji treba da kontroliše da li je ovaj stub ovde ili onde.

Insajder: Ali vi kontrolišete preduzeće koje je zaduženo da

Milutin Mrkonjić: Pa ja mislim da je ta kontrola bila dobra, ne znam da li sada ima nesto novo.

Domaće firme godinama se žale zbog činjenice da ne mogu da pobede ni na jednom tenderu koji se finansira iz međunarodnih kredita. Direktor Planuma tako tvrdi da strane firme namerno spuštaju cene, da bi kasnije nadoknadili razliku kroz takozvane odštetne zahteve, na koje imaju pravo ako država nije obezbedila uslove za gradnju, odnosno ako nije završena eksprorijacija i ako projekat ne odgovara situaciji na terenu. Domaće firme su se čak i udruživale, ali su poslove dobijale samo kada se gradnja finansira iz budžeta.

Ratomir Todorović: Mi smo u Nišu imali ogromnu operativu, iz vremena kada smo obnavljali aerodrom i ranije znači imali smo kompletnu infrasktrukturu i mi smo tu i držali smo zbog istočnog i južnog kraka, to je najpovoljnije da se odatle napravi. E da neko dođe sa strane i bude jeftiniji od nas to nije normalno. I to ne da bude jeftiniji za procenat 2,3,5 nego da bude recimo jefitiniji 15, 20 ,30 %, to nije normalno. Znači to je odmah trebalo da bude jedna lampica koja se pali investitoru odnosno onom ko odlučuju da to nešto nije u redu, ispostavilo se da nije u redu, po tim damping cenama  a svi su oni išli, to se ponavljalo i sa grčkim firmama koje su sad isto tema.. Isto se dešavalo. Znači kada su se oni pojavili za posle tog prvog talasa na sledećim deonicama, mi smo opet bili drugi ,Grci su bili prvi i evo su u problemu i prekoračili su rok od 2,3,4 godine.

Insajder: Ali su strane firme davale damping cene?

Milutin Mrkonjić: Nije tačno, pa nije tačno. Nemojte tako.

Insajder: Ali tako tvrde domaći…

Milutin Mrkonjić: nemojte bas mnogo verovati. Biće u emisiji domaćih pa neka oni kažu.

Insajder: Evo sta se desilo sa Alpinom, Aktorom.

Milutin Mrkonjić: Bez obzira. To se slažem. Jedna stvar su tenderi, ali mi, ako tražite pare od međunarodnih kredita vi morate poštovati uzuse međunarodnih banaka.

Insajder: A po uzusima morate da angažujete strane firme?

Milutin Mrkonjić: Nije uvek već kad su najjeftiniji. To je najvažnije

Insajder: Ali nisu najjeftiniji na kraju.

Milutin Mrkonjić: Pa izvinite, praćenje projekta isto tako je vrlo važan element. Upravo zbog toga, 2008 je osnovano preduzeće Koridori Srbije. Vidim da i njih kritikujete ovamo I onamo.

Na cenu svakog izgrađenog kilometra svakako utiče i broj angažovanih firmi. Dok se izvođači biraju na tenderu, oni dalje biraju svoje podizvođače bez tendera, koji opet biraju svoje podizvođače. Prema istraživanju Insajdera na dva koridora angažovano je oko 500 firmi podizvođača. To je na kraju veci broj od broja kilometara koji se trenutno gradi. 

Nastaviće se... 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.